Kao i svake godine, sa ciljem praćenja efekata Socijalne karte, Inicijativa A 11 tražila je od Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja putem zahteva za pristup informacijama od javnog značaja novi presek podataka iz registra Socijalna karta.
Podaci pokazuju da je u periodu od samo godinu dana – od 1. marta 2025. do 1. marta tekuće godine, tačno 2.756 ljudi ostalo bez prava na novčanu socijalnu pomoć. Može se zaključiti da, u proseku, svakoga dana sedmoro ljudi ostane bez prava na socijalnu pomoć. Dok je protekle godine pravo na novčanu socijalnu pomoć ostvarivalo 152.982 ranjivih građanki i građana, ove godine je na evidenciji 150.226 pojedinaca.
Više od 60.000 najsiromašnijih građanki i građana ostalo je bez novčane socijalne pomoći u prve četiri godine primene spornog Zakona o socijalnoj karti, koji se oslanja na javnosti nepoznat algoritam za odlučivanje o pravima iz oblasti socijalne zaštite, podseća Inicijativa A 11.
„Istovremeno, kao i prethodnih godina, resorno ministarstvo ne može da dokaže da je Socijalna karta doprinela uključivanju siromašnih u sistem podrške. Osim isključivanja postojećih korisnika iz socijalne zaštite, ona postaje sve nedostupnija novim korisnicima, čineći nizak obuhvat ovog prava još nižim“, navodi se.
Inicijativa A 11 naglašava da je ova informacija naročito zabrinjavajuća budući da je jedan od (ranije najavljenih) ciljeva uvođenja izuzetno skupog, netransparentnog registra Socijalna karta – pravična raspodela novca iz budžeta za socijalnu zaštitu.
Podsetimo, u 2025. godini, svaki peti građanin Srbije bio je u riziku od siromaštva.
Smanjen kontakt sa socijalnim radnicima
Prema mišljenju Ministarstva za rad, „podnošenje zahteva (za novčanu socijalnu pomoć) je pravo i individualna stvar građana“, iako situacija na terenu pokazuje da materijalno ugroženi nemaju jasan pristup informacijama o svojim pravima, naročito u uslovima u kojima je njihov kontakt sa socijalnim radnicima i radnicama dodatno smanjen, navodi se u saopštenju.
„Naime, uključivanje Socijalne karte kao zvaničnog informacionog sistema na koji se oslanjaju centri za socijalni rad onemogućilo je mnoge socijalne radnice i radnike da se direktno posvete ranjivim porodicama, pojedincima i njihovim potrebama – umesto njih, to radi algoritam“, ističu iz Inicijative A 11.
Kako objašnjavaju socijalni radnici i radnice, sistem im ne omogućava da pravovremeno i direktno ispitaju činjenice iz slučaja korisnika sistema, već im nameće odluke koje su neretko protivne interesu najsiromašnijih.
„Dodatno zabrinjava činjenica da su odluke o prestanku novčane socijalne pomoći kod više od 60.000 korisnika pravno izazvane samo 1.818 puta kroz žalbeni postupak od kada je registar implementiran u sistem socijalne zaštite. Ovaj podatak jasno govori koliko korisnici ne znaju svoja prava i nisu im lako dostupni svi pravni mehanizmi zaštite. Ukidanje prava se uz nedostatak pravne pomoći automatizuje kroz registar, a posledice snose oni kojima je podrška najneophodnija“, piše u saopštenju.
Zakon o socijalnoj karti treba povući
Zbog mnogobrojnih mana Socijalne karte, Inicijativa A 11 se godinama zalaže da se Zakon o socijalnoj karti povuče i sistem socijalne zaštite osnaži direktnom podrškom, jačanjem kapaciteta i boljim uslovima za rad socijalnih radnica i radnika. Podsećamo da smo još aprila 2022. godine Ustavnom sudu Srbije podneli inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o socijalnoj karti, ali se sud do današnjeg dana nije oglasio.
„Istovremeno, zalažemo se i za reformu zakonodavstva koja bi omogućila pravedniji iznos novčane socijalne pomoći, koja u Srbiji iznosi oko 100 evra – preniska i apsolutno nedovoljna da ispuni svoju svrhu“, zaključuje se.
Kako preživeti mesec dana sa socijalnom pomoći u Srbiji, pročitajte na Mašini.
A.G.A
