O tome koliko košta priprema slave, da li cene utiču na to da li će se ona proslaviti i kako se snalaze razgovarali smo sa ženama koje su bar nedelju dana pred taj svečani dan posvećene samo pripremi gozbe za goste i porodicu.
„Naše domaćinstvo u proseku za pripremu slavske trpeze potroši između 500-1000 evra. S obzirom na to da imamo veliki broj gostiju potrebno je pripremiti i veće količine hrane i dezerta, a samim tim i pića. Neizostavan deo slavske trpeze jeste i neki vid svedene dekoracije. Svakako da slavsku trpezu čine slavski kolač, žito, vino i slavska sveća ali ipak je proslavu slave nemoguće pripremiti bez svih ostalih tradicionalnih jela. Obično su najskuplji suhomesnati proizvodi, mada ni priprema kolača ili torti ne zaostaje po pitanju cena bilo da ih pripremate sami ili naručujete već pripremljene“, kaže Zora.
Kako Zora objašnjava ipak je važno da hrana bude ukusna i raznovrsna, ali i da svaka domaćica želi da bude pohvaljena za svoj rad te tako i priprema „gala“ trpezu u skladu sa tim, jer su ljudi često opterećeni izgledom i količinom hrane, s obzirom na to da žele da ostave dobar utisak na goste.
Finsansijsko stanje predstavlja najveću prepreku u pripremanju i tome koliko će čega biti, da li će se za kolače koristiti maslac ili margarin, crna belgijska čokolada ili rinfuz. Domaćinstva uvek pronađu neku vrstu alternative, jer dan slave se mora proslaviti, makar u krugu porodice. Pitali smo Zoru kako inflacija utiče na njihovo pripremanje slave i da li kako bi organizovali dva dana slave moraju da se pozajmljuju ili podignu kredit.
„Što se inflacije tiče odražava se na svaki segment života, pa tako i na pripremu slave. Namirnice i ostale neophodne potrepštine značajno su poskupele, tako da je potrebno izdvojiti više novca za pripremu koja je i ranije bila dovoljno skupa. Mi konkretno nikada nismo dolazili u takvu situaciju ali sam čula da ljudi koji imaju mnogo veći broj gostiju dolaze u situaciju da moraju da podignu kredit kako bi uspeli da pripreme slavu onako kako žele. Mi ne praktikujemo tu vrstu spremanja prvog dana posnog drugog mrsno, slavi se oba dana isto. Mislim da to dodatno komplikuje stvari i finansijski ali i vremenski jer iziskuje dupli posao“, objašnjava Zora.
Bez obzira na krizu, i uz verovanje da je krsna slava „sveća, kolač, žito i vino“ ljudi se snalaze oko toga kako proslaviti slavu i „dostojanstveno“ ugostiti zvanice.
„Naše domaćinstvo u proseku za slavu potroši oko 100.000 dinara, u zavisnosti od toga šta se sprema, odnosno da li je dan posan ili mrsan. Takođe, na sumu potrošenog novca utiče i broj gostiju koji dolazi na slavu, a na to koliko će ih doći zavisi da li je vikend ili radni dan. Svake godine, pozivamo goste par dana ranije, da bi nam oni javili koliko njih dolazi i na osnovu te računice formiramo spisak potrepština hrane i pića, s obzirom na to da na slavu pozivamo u proseku od pedeset do oko osamdeset ljudi“, objašnjava Danijela i dodaje da njeno domaćinstvo obeležava više slava, ali da je jedna glavna i da se najviše gostiju i spremanja dešavaju tada. Takođe navodi i to da su često primorani na to da imaju neki vid pomoći, bio on odloženo plaćanje u čekovima ili podizanje kredita, a ponekada i pozajmice.
Slavska trpeza počinje predjelom, nastavlja se čorbom, sarmom, pečenjem i završava se dezertom koji je u vidu kolača ili torti. Sa druge strane, ukoliko je slava posna sličan je raspored, samo što je dodat pasulj na stolu i za glavno jelo postavljena je riba. Svakako, koji god dan da padne, da li je on posan ili mrsan trpeza ne sme da trpi, već mora da bude potpuna i ukusna. Naše sagovornice, Zora i Danijela, složile su se oko toga da su predjelo i kolači, odnosno torte najskuplji delovi trpeze.
„Predjelo je definitivno najskuplji deo slavske trpeze. Bez njega se može, ali ipak je postao tradicija naše kuće, bilo da je posna ili mrsna slava. Takođe, utiče i to da li se prave torte ili kolači kao slavski dezert. Kolači su znatno skuplji od torti, a ostale namirnice i piće su manje-više neosetni u odnosu na ono čime slavska trpeza počinje i završava se“, zaključuje Danijela.
Takođe, postoje domaćinstva koja imaju nešto manja novčana ulaganja, s obzirom na to da se bave poljoprivredom i da većinu hrane sami proizvedu i samim tim pred slavu ne potroše veliku svotu novca, ali sa druge strane tu je godišnje ulaganje u sve te proizvode.
„Ne mogu sa preciznošću da kažem koliko se potroši novca za slavu u našem domaćinstvu s obzirom na to da većinu hrane što se tiče povrća i mesa uzgajamo mi. Slavljenje naše krsne slave bi iznosilo oko 500 evra i to je grubo rečeno, jer neke sitnice nisu uračunate u to. Svake godine smo pod pritiskom da li će biti dovoljno hrane, da li je lepo aranžirano i na kraju shvatimo da je to bespotrebno, a što se tiče spremanja hrane i nje bude previše, da slučajno ne zafali nešto. Slavljenje slave dva dana i to ako padne na posan dan, drugi dan bude mrsan. To se u globalu ne isplati, ali poštujemo starije i njihove običaje. Ali vodimo se i rečenicom da je ‚Slava jednom godišnje‘“, objašnjava Daliborka.
O samom ritualu i običajima krsne slave, kao i o uticaju ekonomskih faktora, inflacije i toga koliko je ljudima važno da pokažu svoju „moć“ kroz proslavu krsne slave i same gozbe, ali i o tome da li se tradicija slavljenja slave u današnjici gasi, govori nam etnolog Saša Srećković.
„Osnovni smisao krsne slave je zapravo obeležavanje, odnosno poštovanje hrišćanskog sveca zaštitnika kog svaka pravoslavna srpska porodica slavi i poštuje. On ima svoj poseban datum kada se taj ritual izvodi i kada dolaze rođaci, prijatelji, gosti. Postoje različiti običaji, posebna je porodična slava, ali i slava čitavih seoskih zajednica ili čak slava zanatskog esnafa, a nekih organizacija“, kaže etnolog Saša Srećković.
U urbanim sredinama, slave se već godinama unazad slave i u kafanama i restoranima, što je nekada bilo „nezamislivo“, ali iz godine u godinu postalo je i to normalizovano. Ljudi su počeli da svoje rituale modernizuju, a kako naš sagovornik Srećković kaže to nije neobično, jer nijedan ritual ili običaj ne mogu ostati „zamrznuti“, menjaju se kroz vreme, neki nestaju, a neki se obnavljaju i dobijaju nove elemente.
„Do nedavno je slavljenje slave u ugostiteljskom objektu bilo nezamislivo, ali i trgovci i ljudi koji se bave biznisom žele da profitiraju od toga, tim pre što je slava jedno od osnovnih obeležja srpskog identiteta i nije ni čudo da privlači i biznis. Za mnoge bi ovo bilo svetogrđe, ali normalno je da u tom okruženju i svetu u kom živimo, da se neki rituali koji su rezervisani samo za sveto mesto, intimno i porodično, postanu drugačiji, posebno u gradovima. Za neke slava predstavlja statusni simbol, ali za neke ne. Ljudi žele da njome pokažu koliko su bogati i koliko imaju pri obeležavanju tog slavskog običaja, ali neki ostaju skromni i obeležavaju slavu u duhu u kome i bi i trebalo, intimni obred u krugu porodice“, kaže Srećković.
Postavlja se pitanje da li inflacija i ekonomsko stanje utiču na to da li će domaćinstvo slaviti slavu, zvati goste i da li će se tradicija ugasiti. Kako Srećković kaže slavljenje slave u odnosu na ono kako su se nekada slavile jeste se promenilo, ali suština je tu i ne prkose joj .
„Ekonomska situacija sigurno utiče na tradiciju slave, ali i u težim vremenima nego što su sada bila imovno stanje nije bilo odlučujuće, sa tih nekih par osnovnih elemenata i ako se poštuje suština obreda, to uopšte ne zavisi od imovnog stanja. Mislim da krize ne utiču na to da li će se slavski obred obeležiti, čak što je veća kriza ljudi žele da se okupljaju u tim intimnijim porodičnim krugovima ili malo širim, a to je uz te neke osnovne obrede koje predstavljaju naš kulturni identitet veoma važno“, zaključuje Srećković.
Vredne i snalažljive a neplaćene
U najvećem broju slučajeva priprema slave gotovo u potpunosti pada na teret žena. I pored konstantne iscrpljenosti tokom pripreme i proslave, to je samo deo neplaćenog ženskog rada.
Istraživanja pokazuju da su upravo žene te koje pored redovnih poslova obavljaju većinu kućnih poslova. To znači da one pored osmočasovnog rada imaju i dodatni na kome nisu plaćene. Takođe, kada je priprema slave u pitanju, neke od njih svoje dane odmora, upravo čuvaju za taj period u godini kako bi uspele sve na vreme da pripreme.
Akademija ženskog preduzetništva je 2022. godine objavila istraživanje koje pokazuje da za kućne poslove žene treba da zarađuju oko 72.000 dinara mesečno. Ispitanice iz ovog istraživanja, u proseku su dnevno trošile oko 52 odsto vremena na neplećene poslove, odnosno za spremanje svoje kuće ili stana, rada u bašti, peglanja i pranja veša.
Pravilnik o metodologiji za obračun neplaćenog rada, koji je i podzakonski akt Ministarstva za ljudska i manjinska prava, stupio je na snagu u martu prošle godine. Prema statistici žene provode dvostruko više vremena u poslovima u domaćinstvu od muškaraca, a pravilnik, kako mediji prenose, treba da bude vidljiv, dok bi žene koje nisu formalno zaposlene na osnovu njega mogle da ostvare pravo na zdravstveno osiguranje, ali i na penziono osiguranje. Ipak, sve to ovaj pravilnik još uvek ne omogućava.
