Oko partijskih programa i njihove važnosti postoje dva ekstremna shvatanja, objašnjava za Mašinu profesorica FPN-a Biljana Đorđević i kopredsednica Zeleno-levog fronta (ZLF).
„Jedno je da su oni totalno nebitni, da to niko ne čita, i da ih ni same partije ne poštuju. Ono je dominantno ali i dosta štetno, mislim da onemogućava razvoj političke kulture u Srbiji. Drugo ekstremno shvatanje, znatno ređe u našoj javnosti, je da su isključivo programi važni, da nije bitna strategija i kapacitet za promene, i da se stalno mora komunicirati čitav program, pa tako i u izbornoj kampanji”, objašnjava ona.
Realnost je, smatra, negde između.
„Ako samo čitamo tekstove tih programa ne možemo da u potpunosti razumemo za šta se neka partija ili izborna lista zaista zalaže i šta zaista radi. Tako i ako gledamo šta se komunicira u izbornoj kampanji možemo da vidimo da se tu napravi posebna strategija i odabir tema”, objašnjava politikološkinja.
Dodaje da, ako je nešto deo šireg izbornog programa, ne znači da će uopšte biti vremena niti da je pametno da se stavi fokus na sve teme u samoj izbornoj kampanji već moraju strateški da se odaberu prioriteti shodno biračkom telu na koje najviše treba da se utiče da bi se pobedilo.
„Mnogi birači nikad neće pročitati program, do njih ako nisu posebno politički zainteresovani i pismeni, ili ako to profesionalno ne prate, nikad neće doći celokupna i koherentna slika o programu neke partije – ali se može reći da se ipak pitaju šta im ta partija nudi da će uraditi za njih, ili šta je ona do sada uradila (ili uspela da ubedi birače da je to uradila) i da se, u meri u kojoj su uopšte slobodni, tako opredeljuju”, navodi Đorđević.
Pojašnjava da je to što se biračima nudi, takođe program i da je onda pitanje kako se on komunicira i koliko se veruje nekome da to iskreno zagovara ili da može da sprovede.
Zato se, kaže ona, na pitanje kako se birači opredeljuju spram programa ne može odgovoriti jednoznačno za sve birače.
„Nekima je važno pre svega da se smeni režim, nekima je važno kakav će režim biti posle, nekima je važno da znaju da neće izgubiti posao ili poljuljati svoj životni standard, a nekima je važno da postoje predstavnici koji će gurati političku agendu i dalje i više u određenom smeru od onoga što su akteri koji danas mogu da pobede spremni da obećaju u izbornoj kampanji”, navodi profesorica.
Ističe i i to da neki birači znaju da su u manjini i da će možda zauvek ostati u manjini i baš zato im je bitan specifičan program koji neko javno zastupa i ko bi mogao u njihovo ime da stvara uslove da se stvari koje su sad nemoguće jednom i ostvare.
Neopredeljene birače zanima šta će donosi Studentska lista
U demokratskim društvima program partije i ono za šta se ona zalaže, jeste nešto što većinu birača opredeljuje, pogotovo kada je reč o nekim aktuelnim i bitnim pitanjima, kaže za Mašinu psiholog Vladimir Mihić, bivši profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, na kom je predavao političku psihologiju.
„Međutim, u autoritarnim režima, kao što je naš, u principu to ne igra veliku ulogu. Mnogo veću ulogu do ovih izbora, rekao bih, igrao je vođa. Za koga glasate – za Vučića ili Đilasa, Daćića, koga god, to je bila neka dilema”, navodi on.
Čini mu se da se na ovim izborima po prvi put od uvođenja višestranačja ne glasa samo „protiv”, već da je biračima važno i „šta posle Vučića”.
„Po prvi put, rekao bih, da jedan veliki deo birača – pogotovo onih koji su do sada bili malo rezervisani prema izborima, neopredeljeni, nisu izlazili – interesuje upravo to, šta je to što će nova opozicija, Studentska lista, doneti, što je drugačije u odnosu na sve druge stranke i pokrete koji su do sada učestvovali na izborima”, navodi Mihić.
Upitan da li i u kampanji SNS-a vidi insistiranje na programu, kaže da ta stranka, kao i druge, kako kaže, autoritarne partije, gotovo da nema svoj program.
„On formalno postoji, ali ja sam siguran da, kada bi ga neko i pročitao, da bi bio prilično iznenađen šta sve u njemu piše. Verovatno su to evropske integracije, borba protiv korupcije, vladavina prava. Videli smo da su oni postali simbol za sve suprotno od toga”, kaže psiholog.
Po njegovom utisku, kampanja SNS-a za ove izbore ne postoji, već je, smatra, reč o antikampanji.
„A to je – ne dozvolite da blokaderi dođu na vlast, oni će vam ukinuti penzija, oni će vas poslati u zatvore, oni će vas, najnovije, silovati, oni će otpustiti vaše voljene, ukinuće plate, porašće kurs evra, spoljna politika će se raspasti, svi putevi koji se napravljeni će nekako netragom nestati. To je neka antipolitika, to je zastrašivanje birača, i ja iskreno verujem da to neće imati efekta”, smatra Mihić.
Dodaje da će to uticati na one koji bi svakako glasali za SNS, ali da neopredeljeni birači „neće nasesti na tu priču” jer smatra da u svojoj okolini svako ima „famozne blokadere” i da može da vidi da su to, kako kaže, normalni ljudi, ostvareni u svojim ulogama i zanimanjima.
Opozicija programskom kampanjom pokušava da dođe do cenzusa
Programsku kampanju prethodnih dana vodi koalicija okupljena oko izborne liste „Evropska Srbija – Marinika Tepić – Zdravko Ponoš”.
Glavna tema njihove kampanje su evrointegracije.
Za listu „Autentična desnica – dr Miloš Jovanović” jedno od važnijih pitanja u kampanji trenutno je zabrana legalizacije istopolnih brakova.
Na pitanje kako vidi to što tradicionalne opozicione partije, poput koalicije Evropska Srbija i Autentična desnica, za razliku od prethodnih izbora sada više potenciraju programske tačke u kampanji, a ne samo borbu „protiv” nečega, Mihić kaže da mu se čini da pokušavaju da dobiju glasove opozicionih birača za koje smatraju da ne žele da glasaju za Studentsku listu.
„Što se tiče ove proevropske opcije, oni pokušavaju da privuku jedan deo onih koji se možda klimaju da li da glasaju za Studentsku listu ili ne, i koji bi možda bili apstinenti na ovim izborima zbog nekih detalja koji im smetaju u Studentskoj listi. To nije loša taktika, ali nisam siguran da će uroditi plodom i da će preći cenzus”, navodi Mihić.
Kada je reč o Autentičnoj desnici, smatra da je njihov program u ovoj kampanji ekstremizovan i radikalizovan u odnosu na ono za šta se, pre svega, Novi DSS, inače zalaže, i da im je fokus kampanje na stvarima koje prosečenog birača trenutno ne interesuju, kao što su istopolni brakovi ili neulazak Srbije u Evropsku uniju, ali interesuje desno orijentisane glasače.
„Oni pokušavaju da time da dođu do cenzusa od tri posto i da privuku birače, kojima smeta Vučić, a neće da glasaju za Studentsku listu, zato što tamo ima ljudi koje smatraju možda previše liberalnim”, kaže Mihić.
Sumnja da će obe te koalicije preći cenzus, a kaže da ga pogotovo brine to što je politika koju potencira Autentična desnica mnogo bliže SNS-u nego Studentskoj listi, pa ne veruje da bi ta lista ulaskom u Narodnu skupštinu mogla da bude partner Studentskoj listi, kao što bi eventualno mogla lista Evropska Srbija.
D.S.
