Nakon devet meseci studentskih blokada i protesta, rizika po gubitak godine i upisa brucoša, pritisaka na univerzitete u Srbiji – još jedna generacija dolazi.
Na Univerzitetu u Beogradu interesovanje za upis je ove godine bilo 3,3 odsto veće od ukupnog broja mesta na svim fakultetima u sastavu Univerziteta – u prvom roku raspisan je konkurs za upis 15.248 studenata u narednoj akademskoj godini, a prijavilo se za upis preko 15.800 studenata, saopštio je ovaj univerzitet.
Studentski dom ili privatni smeštaj?
Iako Beograd broji oko 90.000 studenata, broj mesta u studentskim domovima je oko 17.000. Prema navodima studenata sa kojima smo ranije razgovarali, studentskim domovima nedostaje kapaciteta, a brucoši najčešće izvlače deblji kraj.
„Za brucoše je pogotovo teško, zato što domovi uglavnom imaju kapacitet za samo 50% brucoša koji se prijave na početku prve godine. Kao što znamo, cene stanova su enormno porasle, tako da ukoliko brucoš ne ostvari pravo na dom, sigurno će finansijski biti otežano studiranje u slučaju mnogih studenata. Za starije studente u domovima uglavnom ima dovoljno mesta, te svi budu raspoređeni u skladu sa ostvarenim prosekom”, za Mašinu je navela Marina, studentkinja na Filozofskom fakultetu.
Kada govorimo o finansijskim poteškćama, treba se osvrnuti i na cene domova, kao i iznajmljivanja stanova.
Prema podacima sa sajta Studentskog centra, najskuplja soba u studentskom domu košta 3.190 po budžetskoj i 14.750 dinara po tržišno ekonomskoj ceni.
Najjeftinija soba četvrte kategorije, četvorokrevetna je i po budžetskoj ceni staje 1.300 dinara, odnosno 9.500 po tržišno ekonomskoj.
Studentu je za useljenje u dom neophodna i studentska kartica, za čije izdavanje treba izdvojiti još 3000 dinara.
Studenti koji na konkursu ostvare pravo na smeštaj u Ustanovi Studentski centar „Beograd”, na raspodeli biraju mesto u nekom od studentskih domova, prema svojoj poziciji na konačnoj rang-listi.
Podsetimo se da većinu studenata čine samofinansirajući. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prošle godine je 48,3 odsto novoupisanih studenata bilo na budžetu, dok je 51,7 odsto njih upisano na samofinansiranju.
Kako ste prošle godine mogli da čitate na Mašini, u Beogradu se pojavila nova alternativa za studente koji se suočavaju s nedostatkom kapaciteta u državnim domovima – privatni studentski domovi. Iako su troškovi ovih domova znatno viši, mnogi studenti smatraju da su oni i dalje isplativija opcija u poređenju s cenama iznajmljivanja stanova.
Iznajmljivanje stanova iz godine u godinu postaje sve nepriuštivije. Garsonjere se u glavnom gradu kreću oko 300 evra mesečno, kao i stanovi na periferiji, daleko od svih fakulteta.
Menza – i do 30.600 dinara mesečno
Za korišćenje menze je potrebna studentska kartica (3000 dinara) uz žeton koji košta 1000 dinara.
Cena obroka se od prošle godine nije promenila i za budžetske studente trenutno iznosi 56 dinara za doručak, 120 dinara za ručak i 90 dinara za večeru, što ukupno iznosi 266 dinara dnevno za tri obroka.
Nasuprot tome, samofinansirajući studenti plaćaju čak 1.020 dinara dnevno za iste obroke – 190 dinara za doručak, 450 dinara za ručak i 380 dinara za večeru. Na mesečnom nivou, trošak za tri obroka dnevno za budžetskog studenta iznosi 7.980 dinara, dok je za samofinansirajuće studente ta cifra čak 30.600 dinara.
Nedovoljan broj stipendija i kredita
Stipendije i studentski krediti nisu povećani od 2022. godine i i dalje iznose 13.000 dinara mesečno, što je dostupno isključivo budžetskim studentima i to tek od druge godine studija. Pored „regularnih“ stipendija i kredita, postoji i stipendija za izuzetno nadarene studente, za studente romske nacionalne manjine i za nedostajuća zanimanja u prosveti.
Kako se na sajtu Ministarstva prosvete navodi, u proseku se na godišnjem nivou za dodelu studentskih kredita ili stipendija prijavi oko 20.000 studenata visokoškolskih ustanova.
Prema podacima Ministarstva, oko 14.700 stipendija bi trebalo da bude dodeljeno studentima.
Inflacija jede svoju decu
U maju 2025. godine, medijalna neto zarada iznosila je 81.793 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do tog iznosa.
Kako je profesor na Ekonomskom fakultetu, Ljubodrag Savić, za Mašinu naveo, inflacija najviše pogađa najsiromašnije građane – pre svega kroz rast cena hrane i električne energije. U junu su cene hrane porasle za 4,6 odsto, pri čemu je najviše poskupelo voće – za više od 30 procenata, i povrće – za oko 11 procenata. Od oktobra građane očekuje novo poskupljenje struje, od najmanje sedam procenata – a moguće i više.
Kada sve saberemo, dolazak jednog brucoša na fakultet u Beogradu za prvih mesec dana može iskoštati najmanje 13.280 dinara – ukoliko naš hipotetički brucoš upadne na budžet, u dom, u najjeftiniju sobu. Prema rečima starijih studenata to je malo verovatna situacija.
Bez budžeta, brucoš će za prvih mesec dana u Beogradu morati da izdvoji najmanje 44.000 dinara samo za troškove doma i menze, ne računajući cenu fakulteta. Bez doma, ta suma postaje još veća i sve manje priuštiva.
Prema podacima iz Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih za 2024. godinu, petina mladih koja je odustala od školovanja nije sebi mogla da priušti dalje školovanje, iako su to želeli. Tačnije, 20% mladih nije moglo da priušti dalje školovanje, dok je 32% mladih odustalo od školovanja jer su morali da rade da bi izdržavali sebe i/ili porodicu.
A.G.A.
