U nedostatku kapaciteta državnih domova, pojavili su se tzv. „privatni studentski domovi“ – zapravo stambene zgrade u privatnom vlasništvu koje se izdaju studentima. Kako se na sajtu Prijemni.rs navodi, ove strukture nisu nužno namenski izgrađene za ovu svrhu i mogu imati različite oblike, tj. mogu biti deo privatnih univerziteta ili jednostavno funkcionisati kao smeštaj, poput hostela, koji studentima nude „ekonomičnije uslove smeštaja“.
„Pored toga što predstavljaju alternativu popularnijoj opciji državnih studentskih domova, oni imaju i nekoliko dodatnih beneficija“, piše na sajtu Prijemni.rs, a među beneficijama nalaze se „više nezavisnosti i fleksibilnosti od drugih tipova studentskog smeštaja“, „dodatni izbor“ i sveobuhvatne cene.
Ipak, više je nego očigledno da „privatni domovi“ ne pružaju naročito ekonomične uslove života u glavnom gradu, kako studenti koji u njima stanuju nemaju pravo na menzu, višestruko su skuplji od državnih domova, a neki od njih traže i depozit od studenata.
Zato treba zaboraviti zavaravanja o izboru, fleksibilnosti i nezavisnosti i razmisliti o nedostupnosti državnih domova, a potom i nepriuštivosti stanovanja u Srbiji, a posebno u Beogradu, kao takvom.
Razgovarali smo sa nekoliko studenata i studentkinja koji trenutno žive u privatnim domovima, a ono što im je zajedničko jeste da nisu upali u državni dom.
„Prijavila sam se za državni dom ali zbog velike konkurencije nisam upala, pa sam se odlučila za privatni jer mi je bolje nego stan. Pored toga što je jeftinije lakše mi jer imam društvo i nisam sama u tako velikom gradu“, za Mašinu navodi Nađa Barać, brucoškinja na DIF-u koja stanuje u jednom od privatnih domova u Beogradu.
Teodora, studentkinja sociologije za Mašinu kaže da se za privatni dom odlučila jer je morala da se iseli iz stana, a privatni dom joj je bio najjeftinija i najbrža opcija.
Za te pare…
Kako smo iz pređašnjih razgovora sa studentima saznali, uslovi u državnim domovima često nisu zavidni, iako finansijski dosta olakšavaju život studentima. To je nešto što uviđaju i studenti koji sada žive u privatnim domovima.
„Za privatan dom sam se odlučila zato što nisam dobila mesto u državnom domu i videla sam na internetu da ima slobodno mesto u jednom privatnom domu, otišla sam da pogledam i bila sam zadovoljna. Privatan dom je veoma drugačiji od državnog, manji je, ima malo studenata i mnogo je mirnije, sobe su jednokrevetne i ima sve što nam je potrebno“, objašnjava Jovana Ilić, studentkinja na Poljoprivrednom fakultetu.
„Za privatni dom sam se odlučio najviše zbog svoje privatnosti i komfora koji su u državnom domu gotovo nemogući. Prednost privatnog studentskog doma je u tome što su mnogo bolji uslovi, svako ima svoju sobu u kojoj je sam i komotan, dok u državnom domu ima i do četiri studenata u jednoj sobi. Takođe su i uslovi u privatnom domu bolji. Svoje kupatilo, klima uređaj, frižider – što u državnim domovima nije slučaj“, kaže Andrija Miletić, doktorand na Muzičkoj akademiji.
Još jednom o zanemarivanju (visokoškolskog) obrazovanja
Kako smo ranije pisali, u studentskim domovima u Beogradu ima nešto više od 17.000 mesta, dok je prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku Univerzitet u Beogradu brojao 91.869 studenata.
Prema podacima iz Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih za 2024. godinu, petina mladih koja je odustala od školovanja nije sebi mogla da priušti dalje školovanje, iako su to želeli. Tačnije, 20% mladih nije moglo da priušti dalje školovanje, dok je 32% mladih odustalo od školovanja jer su morali da rade da bi izdržavali sebe i/ili porodicu.
Podaci istog izveštaja govore da postoji stabilan pad broja diplomiranih studenata od 2018. godine. Ovaj podatak ukazuje na sistemski problem zanemarivanja visokoškolskog obrazovanja i višegodišnjeg pogoršavanja položaja studenata, kvaliteta obrazovanja i perspektive za mlade ljude u Srbiji nakon završenih studija.
