Imena troje profesora Odseka za istoriju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu našla su se u dokumentaciji za akreditaciju Fakulteta srpskih studija u Nišu, iako, prema navodima dela članova Nastavno-naučnog veća novosadskog fakulteta, za njihovo angažovanje nije pribavljena neophodna saglasnost matične ustanove. Pitanje kako su se njihova imena našla u akreditacionom materijalu otvoreno je još tokom leta, ali ni nakon obraćanja upravi fakulteta i dostavljanja dokumentacije odgovor nije dobijen.
„Užasnuti smo ovim što se događa kolegama u Nišu“, kaže za Mašinu Tatjana Đurin, profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Ona upozorava da se slučaj ne može posmatrati odvojeno od šireg institucionalnog i pravnog spora oko osnivanja Fakulteta srpskih studija i položaja Filozofskog fakulteta u Nišu.
Prema saopštenju dela članova Nastavno-naučnog veća Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, u dokumentaciji za akreditaciju nove ustanove navedeni su prof. dr Boris Stojkovski, prof. dr Ifigenija Radulović i prof. dr Snežana Vukadinović. Stojkovski se, osim u Programu naučnoistraživačkog rada, nalazi i u Izveštaju o parametrima studijskog programa za studije istorije.
Članovi Veća ukazuju na član 90 Zakona o visokom obrazovanju, prema kojem je za ovakvu vrstu angažovanja neophodna saglasnost stručnog organa matične visokoškolske ustanove. Upravo je izostanak takve saglasnosti pokrenuo pitanja o proceduri kojom su imena novosadskih profesora dospela u dokumentaciju za akreditaciju.
„To nikada nije bilo na dnevnom redu sednice Nastavno-naučnog veća“
Kako objašnjava Đurin, zaposleni na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu za slučaj su saznali krajem avgusta, nakon povratka sa godišnjih odmora. Prema njenim rečima, kolege sa Filozofskog fakulteta u Nišu još su krajem jula kontaktirale upravu novosadskog fakulteta i zatražile informaciju o tome kako su se imena profesora našla u akreditacionom materijalu i da li je za njihovo angažovanje data saglasnost.
„Mi smo to saznali negde krajem avgusta, kad smo se vratili sa godišnjeg odmora, jer su nas kolege iz Niša kontaktirale. Mi smo to pokrenuli, mislim, pošto znamo da to nikada nije bilo na dnevnom redu sednice Nastavno-naučnog veća“, navodi Đurin.
O ovom pitanju raspravljalo se na sednici Nastavno-naučnog veća Filozofskog fakulteta u Novom Sadu 18. septembra. Međutim, prema rečima sagovornice, dekan Milivoj Alanović tada nije dao jasan odgovor.
„Ni nismo od dekana dobili neki, kako da vam kažem, decidan odgovor“, kaže Đurin.
Nekoliko dana kasnije, četiri članice Nastavno-naučnog veća koje su učestvovale u raspravi dobile su zahtev dekana da dostave dokumentaciju kojom potkrepljuju tvrdnje da su njihovi kolege angažovani na Fakultetu srpskih studija.
Dokumentacija je predata preko pisarnice. Prema rečima Đurin, obuhvatila je Izveštaj o parametrima studijskog programa Istorija, u kojem je Boris Stojkovski naveden kao izvođač nastave, kao i Program naučnoistraživačkog rada Fakulteta srpskih studija, u kojem su navedena sva tri profesora.
Pitanje je, dakle, ostalo otvoreno i nakon što su članice Veća dostavile dokumentaciju koju je dekan tražio. Zbog toga su se, nakon novog obraćanja kolega iz Niša, 9. oktobra ponovo obratile dekanu, tražeći objašnjenje o tome kako su se imena profesora našla u akreditacionom materijalu bez saglasnosti Nastavno-naučnog veća.
U međuvremenu je, kako je Đurin ističe, stigao i odgovor dekana. On je dokumentaciju koju su dostavile članice Veća prosledio kolegama, uz zahtev da se u što kraćem roku izjasne o navodima iz dopisa. Najavio je i da će ih o svemu izvestiti na narednoj sednici Nastavno-naučnog veća.
Podrška kolegama u Nišu: „Ovo će početi da se događa svima“
Slučaj novosadskih profesora otvoren je u trenutku kada Filozofski fakultet u Nišu već duže vreme vodi borbu za očuvanje institucionalnog integriteta, u kontekstu osnivanja Fakulteta srpskih studija.
Prema saopštenju dela članova Nastavno-naučnog veća Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Radna grupa za reagovanje u kriznim situacijama niškog fakulteta obratila im se sa molbom za podršku. U svom obraćanju ukazali su na dugotrajnu krizu i posledice koje ona ima po funkcionisanje ustanove i položaj zaposlenih.
Đurin kaže da između dva fakulteta postoji dugogodišnja saradnja i da su zaposleni u Novom Sadu svesni pritisaka sa kojima se njihove kolege suočavaju.
„Mi sa Nišom imamo stvarno dobru saradnju i uvek smo imali sjajne kolege. Mnogi od nas imaju prijatelje tamo. I sami smo doživeli represiju u više navrata, jednu drugu vrstu represije, ali zaista razumemo kako im je i pružamo punu podršku da se izbore za integritet svog fakulteta i samim tim i cele akademske zajednice“, ističe sagovornica.
Podrška kolegama, prema njenim rečima, nije samo pitanje solidarnosti između dve ustanove. Ona je povezana sa pitanjem poštovanja zakona, autonomije univerziteta i zaštite institucija od političkih i administrativnih intervencija.
Posebno problematičnim Đurin smatra činjenicu da je Upravni sud, prema navodima iz saopštenja, u postupku koji je pokrenuo Filozofski fakultet u Nišu odredio privremenu meru obustavljanja daljih koraka do okončanja postupka, dok se istovremeno nastavlja institucionalna kriza.
„Meni to deluje kao pravno nasilje, institucionalno, zaista. Sud je doneo odluku i to bi zaista svi morali da poštuju. Ali očigledno da se to ne događa“, kaže Đurin.
Ona upozorava da posledice spora odavno prevazilaze formalno pitanje osnivanja nove visokoškolske ustanove. Prema saopštenju, tri departmana i dalje pripadaju Filozofskom fakultetu u Nišu dok se ne donese konačna odluka Upravnog suda, dok budžetska mesta za te departmane nisu odobrena. Zaposleni na fakultetu, navodi se, više od 80 dana nisu primili platu.
Za Đurin je takav razvoj događaja alarmantan i zbog mogućnosti da se slični obrasci institucionalnog pritiska prošire i na druge fakultete.
„To je zaista strašno. I mi ovo moramo, mislim, moramo se izboriti protiv ovoga, jer ovo što se sada događa Filozofskom fakultetu u Nišu, ukoliko se stvari ne promene, počeće da se događa svima“, upozorava ona.
Protest ispred Ministarstva prosvete
Fakultet srpskih studija u Nišu dobio je početnu akreditaciju 27. marta 2026. godine. Proces njegovog osnivanja osporio je Filozofski fakultet u Nišu, pokretanjem sudskog postupka zbog pravnih manjkavosti u postupku formiranja nove ustanove.
Spor se odvija u okolnostima u kojima su zaposleni na Filozofskom fakultetu u Nišu, prema navodima iz saopštenja, duže od 80 dana bez zarada, a tri departmana nisu dobila odobrenje za budžetska mesta. Istovremeno, slučaj profesora iz Novog Sada otvara dodatno pitanje: kako se imena nastavnika i istraživača mogu naći u dokumentaciji za akreditaciju druge ustanove bez prethodno utvrđene saglasnosti njihovog matičnog fakulteta.
U ponedeljak, 12. oktobra, zbog situacije na Filozofskom fakultetu u Nišu najavljen je protest ispred Ministarstva prosvete.
Za Đurin, međutim, suština problema nije samo u pojedinačnom slučaju. Ukoliko se odluke sudova i propisane procedure ne budu poštovale, posledice mogu biti dalekosežne po čitavu akademsku zajednicu.
Borba za integritet Filozofskog fakulteta u Nišu zato, kako poručuje sagovornica Mašine, nije samo borba jednog fakulteta. Ona je i pitanje toga da li će univerziteti moći da sačuvaju autonomiju i pravnu sigurnost u radu ili će se institucionalna kriza iz Niša proširiti i na druge delove akademske zajednice, zaključuje profesorka Đurin.
A.Đ.
