U gradu koji se godinama bori sa investitorskim urbanizmom, betonizacijom i uništavanjem javnih prostora, kompanije poput Beograda na vodi sada svoje projekte nazivaju „javnim dobrom“ i predstavljaju ih gotovo kao rešenja za sve urbanističke i ekološke probleme sa kojima se grad suočava. Komercijalni interesi ne mogu se sakriti iza PR kampanja, smatra kolektiv Ministarstvo prostora sa kojim smo razgovarali.
Beograd na vodi pokušava da izvuče ugled među građanima
Saopštenja kompanije Beograd na vodi o izgradnji nove četvrti Belgrade Waterfront Marina prikazuje planirane sadržaje i prostor kao javno dobro, namenjeno svima. Kako smo ranije pisali, plan obuhvata marinu, jahting klub „svetske klase“, parkove, kulturne sadržaje, vrhunska gastronomska iskustva, o čemu više možete čitati na Mašini.
Novi centar društvenog života – za koga? Sa kolektivom Ministarstvo prostora razgovarali smo o potencijalu ovih prostora i sadržaja da zaista budu javni i dostupni građankama i građanima.
„Beograd na vodi je uvideo svoju nepopularnost u javnosti, pa sada ovim izjavama o ,javnim prostorima za sve’ i ,javnom dobru’ pokušava da izvuče svoj ugled među građanima Beograda. Svima nam je jasno da mi nemamo ni čamce, a kamoli luksuzne jahte, pa da nemamo šta ni da parkiramo u marini koja je ,namenjena za sve’. Verovatno su zaboravili da završe rečenicu sa ,za sve koji imaju jahtu’“, iz Ministarstva prostora navode za Mašinu.
Kako iz Ministarstva prostora dodaju, javni prostori su ovde mahom predstavljeni kroz luksuzne sadržaje poput „gastronomskog užitka” i otvorenog bazena u Yacht club-u. „Videli smo dovoljno serija i filmova da znamo ko posećuje ove klubove i kolike su članarine za priključenje klubu”, dodaju.
„Kao ,javni prostor za sve’ jedino se pominje panoramski točak, kao zabavni sadržaj u kom možemo svi da uživamo dok u isto vreme poklanjamo 300 hektara zemljišta firmi Beograd na vodi koja je većinski u privatnom vlasništvu Eagle Hills-a“, zaključuju iz Ministarstva prostora.
Zelenilo za kupce kvadrata
Kako smo ranije pisali na Mašini, stručnjaci iz oblasti prirodnih nauka i urbanizma godinama upozoravaju na to da je povećavanje izgrađenosti („betonizacija”) nauštrb zelenih i poroznih površina u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji životno ugrožavajuće za njegovo stanovništvo.
Zbog takve politike čitav centar glavnog grada je već jedno toplotno ostrvo, kao što je sredinom 2023. pokazao docent Ivan Simić, koji je izradio mapu toplotnih ostrva Beograda, o čemu možete više pročitati na Mašini.
Beograd na vodi gradi Zelenu prugu – „jedan od najvažnijih ekoloških pojaseva grada koji stvara mirniji ambijent, odvaja Belgrade Waterfront Marinu od dinamičnog Bulevara vojvode Mišića i oblikuje prostor za ušuškan, sporiji i zdraviji način života. Ovo nije samo nova veza između dve obale, već i poziv na drugačiji, kvalitetniji život u gradu, život u kojem se svakodnevica odvija među drvećem, duž šetališta i uz pogled na reku“, navodi se na sajtu Beograda na vodi.
Naši sagovornici iz Ministarstva prostora kažu da je linijski park koji se predstavlja kao zelenilo za sve u stvari zelenilo najpre namenjeno kupcima kvadrata koji se u tom zelenilu nalaze.
„Za prostor je veoma važan kontekst i sadržaj koji u njemu postoji, pa ako se u luksuznom prostoru planira javno zelenilo, istina je da to zelenilo nije namenjeno za sve nas, već za kupce koji su izdvojili 12.000 evra za kvadrat stambenog prostora“, ističu iz Ministarstva prostora.
„Da bi se grad opredelio za zelenu infrastrukturu najpre bi morao da prestane sa uništavanjem postojećeg zelenila kao što je park Ušće, Košutnjak i Zvezdarska šuma, ali i sa mnogobrojnim prenamenama malih, ali veoma važnih zelenih prostora u našim komšilucima u nove zgrade. Nakon toga, svoje opredeljenje za ozelenjavanjem Beograda, pokazao bi aktivnim povećanjem procenta javnog zelenila, koje je sada samo devet odsto”, navode naši sagovornici.
Stoga, smatraju iz Ministarstva prostora, Zelena pruga u ovom slučaju je samo jedna PR kampanja gde nam se predstavlja kako će novi plan za Beograd na vodi nama da donese puno novog javnog prostora, kulturnog sadržaja i zelenila, ali se izbegava jedna ključna informacija:
„To je da plan prelazi na Novi Beograd i planira gustu izgradnju u zoni vodoizvorišta, kao i da se javni prostor Sajma sada prevodi u stambeno-komercijalnu namenu, sa nešto javne namene usmerene na izabran skup ljudi”, zaključuju.
Seča drveća na Ušću zbog marine?
Ministarstvo prostora u julu je došlo do informacija da se sprema seča stotine stabala na Ušću radi realizovanja projekta u okviru EXPO manifestacije, odnosno izgradnje akvarijuma i prirodnjačkog muzeja ispod zemlje u Parku prijateljstva na Ušću.
Ministarstvo finansija Srbije demantovalo je da se u parku sprema masovna seča stabala zbog izgradnje Prirodnjačkog muzeja i Akvarijuma, prenosi N1.
„Svedočili smo seči stabala na Ušću, u ravni sa poslovnim centrom Ušće. Verujemo da je ova seča direktno povezana sa projektom izgradnje luke za kruzere, a pod okriljem sanacije obaloutvrde i bagerovanja nanosa. Oba projekta su direktno povezana sa izložbom EXPO 2027“, saopštili su tada iz Zbora Fontana.
Kako smo ranije pisali na Mašini, na Ušću su započeti predistražni radovi na lokaciji na kojoj je planirana izgradnja akvarijuma. Površina na kojoj se planira izgradnja je na potezu gde se trenutno nalaze fudbalski tereni, u blizini nekadašnjeg hotela Jugoslavija, odnosno prekoputa Prvog osnovnog suda.
Novobeogradski i zemunski zborovi se protive „brutalnom investitorskom urbanizmu kojim se planira potpuna devastaciju parka prirode Ušće“ i dodaju da će komercijalna uzurpacija jednog od najlepših gradskih parkova doneti nepovratno uništavanje eko-sistema.
„Nećemo dozvoliti da se naša poslednja oaza mira pretvori u gradilište i žrtvuje zarad privatnog profita, dok se hiljade tona betona perfidno kriju iza marketinških trikova o ,zelenim krovovima’ i ,poluukopanim’ objektima. Ovo nije razvoj, već sistematsko pustošenje i agresivna betonizacija javnog dobra koje pripada svim građanima, a ne povlašćenim investitorima“, ranije su navelizborovi.
„Stabla još stoje, ali ne znamo do kada“, naveli su iz Ministarstva prostora na svojim društvenim mrežama.
A.G.A.
