umetnost

Kongres umetnika i kulturnih radnica

Kongres umetnika i kulturnih radnica: „Ujedinjeni pregovaramo, podeljeni molimo“

Početkom jula održan je međunarodni Kongres umetnika i kulturnih radnica u organizaciji BLOK-a, koji je okupio različite inicijative, strukovna udruženja i sindikate aktivne u borbi za bolje radne uslove u sektoru kulture.

Početkom jula održan je međunarodni Kongres umetnika i kulturnih radnica u organizaciji BLOK-a, koji je okupio različite inicijative, strukovna udruženja i sindikate aktivne u borbi za bolje radne uslove u sektoru kulture.

Dragićević-Šešić: Svako gušenje slobodne reči je opasno, ali agresija na slobodu umetničkog izražavanja je još opasnija

Grupa nasilnika juče je bacila suzavac u galeriju „Stara kapetanija“ i pocepala radove na izložbi grupe „Momci“ koja se održavala u okviru festivala „Novo doba“. Vandala sa maskama i kapuljačama bilo je petnaestak, dok su u galeriji bili prisutni jedna umetnica i jedna osoba iz obezbeđenja. O ovom incidentu smo razgovarali sa profesorkom Milenom Dragićević-Šešič.

Grupa nasilnika juče je bacila suzavac u galeriju „Stara kapetanija“ i pocepala radove na izložbi grupe „Momci“ koja se održavala u okviru festivala „Novo doba“. Vandala sa maskama i kapuljačama bilo je petnaestak, dok su u galeriji bili prisutni jedna umetnica i jedna osoba iz obezbeđenja. O ovom incidentu smo razgovarali sa profesorkom Milenom Dragićević-Šešič.

Večeras otvaranje Praškog kvadrijenala: od prekarnosti do polja borbe

Publika Praškog kvadrijenala scenskog dizajna i i scenskog prostora 2019, koji će zvanično biti otvoren večeras, imaće prilike da vidi i postavku Srbije, koja dovodi u vezu kolektivnu umetničku praksu sa uslovima i načinima rada, ističući u prvi plan pitanje na koji način društvene okolnosti, ideologija i politika, oblikuju umetnički rad.

Dino Šaran: Mislim da je greška u sistemu, a ne u nama

Sarajevski pop-rok bend „Letu štuke“ je koncertom u beogradskom Domu omladine krajem decembra promovisao svoj četvrti studijski album, „Topla voda“. Iskoristili smo tu priliku da sa Dinom Šaranom, frontmenom i osnivačem benda, porazgovaramo o motivima za rad i društvenu kritiku, ljudskim odnosima, i još koječemu.

Protest Dosta je rezova održan je danas u Zagrebu

Inicijativa Dosta je rezova organizovala je danas u 15 časova protest umetnika i umetnica, radnika i radnica u kulturi, ispred hrvatskog Ministarstva kulture u Zagrebu usled nezadovoljstva zbog dugogodišnjeg smanjenja javnih sredstava za kulturu i netransparentnih procedura pri konkursnim odlukama.

Sačekaj strpljivo dan

Emitovana je i poslednja epizoda serije „Jutro će promeniti sve“ koja se mesecima unazad prikazuje na RTS-u konfrontirajući se sa dominantnim srednjovekovno-nacionalističko-revizionističkim pandanima. Serijal „Jutro će promeniti sve“ na javnom servisu progovara o strukturnoj nesigurnosti mladih, njihovoj besposlici, besperspektivnosti, stambenom problemu, patrijarhalnoj stezi, i konačno, o sebi samima.

Otvorena je izložba „Umetnost u doba klasnog rata“

U beogradskoj Ostavinskoj galeriji Magacina u Kraljevića Marka otvorena je izložba „Umetnost u doba klasnog rata“, nastala kao proizvod kolektivnog rada uspostavljenog između studentkinja i studenata istorije umetnosti i mladih umetnica i umetnika, koja će biti otvorena do 15. novembra.

Umetnik je radni čovek

,

Veliki broj umetnica i umetnika se nalazi u teškom radnom i materijalnom položaju. Usled nemara države i lokalnih samouprava, pre svega grada Beograda, umetnice i umetnici koji imaju status „samostalnog umetnika“ su opterećeni dugovima prema Poreskoj upravi koje nisu oni napravili. Tako ovi ljudi imaju problema sa primanjem honorara za svoj rad pošto su u stalnom strahu od narastajućih kamata dugovanja, niti mogu da regulišu zdravstveno i penziono osiguranje.

Ako nisi ljut, kakva si to onda osoba?

Poslednjih meseci film „Ja, Danijel Blejk“ britanskog reditelja Ken Louča je naterao veliki broj posetilaca bioskopa da pogledaju direktno u socijalnu nepravdu. Mnogi su plakali gledajući film, mnogi su izašli besni, svi su diskutovali o problemima sistema. Time je ovaj osamdesetogodišnji reditelj još jednom pokazao da film i umetnost mogu igrati značajnu ulogu u predstavljanju i prevazilaženju različitih društvenih problema.

Ovo ostrvo: rasprava o ljudskom stanju u tri poglavlja

Kako se društveno telo vekovima transformisalo u otuđeno telo radne snage, ključna je tema predstave pod nazivom Ovo ostrvo: rasprava o ljudskom stanju u tri poglavlja, premijerno izvedene u Bitef teatru krajem novembra meseca. Ljudsko telo prilagođeno kapitalističkom načinu proizvodnje vekovima je upregnuto u repetativnim i mehanicističkim radnjama u cilju eksploatacije i proizvodnje viška vrednosti. No kako ponovo promišljati ljudsko telo kao društveno telo, izvan postavljenih društvenih odnosa, telo koje bi (ponovo) bilo neproduktivno, lenjo, razotuđeno, slobodno?

Društvena uloga književnosti

Književnost, osim što zauzima značajno mesto u kulturnoj proizvodnji, može u velikoj meri uticati i na formiranje političkih i ideoloških stavova ljudi. Prisutnošću književnosti u medijima i obrazovnom sistemu ovaj uticaj se povećava, a sa njime i pitanje kako takav društveni uticaj književnosti usmeriti ka levim antikapitalističkim politikama.

Ljubav u doba štednje

Oktobarski salon je po prvi put održan kao bijenalna manifestacija vizuelne umetnosti. Osim te činjenice, Salon, kao i nedavno održana izložba Demiena Hirsta u Novom Sadu, pokazuje kako biznis modeli kulturne politike sve više zauzimaju i javne institucije, odavno opterećene neoliberalnim rezovima i štednjom.

Horsko pevanje je važan način kolektivne mobilizacije

Za Mašinu smo s Anom Hofman razgovarali o njenoj novoj knjizi Novi život partizanskih pesama koja je nedavno predstavljena u beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju, a koja se bavi nasleđem partizanskih pesama i njihovim subverzivnim potencijalom u kontekstu postsocijalističkih jugoslovenskih društava i globalne krize neoliberalizma.

Dolap

Park Palas u Beogradu je nedavno dobio, za sada privremenu, novu skulturu – Dolap, doktorski umetnički projekat umetnice Milice Ružičić koji je ujedno i nastavak njenih istraživanja i prikazivanja odnosa moći i klasno podeljenog društva unutar kapitalistički uspostavljenog sistema. Literarna osnova ove skulptorske celine je pesma Milana Rakića Dolap nastala 1902. godine, dok je ključna teorijska referenca tekst o ideologiji i državnim ideološkim aparatima, Luj Altisera.

​K​akve filmske slike ​​želimo da​​ proizvodimo

Na drugom izdanju festivala savremenog eksperimentalnog filma REZ pod nazivom Rez na Berlin u organizaciji Teorije koja hoda, u Beogradu je gostovala Mince Tumešajt (Minze Tummescheit), članica umetničke grupe Cinéma Copains iz Berlina, koja je tom prilikom predstavila nekoliko svojih filmova, uključujući i dokumentarni serijal Radovi u toku (In Arbeit), svojevrstan lanac intervjua kao filmsko istraživanje realnosti.

Politika konzerviranja književnosti

Književne afere oko slučaja David i Pekić ponovo su u javnosti otvorile diskusiju o ulozi književnosti i književnika u konstruisanju nacionalističke i liberalne politike i ideologije tokom devedesetih godina. I dok se na političkom horizontu danas, njihova uloga uporno pokušava depolitizovati, svakako se vredi prisetiti njihovih nekadašnjih fantazija o blagodetima dolazeće kapitalističke restauracije i povratku građanskog društva.

Društvena transformacija zahteva​ ​otvoreni put

Dario Acelini (Dario Azzelini) je teoretičar i politički aktivista koji živi na relaciji Berlin – Karakas. Tokom njegove nedavne posete Beogradu i učešću na konferenciji „Vratimo socijalizam u igru“ imali smo priliku da razgovaramo o različitim temama kojima se bavio u svom radu – od toga zašto je Maduro izgubio izbore, preko odnosa umetnosti i politike do radničkih preuzimanja fabrika po Evropi.

Crvena ljubav

Predstava „Crvena ljubav“​ ​koju režira Olga Dimitrijević,​ ​nastala je po motivima ruske spisateljice i revolucionarke Aleksandre Kolontaj i govori o revolucionarnoj ideji ljubavi, odnosno dovodi u pitanje patrijarhalne i kapitalističke društvene mehanizme koji su oblikovali današnje ljubavne odnose i proizveli njihove, još uvek aktuelne, društvene forme.

UČITAJ JOŠ POSTOVA

Impressum

Kontakt

Facebook

Twitter

Instagram

Viber

RSS

© 2023 Copyleft Mašina.rs Powered by Network Failure