Nakon hora, studentima i studentkinjama, profesorima i profesorkama i prisutnim građanima i građankama, među prvima se obratila glumica i producentkinja Bojana Maljević koja je istakla da je očigledno bilo potrebno da se naglasi da je univerzitet slobodan što bi trebalo i da se podrazumeva, što je čak, kako je istakla, zagarantovano i zakonom.
„Tako sam ja razumela nastanak ovog Slobodnog univerziteta. U to vreme, dostojanstvo studenata i profesora već je bilo ugroženo. A ovih dana vidimo i da se autonomija univerziteta na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu krši. U tom smislu doživljavam sada godinu dana kasnije Slobodni univerzitet kao neku vrstu opomene. Odavno znamo da zakoni postoje, ali se ne primenjuju ili se krše, da je autonomija propisana, ali nije zagarantovana. Znači kada institucije oslabe ili ne rade svoj posao, onda se sloboda nekako povlači i uvlači među ljude, među hrabre ljude kao što ste vi. Zato, Slobodan univerzitet nije ova zgrada, nisu čak ni svi ljudi u njoj, nego je odluka i postojaće onoliko koliko postoje oni koji odbijaju da ćute“, rekla je Maljević prisutnima.
Na tribini su govorili internista i publicista Dejan Hristov, profesorka Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu Ana Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Nišu Miloš Todorović, sudija Apelacionog suda u Beogradu i pisac Miodrag Majić i profesor Građevinsko-arhitektonskog fakulteta u Nišu Aleksandar Milojković.
Niški internista Dejan Hristov osvrnuo se na pitanje zdravstva, pre svega na jugu Srbije, ali i u drugim delovima. U svom govoru podsetio je da Pirot ostaje bez odeljenja ginekologije, a Ćuprija bez porodilišta.
„Sve se to dešava jer se nije planski radilo i kadriralo. Zdravstveni radnici, uprkos problemima u raznim sferama društva, pa i u zdravstvu, ipak, predstavljaju jednu od struka koje najviše ćute na sve to“, ističe i dodaje da sa druge strane, veruje da, kako dodaje, vlasti nije dobro kada vidi bele mantile na ulicama. Tokom obraćanja Hristov je podsetio okupljene da Niš, u sklopu nove zgrade Urgentnog centra Univerzitetskog kliničkog centra nema Kliniku za kardiologiju.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Nišu dr Miloš Todorović u svom izlaganju pričao je o kreditima za studente i nezaposlene, koje je vlast promovisala 2024. godine. Prof. dr Todorović smatra da je to bio pokušaj da se razbije jedinstvo studenata.
„Ne treba biti poseban znalac da biste znali da kredit može da podigne neko ko ima primanja i imovinu kojom garantuje da može da vrati taj kredit. Studenti i nezaposleni su kreditno nesposobni. To su krediti za roditelje. Taj student ili nezaposleni nema šta da izgubi i njegov potpis za taj kredit nema nikakvu vrednost. To je bio potez kojim je trebalo razbiti jedinstvo studenata i privući one gramzive da nasednu“, kazao je prof. dr Miloš Todorović.
Sudija Apelacionog suda u Beogradu i pisac Miodrag Majić kazao je studentima, u punoj svečanoj sali Univerziteta, da budu oprezni i da mnogi predstavnici struke koji su godinama ćutali na brojne probleme u društvu sada njih podržavaju.
„Ne možete promeniti društvo ako njegov koren ne promenite. Ćutanje, neizuzetnost i pokornost vi morate pretvoriti u društvo gde slušate različita mišljenja i opredeljujete se za ono koje vam je bliže. Morate udariti u temelje onoga što nas iz generacije u generaciju uništava. Pokušavaće da vam podmetnu oni što i tada i već vam podmeću“, istakao je Majić.
O Generalštabu je govorio prof. dr Aleksandar Milojković sa Građevinskog-arhitektonskog fakulteta u Nišu napomenuvši da i da jeste samo ruševina, a nije, Generalštab se mora sačuvati, jer, kako je istakao, on predstavlja materijalizaciju stranice istorije naše zemlje.
„Ovde nije reč o stanju objekta, već o političkoj odluci. Braneći Generalštab, branimo i bezbednosnu logiku države. Braneći Generalštab, branimo i ulogu struke. Jer ako ovo dozvolimo, struka više ne odlučuje, već samo potpisuje već donete odluke“, dodao je prof. Milojković.
Zagađenje u Nišu predstavlja veliki problem u poslednjih nekoliko godina. Međutim, kako ističe prof. dr Aleksandra Savić sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu, on više nije u velikim koncentracijama samo tokom zimskih meseci i istakla da se prevazilazi granica koju je propisala Svetska zdravstvena organizacija (SZO) dodavši da su Nišlije i Nišlijke preko 90% dana u poslednjih 365 disali i disale zagađen vazduh.
Godišnjici osnivanja Slobodnog univerziteta prisustvovao je veliki broj profesora i studenata Univerziteta u Nišu. Tokom ceremonije, a pre tribine, uručene su i zahvalnice profesorima i studentima.
A.Đ.
