Poslednjih godina beležimo rast ne samo cena stanovanja i čuvene minimalne potrošačke korpe već i školarina na fakultetima. Prošle godine smo svedočili studentskim protestima na više fakulteta, od kojih je Arhitektonski prednjačio u angažmanu. Ipak, bezuspešno. Godinu dana kasnije, stanovanje je ništa pristupačnije, domovi i dalje puni, a školarine ponovo skaču. Zapitali smo se – mogu li studenti i njihove porodice ovo da priušte?
„Obrazovanje je dostupno samo ako si na budžetu”
„Samofinansirajuće cene školarina su za neke fakultete prilično porasle, tako da ima slučajeva kada studenti moraju da odustanu od studija ukoliko ne ostvare pravo na budžet. Materijali za učenje ili druge oblike aktivnosti na fakultetima (kao što su Arhitektonski ili neki umetnički smerovi) su takođe veoma skupi, pa ih ne može svako priuštiti, te ni ostvariti najkvalitetniji vid studiranja. U principu, dostupno je samo ako si na budžetu”, za Mašinu kaže Marina Krstić, studentkinja druge godine psihologije.
Nikola Milković, student druge godine ETF-a, za Mašinu navodi da ukoliko dostupnost visokoškolskog obrazovanja sagledamo kroz prizmu porodice sa prosečnim ili primanjima ispod prosečnih (što je mnogo češća situacija) – stav je jasan – studenti na budžetu će svoje osnovne troškove verovatno uspeti da plate, uz činjenicu da će roditelji morati da se odreknu nekih zadovoljstava, dok roditelji samofinansirajućih studenata moraju svoje ostale troškove svesti na minimum kako bi školovali svoje dete.
On dodaje da bi se sve to nekako i „svarilo” da je studiranje samo odlazak na fakultet i učenje. Međutim, ovaj student naglašava da studiranje osim obrazovne ima i socijalnu dimenziju i ulogu – druženje, razgovor, piće sa društvom, poneki izlazak, jutarnja kafa – ništa od toga nije neophodno, ali je prirodno. Pored svega toga, studentima su potrebni i obuća i odeća.
„Dakle, slobodno mogu reći da je dostojanstveno visokoškolsko obrazovanje (koje bi podrazumevalo malo više od osnovnih potreba) dostojno jednog budućeg stručnjaka, u velikom broju slučajeva nepriuštivo. Studiranje, a posebno u Beogradu, postaje luksuz”, zaključuje sagovornik Mašine.
Kirija na periferiji – 400 evra
Valerija Đorđević sa Fakulteta političkih nauka smatra da je teško studirati u trenutku kada su cene kirija na periferijama Beograda po 400 evra, a mnoge porodice ne mogu da pokriju takav trošak čak i onda kada student deli stan sa cimerom.
„U prvoj godini je teško upasti u dom, tako da je za mnoge neminovno da iznajmljuju stan minimum godinu dana. Ni studentima u domovima nije mnogo lakše, imajući u vidu visoke cene hrane i drugih potrepština. Novac je najveći problem”, navodi Valerija.
Studenti moraju, a ne mogu da rade
„Ukoliko neko nema para za školarinu ili bilo kakav drugi trošak, moraće da se zaposli, a jako je teško istovremeno raditi i studirati i takvo očekivanje ne treba da bude normalizovano”, za Mašinu navodi Valerija sa FPN-a.
Student Visoke škole elektrotehnike i računarstva, Jovan Luiđi Borokić, objašnjava zašto je studentima naročito teško da se zaposle.
„Student ne može naći bilo koji posao jer fakulteti uglavnom zahtevaju prisustvo studenta i puno rada izvan nastave, a retko koji poslodavac će zaposliti nekoga ko može raditi 2-3 smene nedeljno. Tako kako god da se stvari sagledaju, retko šta ide u korist studenta kad je reč o životu izvan studija. Ukratko rečeno mnogi fakulteti su veoma teški i sami po sebi a nemogući da se završe ukoliko je student primoran da se zaposli”, zaključuje Jovan.
U domovima nema dovoljno mesta – za brucoše pogotovo
U studentskim domovima u Beogradu ima nešto više od 17.000 mesta, dok je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Univerzitet u Beogradu u školskoj 2022/23. godini brojao 91.869 studenata.
„Život u domu finansijski olakšava stvari, međutim, uslovi su negde bolji negde gori. Postoje domovi različitih kategorija tako da je veoma bitan prosek, od toga maltene zavisi u koji ćeš dom da upadneš. Za brucoše je pogotovo teško, zato što domovi uglavnom imaju kapacitet za samo 50% brucoša koji se prijave na početku prve godine. Kao što znamo, cene stanova su enormno porasle, tako da ukoliko brucoš ne ostvari pravo na dom, sigurno će finansijski biti otežano studiranje u slučaju mnogih studenata. Za starije studente u domovima uglavnom ima dovoljno mesta, te svi budu raspoređeni u skladu sa ostvarenim prosekom”, navodi Marina sa Filozofskog fakulteta.
Sagovornica Mašine navodi da su uslovi u nekim domovima na granici loših, u smislu malih soba, koje imaju jedan radni sto za dva studenta, nemaju klimu ili Wi-Fi.
„Ne kažem da nema domova koji nisu dobro opremljeni, ali mislim da bi se u njih generalno trebalo više ulagati”, zaključuje Marina.
Nikola sa ETF-a smatra da Beograd zna da „pojede” studente.
„Iz godine u godinu, Beograd postaje mesto koje, isključivo po cenama i troškovima, parira zapadnoevropskim prestonicama, gde su zarade nekoliko puta veće nego u Srbiji. Život u ovom gradu postaje neverovatno skup. Premija je živeti u domu, jer su stanovi za iznajmljivanje jedva priuštivi – i samo traženje stana je prolazak kroz pakao. Da nema menze, mislim da pola studenata ne bi studiralo. Socijalni život se svodi na minimum – ponovo, zbog troškova”, navodi Nikola.
Zaključak se, ponovo, nameće, smatra ovaj student ETF-a.
„Iako nema sumnje da je Beograd sjajno mesto za sticanje visokoškolskog obrazovanja i prijateljstava za ceo život, živeti u ovom gradu postaje iscrpljujuće i nemoguće za sve one koje dolaze iz porodica sa niskim primanjima. Beograd jeste grad koji pruža mnoštvo mogućnosti, ali balansiranje studiranja i troškova postaje umeće i noćna mora”.
Može li se minimalno živeti, minimalno studirati? Studenti uviđaju da to postaje sve teže, a pad broja brucoša poslednjih godina tome govori u prilog. Vreme je da se ozbiljno zapitamo koja je budućnost našeg visokoškolskog obrazovanja ako ono postaje luksuz i da osvestimo alarmantnost ovakve situacije.
Ispravka, 14.02.2024, 21:56. Broj studenata na Univerzitetu u Beogradu iznosi 91.869, a ne 177.180 kako je prethodno napisano.
