Kurtijevo Samoopredeljenje, vladajuća stranka na Kosovu, dobilo je 42,91 posto glasova, što je oko šest posto manje nego na izborima koji su održani u decembru prošle godine.
Prema podacima koje je objavio CIK, Demokratska partija Kosova osvojila je 21,12 odsto, Demokratski savez Kosova 17,58 odsto, a Alijansa za budućnost Kosova 7,16 odsto.
Ukupna izlaznost je juče bila oko 37 posto i manja je nego na prethodnim izborima u decembru, pogotovo u većinski albanskim sredinama, a glavni i odgovorni urednik Radija Goraždevac smatra da to može da bude indikator toga da je došlo do zamora biračkog tela.
Podsećamo, izbori na Kosovu održani su u februaru prošle godine, ali skupština nakon njih nije uspela da formira vladu. Samoopredeljenje je tada ostvarilo, slično kao sada – 42,3 posto glasova.
Nakon ponovljenih izbora u decembru, iako je Samoopredeljenje, pokret aktuelnog premijera u tehničkom mandatu Aljbina Kurtija, dobilo veću podršku, oko 51 posto, vlada je formirana, ali nije bilo podrške za izbor predsednika, budući da je nephodna dvotrećinska većina glasova poslanika.
Zbog toga su izbori ponovo raspisani za 7. jun.
Glavni i odgovornik urednik Radija Goraždevac Darko Dimitrijević navodi da nismo dobili mnogo jasniju situaciju u odnosu na prethodne izbore, pošto i Samoopredeljenje može da formira vlast uz podršku manjina ili jedne od albanskih partija, ali može i celokupna opozicija, celokupna uz podršku manjinskih partija i Srpske liste.
„Sudeći po onome kako je protekao izborni dan i kakvi su rezultati, mislim da ćemo ponovo imati neku vrstu političke krize”, navodi Dimitrijević.
Aleksandar Šljuka iz Nove društvene inicijative, nevladine organizacije sa Kosova, kaže da ne postoje garancije da će institucionalna kriza uskoro biti razrešena, jer je za njeno prevazilaženje, kako kaže, potrebno ispuniti nekoliko koraka koji su trenutno veoma neizvesni, a to su konstituisanje skupštine, formiranje vlade i na kraju izbor predsednika Kosova.
„Zapravo, čini se da su ti procesi danas čak neizvesniji nego nakon prethodnih izbora”, smatra Šljuka.
On podseća da ni Samoopredeljenje niti opozicione albanske partije nemaju dovoljno mandata da samostalno formiraju vladu, a smatra da je teško je zamisliti postizbornu saradnju između Samoopredeljenja i opozicije.
„Obe strane će biti upućene na podršku predstavnika nevećinskih zajednica. Ni taj proces neće biti jednostavan. U tom kontekstu, podrška Srpske liste mogla bi da bude važan faktor, posebno u scenariju u kojem opozicione albanske partije pokušaju da formiraju vladu i tako smene Aljbina Kurtija sa vlasti”, zaključuje Šljuka.
Ko će odlučiti hoće li Srpska lista formirati većinu sa albanskom opozicijomi?
Ukoliko Aljbin Kurti uspe da formira novu vladu, teško je zamisliti da bi Srpska lista, koja je na jučerašnjim izborima osvojila 6,18 posto glasova, bila njen deo, smatra Aleksandar Šljuka iz Nove društvene inicijative.
„Dosadašnji odnos između Samoopredeljenja i Srpske liste bio je izrazito konfliktan i ne postoje naznake da bi moglo doći do značajnijeg približavanja. Sa druge strane, mnogo je realniji scenario u kojem bi Srpska lista podržala vladu formiranu od strane opozicionih albanskih partija, prvenstveno sa ciljem smene Kurtija”, navodi on.
Takva podrška, smatra, ne bi nužno podrazumevala formalno učešće Srpske liste u vladi, što bi za opozicione albanske partije moglo biti politički osetljivo, već je, kako kaže, mnogo verovatnije da bi se saradnja odvijala kroz parlamentarnu podršku, uz eventualni dogovor oko ministra iz srpske zajednice koji ne bi bio stranačka ličnost.
„Takav aranžman bio bi pragmatičan za obe strane. Opoziciji bi omogućio formiranje vlade, dok bi Srpskoj listi obezbedio određeni politički uticaj. U zbiru, svima bi garantovao život bez Samoopredeljenja na vlasti”, kaže Šljuka i dodaje da bi eventualna opoziciona vlada bila u znatno povoljnijoj poziciji ukoliko bi Kosovo ponovo išlo na izbore zbog nemogućnosti izbora predsednika, jer bi u tom slučaju nastupala iz pozicije vlasti, makar i tehničke.
O tome da li će Srpska lista učestvovati u formiranju vlade, neće se odlučivati na Kosovu, već u Beogradu, smatra urednik Radija Goraždevac.
„Srpska lista kao partija koja, da tako kažemo, već tradicionalno dobija najveći broj glasova Srba na Kosovu, ne donosi samostalno odluke kada je u pitanju bilo kakav koalicioni potencijal ili politički dogovor. To rade uz podršku struktura u Beogradu koje stoje iza Srpske liste”, navodi Dimitrijević.
Hoće li Kosovo na četvrte parlamentarne izbore u dve godine?
Sve i da vlada bude formirana, budući da je izbor predsednika neophodna dvotrećinska većina u parlamentu do toga će, smatra Šljuka, teško doći jer bi bila neophodna saradnja najvećih albanskih partija vlasti i opozicije. Ukoliko do toga ne dođe u roku od 60 dana od konstituisanja skupštine, navodi, Kosovo bi ponovo moglo da se suoči sa vanrednim izborima.
„Pat-pozicija” i odlaganje formiranja vlade, ističe Dimitrijević, odgovaraju vladajućoj partiji jer, kako kaže, oni mnoge stvari već završavaju u tehničkom mandatu.
„Od akcija policije na Severu do svega onoga što se dešava u političkim procesima na Kosovu. Imaćemo određeni vremenski period sa vladom u tehničkom mandatu, zatim kratko formiranje Skupštine i potom pad vlade ukoliko ne bude izabran predsednik ili predsednica Kosova. Tako da mislim da ćemo ponovo imati sličnu situaciju i prolongiranje formiranja vlade”, zaključuje Dimitrijević.
Posebno zabrinjavaju, kaže Šljuka, dve okolnosti.
„Mandat vršioca dužnosti predsednika vremenski je ograničen i njegovo dalje produžavanje moglo bi otvoriti ozbiljna ustavno-pravna pitanja. Drugo, uskoro ističu mandati pojedinim sudijama Ustavnog suda, što bi moglo dovesti do gubitka kvoruma za odlučivanje. Istovremeno, nove sudije predlaže predsednik, pa bi eventualni izostanak izbora predsednika mogao proizvesti širu institucionalnu blokadu”, objašnjava Šljuka.
Zbog toga veruje da će upravo izbor predsednika predstavljati prioritet međunarodne zajednice i da će postojati snažan pritisak na političke aktere da već u ovom ciklusu pronađu kompromisno rešenje.
Ranije danas je evropska komesarka za proširenje Marta Kos čestitala pobedu na izborima Aljbinu Kurtiju i pozvala sve političke snage da „pronađu kompromis radi institucionalne stabilnosti i progresa na evropskom putu”.
D.S.
