Izložba je bila postavljena u okviru jedanaestog godišnjeg pregleda autora i dešavanja na domaćoj i međunarodnoj sceni „rubnih, andergraund, nezavisnih i subkulturnih umetnosti“ pod nazivom Festival nesvrstanog stripa Novo doba. Pored stripa, na festivalu se prikazuju dela iz oblasti muzike, animacije i drugih srodnih disciplina.
Ovom izložbom su nakon 25 godina ponovo predstavljeni radovi autorske grupe „Momci“. Pored dobrodošle polemike, izložbu je pratila bujica negativnih komentara radova koji ekspliciraju nasilje. Autori, među kojima i karikaturista Marko Somborac, su konstatovali da deo publike nije razumeo crni humor i da su radovima pridodata pogrešna značenja. Somborac se za N1 upitao kako je moguće da ljude izaziva izložba, a ne korupcija i kriminal.
Pre izgreda autorima su upućivane i pretnje smrću, koje su prijavljene policiji.
Profesorka Milena Dragićević-Šešić je za Mašinu prokomentarisala da nasilna cenzura, koja se sistematski ponavlja u jednoj sredini, svedoči o užasnom stanju u kojem se nalaze ustanove koje treba da vode računa o ljudskim pravima:
O tome koliko su tzv. ministarstva sile u dosluhu sa različitim desničarskim grupama i ekstremnim pojedincima govore brojni događaji nakon kojih su gonjene i ispitivane žrtve, a ne počinioci. Od napada na Toma Gotovca, pa kasnije i Gabrijela Savića u Domu kulture „Studentski grad“, preko napada i zatvaranja izložbe Odstupanja u Galeriji Kontekst (što je na kraju dovelo i do potpunog prekida rada te Galerije), do nedavnog upada Miše Vacića u prostor Centra za kulturnu dekontaminaciju i sada, bacanja suzavca i uništavanja jedne jedinstvene manifestacije – Festivala novo doba i izložbe stripa u galeriji Stara kapetanija – vidimo da je desnica odlično organizovana, nasilna, i mnogo više od pukog zastrašivanja i pretnji – hoće da učini da se mesta i akteri kulturnih događaja negativno obeleže i utisnu u kolektivnu svest građana kao prostori „antipatriotizma“.
Dragićević-Šešić je dodala da je svako gušenje slobodne reči opasno, ali da je agresija na slobodu umetničkog izražavanja još opasnija, posebno kad dolazi od onih čija je sfera uticaja ogromna – iako dolazi iz sive zone (jer – tobože, oni delaju samo u svoje lično ime – ne u ime institucija).
Njihova nekažnjivost upravo pokazuje da sprovode ono što sistem, tj. bolje reći režim, jer pravog sistema nema, želi i hoće, ali se, zbog evropskog privida, lažne glazure koju navlači na sebe, ne usuđuje da sam radi, već to prepušta tabloidima i nasilnim grupama.
Dragićević-Šešić je uporedila jučerašnji incident sa prebijanjem mladića ispred kladionice u Novom Sadu, nakon kog je advokat optuženog izjavio da će optuženi smiriti javnost time što će objasniti razloge za nasilje. Na sličan način se i nasilje koje se vrši prema alternativnim umetnicima pravda time da su patriotama povređena nacionalna osećanja. Naša sagovornica smatra da institucije sistema ostaju neme jer očekuju i podržavaju nasilje.
I.K.
