Odluka Vlade Srbije da odobri budžetska mesta za tri departmana došla je nakon što je upisni proces na Filozofskom fakultetu u Nišu već završen. Upravo zato, smatra profesorka Departmana za istoriju Jasmina Šaranac Stamenković, ključno pitanje više nije samo broj odobrenih mesta već – kome ona pravno pripadaju.
Prema njenom tumačenju, odgovor proizlazi iz činjenice da Fakultet srpskih studija još nije članica Univerziteta u Nišu i da nema isti institucionalni status kao Filozofski fakultet.
„Filozofski fakultet je jedini fakultet koji ima pravo, i to na osnovu privremenih mera, da izvodi studijske programe. Mi jedini imamo dozvolu za rad“, kaže Stamenković.
Zbog toga, dodaje ona, Fakultet srpskih studija ne može biti stavljen u isti pravni i institucionalni položaj sa Filozofskim fakultetom.
„Fakultet srpskih studija ne postoji. Ne može ni u kom slučaju da se stavlja u ravan sa fakultetom, sa Filozofskim fakultetom. On nije članica Univerziteta u Nišu.“
Ona podseća da su se protiv načina na koji je nova ustanova formirana ranije izjašnjavali i organi Univerziteta u Nišu. Prema njenim rečima, rektorat je prošle godine ukazao na niz problema u procesu osnivanja, dok su i Savet i Senat Univerziteta odbacili pokušaj da se Fakultet srpskih studija na taj način uključi u univerzitetsku strukturu.
„Niko se ne protivi osnivanju 15. članice, ali se traži legalni i legitimni način na koji treba da se osnuje“, navodi Stamenković.
Upravo zbog toga ona smatra da budžetske kvote iz poslednje odluke Vlade, ukoliko se primenjuju u okviru postojećeg pravnog poretka Univerziteta u Nišu, mogu biti samo kvote Filozofskog fakulteta.
„Budući da Fakultet srpskih studija nije članica Univerziteta, te kvote jedino mogu biti kvote za Filozofski fakultet.“
Odluka nakon upisa: „Šteta je već načinjena“
Problem, međutim, nije samo u tome kome će administrativno biti pripisana budžetska mesta. Odluka dolazi nakon prijemnih ispita i završenog upisnog procesa, kada su studenti već morali da donesu odluke o svom statusu i finansiranju.
Stamenković upravo u tome vidi jednu od ključnih posledica višemesečnog institucionalnog spora.
„Problem jeste što odluka dolazi naknadno, nakon prijemnih ispita i svega toga.“
Studenti koji su prvobitno upisani kao samofinansirajući, navodi ona, u međuvremenu su izgubili ili promenili određena prava koja proizlaze iz budžetskog statusa.
„Mi smo oslobodili decu, upisali smo ih, iako smo ih oslobodili plaćanja, ali ta deca su upisana kao samofinansirajuća. Ta deca su izgubila status što se tiče domova i tako dalje“, navodi Šaranac Stamenković.
Zbog toga eventualno naknadno vraćanje budžetskih mesta ne znači automatski da su posledice prethodnih odluka nestale. Za fakultet ostaje i pitanje kako će se novonastala situacija administrativno rešiti i kako će biti regulisan status studenata koji su već prošli kroz upis.
„Pretpostavljam da će se to rešavati u narednih nekih nedelju dana“, kaže Stamenković.
„Žele neku štetu na jugu Srbije da isprave, ali je to nemoguće“
Za Stamenković je teško odvojiti najnoviju odluku Vlade od šireg političkog konteksta.
„Ja ovo najpre tumačim kao jednu političku odluku, možda u sklopu ove političke kampanje. Oni prosto žele neku štetu na jugu Srbije da isprave, ali šteta jeste već načinjena.“
Takvo tumačenje povezuje i sa javnim nastupima ministra prosvete Dejana Vuka Stankovića, koji je poslednjih dana govorio o situaciji na Filozofskom fakultetu u Nišu, uključujući i pitanje odgovornosti dekana za neizvršavanje odluka Vlade.
Istovremeno, zaposleni na fakultetu se nalaze u situaciji u kojoj, prema rečima Stamenković, zarade nisu isplaćene gotovo 70 dana.
Za nju se pitanje budžetskih mesta zato ne može posmatrati izolovano od pitanja finansiranja fakulteta i odnosa države prema ustanovi.
„Budući da mi plate ne primamo, to je sve u vezi jedno sa drugim.“
Pretnje dekanu i pitanje autonomije
Posebno mesto u njenom tumačenju ima javni nastup ministra prosvete Dejana Vuka Stankovića i način na koji se govori o dekanu Filozofskog fakulteta. Stamenković ministrove poruke vidi kao deo političkog pritiska na instituciju koja je, kako navodi, zauzela jasan stav o autonomiji univerziteta.
„Ja lično mislim da je on samo nepromišljeno rekao ono što mi zapravo svi znamo. Dakle, da jeste osveta Filozofskom fakultetu zato što je Filozofski fakultet stao u odbranu autonomije, najpre svoje institucije, ali i svog univerziteta, ali uopšte univerziteta i obrazovanja u celoj Republici Srbiji.“
U njenom tumačenju, pritisak na niški Filozofski fakultet nije samo lokalni sukob oko jedne ustanove. On se odvija u širem kontekstu odnosa države i univerziteta i pitanja institucionalne autonomije.
„On samo želi da uđe u tu političku igru pred izbore, da dobije poene kod ljudi koji su verovatno naklonjeni toj ideji.“
Stamenković istovremeno povezuje ovaj kontekst i sa odlukama Vlade kojima se, prema njenom tumačenju, sada pokušava korigovati prethodni odnos prema fakultetu.
„Ostavljaju izjednačavanje nečega što ne može da se izjednači“
Jedna od centralnih tačaka spora jeste pitanje odnosa Filozofskog fakulteta i Fakulteta srpskih studija. Dok se u javnosti govori o vraćanju koeficijenata i budžetskih mesta, Stamenković upozorava da se time ne rešava pitanje institucionalnog statusa nove ustanove.
„Oni ostavljaju izjednačavanje nečega što ne može da se izjednači – Fakultet srpskih studija i Filozofskog fakulteta.“
Za nju je upravo pravni status ono što određuje da li dve ustanove uopšte mogu biti tretirane kao ravnopravne u okviru Univerziteta u Nišu.
Otuda i insistiranje da se pitanje Fakulteta srpskih studija reši kroz proceduru koja bi bila pravno i institucionalno održiva, a ne kroz naknadno administrativno izjednačavanje.
Govoreći o nastupima ministra prosvete, Stamenković dovodi u pitanje i tačnost dela informacija koje su iznete u javnosti.
„Dejan Vuk Stanković je zaista, ja sam to vrlo površno propratila, ali vidim da je više puta izneo toliko informacija koje prosto nisu istinite.“ Ona, međutim, ostavlja otvorenim pitanje zbog čega su takve informacije iznete.
„Da li je on neinformisan, da li njega neko nije informisao dobro, ili on zaista ne poznaje ili veruje u to što pričam, ja to stvarno ne mogu da znam.“ Za profesorku niškog Filozofskog fakulteta, međutim, kontekst u kojem se takve izjave pojavljuju jeste nedvosmisleno politički.
„Prosto, to je u vidu jedne političke kampanje.“
Sedamdeseti dan bez plata
Dok se javna rasprava vodi oko statusa fakulteta, budžetskih mesta i Fakulteta srpskih studija, za zaposlene na Filozofskom fakultetu postoji i vrlo konkretan problem: neisplaćene zarade.
„Sedamdeset dana jeste mnogo teško“, kaže Stamenković.
U takvim okolnostima, najnovija odluka Vlade za zaposlene nije samo pitanje institucionalnog prestiža ili pravnog tumačenja. Ona je povezana sa egzistencijalnom sigurnošću zaposlenih, ali i sa mogućnošću da studenti i profesori normalno nastave rad.
Stamenković ipak ostaje pri očekivanju da će se spor rešavati kroz pravne i institucionalne mehanizme.
„Mi verujemo u tu pravnu borbu i ja verujem da će ovo ipak da izađe kako treba što se tiče Filozofskog fakulteta.“
Podsetimo, na nedavno održanoj pres-konferenciji rečeno je da je Uprava fakulteta podnela tužbu Upravnom sudu i krivičnu prijavu protiv ministra prosvete Dejana Vuka Stankovića, dok zaposleni opstaju zahvaljujući solidarnoj pomoći kolega, sindikata i građana.
Mašina od početka prati osnivanje Fakulteta srpskih studija u Nišu. Sve informacije dostupne su ovde.
A.Đ.
