Rezultati istraživanja su pokazali da svaka treća osoba radi na neodređeno, što znači da dve trećine rade u nesigurnim oblicima rada. Takođe, samozaposlena je svaka peta osoba, što ukazuje da imamo veliki procena samostalnih umetnika i umetnica.
Skoro 90 odsto ispitanika smatra da njihovi prihodi nisu dovoljni za zadovoljanje njihovih osnovnih životnih potreba. Zabeležena je i velika finansijska nesigurnost, shodno tome da više od polovine ispitanika smatra da su njihova primanja nesigurna i nepredvidiva.
„Uslovi rada daleko od dostojanstvenog“
Stojković ističe i veliku zastupljenost mobinga u sektoru kulture i umetnosti, na šta ukazuje podatak da je 70 odsto ispitanika doživelo neku vrstu mobinga.
„Okvirno, rezultati pokazuju da su uslovi rada i stanja radnih prava daleko od dostojanstvenog. Potreban je sistem podrške i unapređenje pravno-institucionalnog okvira u ovoj oblasti. Jako često postoji normalizacija toga da se taj posao radi iz ljubavi i da se taj posao voli, a samim tim, poslodavci često opravdavaju kršenje radnih prava radnika i radnica zbog toga što oni taj posao rade jer ga vole i jer u njemu vide neki viši cilj“, objašnjava Stojković.
Kao još jedan značajan problem, ona naglašava različitost ugovora u ovom sektoru rada.
„Zato što postoje različiti ugovori i različiti načini radnog angažovanja, samim tim velika većina radnika u kulturi i umetnosti nema obezbeđena osnovna radna prava“, navodi ona.
Velika je i uloga sindikata i strukovnih uduženja, ocenjuje istraživačica, jer je sistemski problem Zakona o radu taj da se samo ljudi koji su angažovani ugovorom u radu smatraju zaposlenim i jedino tako mogu zapravo da budu deo sindikata.
Potencijalno unapređenje radnih prava bi, prema njenoj proceni, možda zahtevalo i par decenija.
„S obzirom na privatizaciju tržišta, gde je jako teško da se vodi računa o radnim pravima, neizgrađen sistem podrške slučajevima kršenja radnih prava. Radnici su zapravo ostavljeni sami sebi i možda i nađu neki način da reše svoj lični individualni problem kršenja prava“, završava Stojković.
„Radnici i radnice finansijski marginalizovani“
Virdžinija Đeković Miketić, asistentkinja na FDU i članica Upravnog odbora NKSS kaže da se radi o jednom posebnom sistemu radničkih prava
„Veliki broj umetnika i umetnica radi u statusu slobodnog umetnika koji je dosta loše regulisan u našoj zemlji. Često svedočimo o tome da se doprinosi ne isplaćuju. Dakle, sistem kulture zahteva jednu finansijsku i fiskalnu revitalizaciju ili potpunu promenu paradigme načina posmatranja i vrednovanja rada u umetnosti i kulturi“, govori Đeković Miketić i naglašava da nadoknade i plate u javnom sektoru kulture i umetnosti nisu visoke
„Danas, nažalost, veliki broj zaposlenih u kulturi zaposlen na ugovore na određeno. S druge strane se upravnici, odnosno direktori javnih ustanova u kulturi, najčešće zapošljavaju u statusu vršioca dužnosti, što znači da su vrlo lako smenjivi. Ne garantuje se ostanak na mestu i nema nikakve sigurnosti niti stabilnosti“, pojašnjava ona.
Prema njenom rečima, ako se taj doprinos društvu ne može podržati novcem, treba ga drugačije vrednovati, preko radnog vremena ili ugovora.
Đeković Miketić smatra da iako radnici u sektoru kulture i umetnosti rade dodatne poslove, oni to rade zbog želje da doprinesu društvu i posvete se stvaralačkom procesu, a da svoje finansije obezbeđuju na potpuno drugom mestu.
„U tom smislu, radnici i radnice, umetnici i umetnice su često finansijski marginalizovani. Daju im se mali iznosi za honorare, a i način na koji se kulturni sistem uopšte percipira, njihov posao svodi na nivo hobija, nekakvog dodatnog posla koji se radi iz ljubavi, a ne iz pozicije profesionalnog i zaposlenog čoveka koji prima platu, ima zdravstveno i socijalno osiguranje“
Dodaje da se rad velikog broja ljudi, koji su dugo vremena proveli radeći u kulturi, ne vidi u sistemima socijalnog, zdravstvenog i penzionog osiguranja.
„Ljudi su ili plaćeni na crno, ili su u nekoj sivoj zoni, ili jednostavno izbegavaju da sklapaju ugovore o autorskom radu, zato što se i taj mali doprinos oporezuje isto kao i mnogo veći iznosi“, zaključuje Đeković Miketić.
L.M.
