Oko 20% mladih u Srbiji odustaje od daljeg obrazovanja mahom jer ne mogu više da ga priušte ili moraju da se posvete radu kako bi obezbedili egzistenciju sebi i/ili svojoj porodici. Nasuprot tome, finansijski razlozi su poslednji pri odluci studenata u EU da prekinu obrazovanje.
U 2024. godini, 25,4% mladih u Evropskoj uniji (uzrasta 15–29 godina) bilo je zaposleno tokom formalnog obrazovanja, pokazuju podaci Evrostata. Holandija (74,3%), Danska (56,4%) i Nemačka (45,8%) imale su najveći udeo mladih koji istovremeno rade i studiraju. Nasuprot tome, Rumunija (2,4%), Grčka (6,0%) i Hrvatska (6,4%) zabeležile su najniže udele među zemljama EU.
Učešće mladih na tržištu rada razlikuje se među zemljama EU. Razlozi odražavaju kombinaciju faktora, uključujući dostupnost mogućnosti za rad tokom studiranja i razlike u nacionalnim obrazovnim i sistemima obuke, navodi se u članku Evrostata.
Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih za 2025. godinu pokazuje da je jedan od najvećih problema mladih u Srbiji nezaposlenost.
Prema zvaničnim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, broj mladih koji su nezaposleni u aprilu 2025. godine iznosi 64.500 (prošle godine u martu bilo je 72.269), što predstavlja ukupno 18,10% (prošle godine bilo 18,63%) od ukupnog broja nezaposlenih. Skoro petinu ukupno nezaposlenih u Republici Srbiji čine mladi uzrasta od 15 do 30 godina.
Kako se u izveštaju Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) ističe, mladi u Srbiji veruju da su za dobijanje posla najvažniji lična i porodična poznanstva i kontakti, kao i članstvo i aktivizam u političkoj partiji, a tek zatim adekvatno formalno obrazovanje ili prethodno radno iskustvo.
Razlozi za napuštanje obrazovanja
Prema podacima Evrostata, ukupno 14,2% mladih uzrasta 15–34 godine u EU napustilo je formalno obrazovanje ili obuku bar jednom u životu.
Najveći procenat (42,6%) mladih koji su napustili obrazovanje učinilo je to zbog razloga povezanih sa samim obrazovnim programom, kao što su kursevi koji nisu ispunili njihova očekivanja, bili su preteški ili nisu bili u skladu sa njihovim interesovanjima. Svega 5,3% odustalo je od obrazovanja iz finansijskih razloga.
U Srbiji je situacija značajno drugačija.
KOMS je upitao mlade u Srbiji da li istovremeno rade dok se školuju (ili da li su radili). Blizu 60% njih odgovorilo je da su radili (puno ili delimično radno vreme) tokom školovanja.
Oko 20% mladih iz uzorka KOMS-a odustalo je od školovanja. Broj mladih koji su odustali od školovanja iz finansijskih razloga porastao je za više od 10% u odnosu na 2024. godinu.
Čak 31,3% mladih odustao je od školovanja jer nisu mogli da ga priušte, a 32,5% mladih je odustao od školovanja kako bi radili da bi izdržavali sebe i/ili svoju porodicu.
Na Mašini pročitajte koliko košta postati brucoš u Beogradu, kao i izjave studenata o njihovom položaju i uslovima studiranja.
A.G.A.
