Nakon brojnih nepravilnosti na parlamentarnim i lokalnim izborima 2023. godine u Srbiji, Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) sačinila je izveštaj u kom se našlo više od 20 preporuka za unapređenje izbornog procesa.
Sedam prioritetnih preporuka su zakonodavne izmene, standardizovane obuke za članove izbornih komisija i odbora, edukacija o biračkim pravima, transparentniji birački spisak, razdvajanje zvaničnih funkcija od aktivnosti funkcionera u kampanji, sprečavanje pritisaka na birače i nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
Predloženim izmenama, smatra Pavle Dimitrijević iz Crte, država odgovara samo na jednu od sedam prioritetnih preporuka.
U pitanju su obavezne obuke za članove biračkih odbora i lokalnih izbornih komisija, što je, kaže on, nešto što je i Crta preporučivala.
Napominje da bi ta odredba, prema ovom predlogu, važila tek od 1. januara 2028. godine i da se neće primenjivati na prve naredne izbore.
Još jedna od ključnih predloženih izmena, o čemu smo već pisali, odnosi se na to da će građani, ukoliko izmene budu usvojene, moći svojim potpisom da podrže više izbornih listi da se kandiduju na izborima. Trenutno je dozvoljeno da jedna osoba da potpis za izlazak na izbore samo jednoj izbornoj listi.
Preporuka ODIHR-a je bila da se takvo ograničenje ukine zbog, kako je navedeno, pluralizma u izbornom procesu i olakšavanja tog procesa, budući da su neke liste odbijane ukoliko se utvrdi da je jedna osoba potpisom podržala više listi.
Dimitrijević navodi da je to, u kontekstu Srbije, problematično.
„Iako je ODIHR pozitivno ocenio ovu promenu, mi smatramo da se u našem kontekstu, ovo rešenje može da izazove dodatne probleme, u smislu da će se zapravo institucionalno i proceduralno olakšati onima koji žele da kandiduju takozvane lažne liste u cilju zbunjivanja birača i u cilju dobijanja većine u izbornim komisijama. Tako da se pribojavamo da su ovo otvorena vrata za dodatnu zloupotrebu”, kaže Dimitrijević.
On ukazuje na još jednu važnu izmenu, a to su obaveze koje dobija Ustavni sud.
Naime, planiranim izmenama se uvodi rok od tri dana za organe koji sprovode izbore da Ustavnom sudu dostave potrebnu dokumentaciju, dok je rok Ustavnom sudu da odluči u izbornom sporu 20 dana od kada je primio svu potrebnu dokumentaciju.
Ova oblast, navodi Dimitrijević, do sada nije bila uređena.
„Crta je govorila da je to potrebno, međutim ako ponovo vidimo kontekst u kome se sada to dešava i u kome se predlaže, ključni problem je sumnja u nezavisnost i nepristrasnost Ustavnog suda”, navodi on i podseća da je Ustavni sud izborne predmete već rešavao, kako kaže, selektivno.
„U takvom kontekstu uvođenje ovakvih pravila zaista je veliki znak pitanja u praksi kako će to izgledati i čini se da se pravi jedna scena da Ustavni sud, zapravo, na neki način radi u korist vlasti, jer je definitivno pod velikim znakom pitanja njegova nepristrasnost”, zaključuje Dimitrijević.
Čega nema u predloženim izmenama?
Budući da se planirane izmene odnose samo na pet od više od 20 preporuka ODIHR-a, upitali smo sagovornika šta je ono što CRTA smatra prioritetnim, a da se nije našlo u najavljenim izmenama izbornih zakona.
Ključne intervencije koje treba sprovesti, navodi on, odnose se na rad tužilaštva i Agencije za sprečavanje korupcije, kao i na restriktivnije regulisanje finansiranja političkih aktivnosti i rad javnih funkcionera u izbornoj kampanji.
„Intervencije na ovim zakonima u ovom trenutku ne rešavaju ključna pitanja u izborima. Ta ključna pitanja u izborima bi morala da se rešavaju kroz propise koji regulišu rad tužilaštva i pravosuđa, plus Zakon o sprečavanju korupcije, Zakon o finansiranju političkih aktivnosti i propisi koji se odnose na medijsku sferu, rad REM-a”, zaključuje.
Dodatno je, navodi, Crta predlagala i unapređenje lokalnih izbornih komisija i Republičke izborne komisije (RIK), kao i drugačiji način zaštite izbornih prava, ali ni te intervencije u izbornim zakonima, kako kaže, „neće ključno doprineti da izbori budu bolji”.
Bilo bi, navodi, potrebno izmeniti i Krivični zakonik – odredbe o krivičnim delima u vezi sa izborima jer se ta dela teško dokazuju, kao i Zakon o krivičnom postupku, u delu koji se odnosi na posebne dokazne radnje.
„U praksi, to bi značilo da prikriveni islednici iz policije mogu da simuliraju kupovinu glasova i da oni koji pristanu na to, zapravo, protiv njih pokrenu odgovarajući postupak. To sada nije moguće”, objašnjava Dimitrijević.
Crta, prema rečima našeg sagovornika, neće učestvovati predstojećim javnim raspravama jer je, kaže, već iznela svoj stav o tome, ali i zbog toga što se, navodi, stiče utisak da vlasti ovim izmenama maskira proces unapređenja izbornih uslova i ne bavi se ključnim problemima koji opterećuju izborni proces.
Planirane zakonodavne izmene odnose se na četiri izborna zakona – Zakon o izboru predsednika Republike, Zakon o lokalnim izborima, Zakon o izboru narodnih poslanika i Zakon o Ustavnom sudu.
Predlog ovih zakonskih izmena Narodnoj skupštini je uputio poslanik stranke (SNS) Miroslav Petrašinović.
D.S.
