Ševo objašnjava da je lustracija zamišljena za društva u tranziciji iz autoritarnog u demokratski sistem, kao politička i administrativna mera, a ne krivična.
„Poenta je u tome da se neodgovorni javni funkcioneri lustriraju, odnosno udalje iz političkog života na određeno vreme kroz sprečavanje obavljanja konkretnih javnih funkcija zato što su kršili ljudska prava građana. To može biti neko krivično delo, ali ono ne mora nužno uvek da bude definisano kao takvo. Dakle postoje primeri u drugim zemljama koji uopšte nisu bili ni definisani kao krivična dela ali su mogla poslužiti kao osnova za lustraciju.“, govori Ševo.
On naglašava da čak i ako određene radnje nisu definisane kao krivična dela, neko bi morao da bude odgovoran za konkretna kršenja ljudskih prava
„Upravo zato postoji lustracija, koja se razlikuje od krivične odgovornosti. Kada pričamo o lustraciji, ne govorimo o sudskim postupcima. Pre svega se misli o postupcima pred posebnim nezavisnim komisijama“ navodi Ševo.
Procenjuje da u našoj javnosti postoji pogrešna percepcija da je lustracija isto što i krivična odgovornost i objašnjava da
„Jedno je politička i administrativna mera udaljavanja ljudi iz političkog života zbog kršenja ljudskih prava, a drugo je krivična odgovornost za kršenje konkretnih zakona. Ove dve stvari postoje paralelno. Tamo gde se lustracija vršila, to je bio uobičajen tok stvari. Ono što su studenti ispostavili kao tačku svog programa mi govori da studenti dobro razumeju suštinu lustracije“
Prema njegovim rečima, u ranijem slučaju Srbije po Zakonu o lustraciji bilo je predviđeno osnivanje lustracione komisije. Ona nije formirana kao specijalni sud, već je formirana isključivo da utvrđuje instance kršenja ljudskih prava i da shodno tome izriče meru političke odgovornosti koja onda podrazumeva zabranu bavljenja politikom.
Naš sagovornik smatra da lustracija nije imala veće ambicije od toga.
„Ona podrazumeva odgovornost političkih funkcionera i zabranu obavljanja javnih funkcija, a da bi se lustracija sprovela mora pre svega da postoji ogromna volja da se to učini, kao i politički kapacitet da je akteri koji dođu na vlast umesto neke druge neodgovorne vlasti sprovedu“
Dodaje da mora da postoji kontrola nad određenim institucijama poput sudstva, bezbednosnih službi i policije.
„Ako nemamo saradnju i postoji odbijanje da se postupa u skladu sa politikama nove vlasti onda ćemo naravno imati problem i lustracija će ostati mrtvo slovo na papiru Ali ukoliko volja postoji, ako se političke institucije kontrolišu i postoji vizija bolje budućnosti, a mislim da to sada imamo sa studentskim pokretom, lustracija može da se izvrši. Moje je mišljenje da početkom 21. veka u Srbiji nije bilo političke volje za to, a ni dovoljnih kapaciteta“
Ševo otvara i pitanje obima lustracije. On govori da je nemoguće lustrirati svakog ko je ikad imao neke veze sa Srpskom naprednom strankom i da je to maksimalistički pa i nepravedno.
„Da li su to samo najviši funkcioneri ili govorimo o mnogo većem broju ljudi koji učestvovao u toj vlasti, ostaje da se definiše ali lustracija obično obuhvata vrh piramide i širi zahvati od toga su daleko problematičniji za sprovođenje“, ocenjuje on.
Lustracija se vršila ranije u drugim zemljama, poput Češke, Ukrajine i Istočne Nemačke.
Ševo navodi da je bilo uspešnijih primera u zemljama centralne Evrope, kao i da je bilo neuspešnih, a on kaže da je jedan od takvih i naša zemlja.
Kandidatkinja na Studenstkoj listi i pravnica Tanja Arsić govori da je više zemalja je donosilo zakone o lustraciji, ali da je ujednačen stav struke da je češka lustracija bila najuspešnija.
U slučaju naše zemlje, ona kaže da je važno da se formira komisija koja će sprovoditi lustraciju, kao i da postoji sudska kontrola.
„Ne želimo da taj propis o lustraciji donosi ’preko kolena’ kako građani ne bi mislili da smo to radili kako bi se skidale glave svima redom. To se neće desiti, već će odgovarati oni koji su se bavili korupcijom, koji su nameštali tendere, koji su radili sve ono što potpada pod krivični zakonik i za šta mogu da odgovaraju i krivično. Ona nije osvetnička politika i da je to nešto što štiti građane ove zemlje da se ponavljaju ovakvi slučajevi korupcije“, pojašnjava Arsić.
Tvrdi da se ne može unapred dati odgovori kako će taj zakon glasiti tačno zato što postoji put koji zakon mora da prođe, od nacrta, preko javne rasprave i toga da stručna javnost i građani kažu svoje mišljenje, do predloga Vladi, što onda ide Skupštini.
„Zna se ko je donosio odluke u ovoj zemlji. Lustracija i sudski postupak su tesno povezani, ali u krivičnom postupku važe drugačija pravila. Primenjuje se Zakon o krivičnom postupku, a za lustraciju treba da postoji komisija koja će imati i sudsku kontrolu koja će odlučivati o tome da li su ti ljudi zloupotrebili svoje položaje“
Ona lustraciju posmatra kao mogućnost za „čist start bez ljudi koji su nas doveli u ovakvu situaciju“ ali dodaje da nije nužno povezano da ima osnova za lustraciju nekoga protiv koga se vodi krivični postupak.
Lustracija je i deo programa Studentske liste, a Arsić naglašava da se na tome mora ozbiljno raditi.
„Niko od ljudi sa studentske liste nije imao političke ambicije. Svi su ljudi od struke i zaista struka jedino može da da neke odgovore na teška pitanja“, zaključuje Arsić.
L.M.
