„Beograd je grad gde su u centralnoj gradskoj zoni zelene površine zastupljene sa svega 2.83%, a sa prigradskim zelenilom i šumama – udeo zelenila iznosi jedva nešto više od 12%. Rezultati ovog istraživanja pokazuju koliko su zelene površine našem gradu neophodne!”, skrenula je pažnju putem društvenih mreža jedna od autorki istraživanja, Milica Lukić.
Istraživanje i terensko merenje nekoliko gusto izgrađenih lokacija i zelenih površina u Beogradu pokazalo je da je razlika u temperaturi tokom letnjih meseci čak sedam stepeni.
„Primera radi, ja sam bila na Obilićevom vencu, a kolege Akademskom parku na Studentskom trgu. U pojedinim delovima grada oni su beležili 36,38 stepeni, a mi preko 45. To su samo dve ulice razlike, a koliki je to stres za ljudski organizam”, kaže Lukić za Mašinu.
Radi se o dramatičnim rezultatima. Podsetimo, delovi naselja koji su topliji od ostalih nazivaju se toplotnim ostrvima. Kako smo ranije pisali, toplotna ostrva ili urban heat islands (UHI) su izuzetno opasna mesta u kojima su, kako pokazuju istraživanja, smanjeni radni i kapacitet za učenje, a povećani rizici od dehidratacije i toplotnog udara, ali i od moždanih i srčanih udara i preranih porođaja.
Rast prosečnih i maksimalnih temperatura
Merenja sprovedena na lokacijama Obilićev venac, ulica Đure Jakšića, Studentski park, Košutnjak i Institut za Biološka istraživanja „Siniša Stankovića” su specifična, ali uporediva sa ranijim istraživanjima. Kontinuitet istraživanja pokazuje konstantan trend rasta prosečnih i maksimalnih temperatura, ali i razlike u temperaturi između gusto izgrađenih delova grada i zelenih površina. Prethodna merenja davala su razliku od oko pet stepeni, kaže Lukić.
„Sva ranija istraživanja su bila zasnovana na podacima Hidrometeorološkog zavoda a ovo naše je sprovedeno sa mikrometeorološkom stanicom; mi smo koristili uređaj koji na licu mesta meri meteorološke parametre svakog minuta, a obrađivali smo merenja na deset minuta, od devet ujutru do devet uveče”, pojašnjava Lukić metodologiju najnovijeg istraživanja.
Milica Lukić kaže da su u polju ranijih istraživanja najaktivniji bili stručnjaci sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, sa odseka za meteorologiju. Ona skreće pažnju i na to da je geografskom fakultetu je još početkom dvehiljaditih odbranjen doktorat na temu urbanih ostrva toplote.
„Izuzetno je zabrinjavajuć rast temperature i razlika u temperaturi u centralnim gradskim opštinama, gde je u gusto izgrađenim zonama u odnosu na zelene površine razlika i do sedam stepeni. To nije važno samo u mikroklimatskom pogledu, nego i u bioklimatskom, u smislu načina na koji se ta razlika odražava na javno zdravlje, na psihofizičko stanje čoveka, na energetsku efikasnost u smislu rasta potrošnje energije za rashlađivanje objekata; kako se odražava na urbani biodiverzitet i tako dalje”, naglašava Lukić. Kako smo ranije pisali, postoje i jasni pokazatelji da urbana toplotna ostrva remete obrasce padavina i doprinose zagađenju vazduha, u začaranom krugu klimatskih promena.
„Naglasila bih da su ovi podaci sada javno dostupni, recenzirani, potvrđeni, i da bi gradska uprava, Urbanistički zavod i svi oni koji se bave planiranjem morali da uzmu u obzir i ovakve pokazatelje”, dodaje Lukić. Vreme je da naučni podaci počnu da se primenjuju u svrhu zaštite javnog interesa i javnih dobara kao što su zelene povšine, smatra naša sagovornica.
Podaci su dostupni, progresivne mere se primenjuju – ali ne kod nas
Stručnjaci iz oblasti prirodnih nauka i urbanizma godinama upozoravaju na to da je povećavanje izgrađenosti („betonizacija”) nauštrb zelenih i poroznih površina u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji životno ugrožavajuće za njegovo stanovništvo.
Pored domaćih, dostupna su i međunarodna istraživanja. Ona pokazuju da su pokazuju da su gradovi širom sveta i po 10-15 stepeni topliji od svoje okoline. Sama toplotna ostrva bivaju i po zapanjujućih 20 stepeni toplija od zelenih površina u istim gradovima (danju i leti). To neposredno utiče na preko polovine ljudi na svetu, koji žive u gradovima; pritom, očekuje se da će se do 2050. (ko živ ko mrtav) udeo urbane u svetskoj populaciji povećati na tri četvrtine.
Širom sveta počinju da se primenjuju mere za ublažavanje posledica klimatske krize, ali i nagle urbanizacije. Evropska komisija prethodnih godina skreće pažnju na ovo pitanje, između ostalog i promovišući istraživanje po kom bi efekat toplotnih ostrva mogao da se izbegne ako bi se procenat zelenih površina u gradovima podigao na 30%. Zakon o obnovi prirode cilja na skromiji udeo od 10%.
Umesto ozelenjavanja smrtonosna betonizacija pod parolom razvoja
Domaće institucije i vlasti se na progresivne trendove obaziru samo deklarativno, a u praksi ih negiraju. Zbog takve politike čitav centar glavnog grada je već jedno toplotno ostrvo, kao što je sredinom 2023. pokazao docent Ivan Simić, koji je izradio mapu toplotnih ostrva Beograda.
„Posmatrajući kartu broja tropskih noći možemo reći da je celokupan širi centar Beograda uključujući veliki deo Novog Beograda značajno pogođen efektom toplotnog ostrva. Postoje varijacije u prosečnoj temperaturi između određenih centralnih delova grada ali svi oni se kreću u rasponu od 40 do 50 tropskih noći. Izuzetak predstavljaju velike parkovske i šumske površine i delovi naselja u njihovoj neposrednoj blizini, kao i tokovi reka“, izjavio je Simić tada za portal Klima101.
Predlagač plana razvoja Beograda, odnosno nacrta GUP-a za BG do 2041. godine predviđa ignorisanje ovog doslovno gorućeg problema. Kako smo pisali povodom ranog javnog uvida u GUP održanog 2022. godine: „Iako će broj stanovnika opadati, plan predviđa ekspanziju stanogradnje (…) istovremeno, potpuno zanemaruje uveliko aktuelne klimatske promene, pa betonira, betonira, betonira – dozvoljava nove kvadrate u već preopterećenom centru, smanjuje gradske šume i urbanizuje ogromne zahvate poljoprivrednog zemljišta“. U predlogu GUP-a se ozelenjavanje načelno pominje, ali se ne objašnjava kako bi ono moglo da se sprovede istovremeno sa onolikom betonizacijom.
Šta da urade naučnici?
Lukić je rezulate ovog i drugih istraživanja poslala Ministarstvu zaštite životne sredine tokom pripreme programa za prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove. Poslala ih je i Sekretarijatu za zaštitu životne sredine grada Beograda.
„Ceo nevladin sektor aktivno prosleđuje svoje rezultate, ali je stvar dalje u rukama donosilaca odluka. Moramo ozbiljno da razmišljamo kakav će život u Beogradu biti ako se nastavi ovaj trend izgradnje praćen opadanjem udela zelenih površina“, zaključuje Lukić za Mašinu.
Istraživanje Thermal assessments at local and micro scales during hot summer days: a case study of Belgrade (Serbia) sproveli su Stevan Savić, Boško Milovanović, Jelena Dunjić, Milica Pecalj, Milica Lukić, Miloš Ostojić i Renata Fekete sa Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Geografskog instituta „Jovan Cvijić” (SANU), Departmana za geografiju Univerziteta u Istočnom Sarajevu, Geografskog fakulteta BU i Departmana za geografiju, turizam i menadžment Univerziteta u Novom Sadu. Rad je objavljen u naučnom časopisu Időjárás (Klima).
