„Ono što je, čini mi se, sigurno, to je da vlast na ovaj način želi da pokaže da radi na ispunjenju ODIHR preporuka i da u tom smislu ispunjava i svoje međunarodne obaveze. To je poruka koju vlast želi da pošalje”, navodi Dimitrijević.
Podsećamo, Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) izdala je više od 20 preporuka za unapređenje izbornog procesa u Srbiji, nakon parlamentarnih izbora 2023. godine, koje su obeležile brojne nepravilnosti.
Početkom ove godine, narodni poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Miroslav Petrašinović podneo je Narodnoj skupštini predloge izmena izbornih zakona, o kojima će raspravljati narednog utorka.
Vlast tvrdi da će se predloženim izmenama primeniti pet preporuka ODIHR-a.
Dimitrijević smatra da predložene izmene nisu suštinske kada se tiču ODIHR preporuka, budući da među tim preporukama postoje i one koje se tiču finansiranja političkih aktivnosti, sprečavanja korupcije i ponašanja izbornih aktera i pravosudnih organa, što nije obuhvaćeno aktuelnim predlogom izmena.
„Ovi izborni zakoni koji se konkretno menjaju, tačno je da korespondiraju sa određenim od ovih pet preporuka ODIHR-a, ali ne odgovaraju na ključne probleme u izbornom procesu”, zaključuje Dimitrijević.
Od 2028. obavezne obuke za članove biračkih odbora
Jedna od ključnih izmena, koja neće važiti tokom narednog izbornog ciklusa, već tek od januara 2028. godine su obavezne obuke za članove biračkih odbora, koje će sprovoditi Republička izborna komisija (RIK).
Dimitrijević za Mašinu objašnjava da će, od tada, svi predlagači, koji po zakonu imaju pravo da predlažu članove biračkih odbora, morati da predlažu lica koja su prošla obuku.
Napominje da će RIK imati rok tri meseca od usvajanja zakona da napravi program obuke i da počne sa njihovim sprovođenjem.
Obuke će se, navodi, sprovoditi i pre 2028. godine, a RIK će u vodiču, koji je dužan da napravi, pojasniti na koji način će ljudi moći da se prijavljuju za obuku.
Tek tada će, objašnjava, biti jasno kojom dinamikom će ići obuka, odnosno da li će građani moći samoinicijativno da prolaze obuke ukoliko nekad žele da budu članovi biračkih odbora ili će se obuke sprovoditi tek po raspisivanju izbora, pa će ih pohađati oni građani koji se prijave izbornim listama da žele da budu u biračkim odborima.
Dimitrijević navodi da je do sada bio problem to što nije bilo zainteresovanih da pohađaju obuke za članove biračkih odbora jer nisu bile obavezne.
Kaže da je Crtin predlog bio da članovi biračkih odbora mogu biti samo oni koji polože i završni ispit nakon obuke, ali da se to ne predviđa najavljenim zakonskim izmenama.
Potpis za više listi – olakšavanje kandidature listama koje služe da zbune birače
Još jedna od važnih izmena je i što će građani, ukoliko najavljene izmene budu usvojene, svojim potpisom moći da podrže više izbornih listi da se kandiduju na izborima. Do sada je slučaj bio da jedna osoba može da da potpis samo jednoj izbornoj listi, a izborne liste moraju da skupe 10.000 potpisa za izlazak na parlamentarne izbore.
Dimitrijević navodi da je argument vlasti za ovu izmenu, to da se time ispunjavaju preporuke ODIHR-a. U toj preporuci se navodi da takve izmene mogu poslužiti da se unapredi pluralizam u izbornom proces i sloboda udruživanja.
„U našem kontekstu, budući da mi nemamo zdrav politički pluralizam i normalnu političku scenu koja je primerena demokratskim zemljama, ovo, zapravo, može da dovede do množenja – da onima, koji žele da sprovedu prevarne radnje, tokom procesa kandidature, to bude lakše i da posledično bude više izbornih listi, koje su tu samo da zbune birače ili da prave većinu u izbornoj komisiji”, smatra Dimitrijević.
Mašina je prethodnih meseci, od kada su najavljene izmene tri izborna zakona – Zakona o narodnim poslanicima, Zakona o lokalnim izborima i Zakona o Ustavnom sudu, pisala o tome šta je sve sporno u predloženim izmena, ali i šta se sve ne nalazi u najavljenim izmenama, a deo je preporuka ODIHR-a.
D.S.
