Konačno je neko izradio mapu toplotnih ostrva u Beogradu. Iako su u primenjenim prirodnim naukama i urbanizmu toplotna ostrva goruća (pun intended) tema proteklih desetak godina, takozvani donosioci odluka su je uglavnom ignorisali, posvećeno radeći i na tome da neobaveštenost javnosti ostane na nivou njihove.
Zato možda za toplotna ostrva čujete po prvi put, iako ste ih u prenesenom i direktnom značenju sigurno osetili na sopstvenoj koži u gradovima i delovima gradova u kojima su u toplim mesecima temperature veće od temperatura u okruženju. Toplotna ostrva, urban heat islands (UHI), su vrlo opasna mesta u kojima su, kako pokazuju istraživanja, smanjeni radni i kapacitet za učenje, a povećani rizici od dehidratacije i toplotnog udara, ali i od moždanih i srčanih udara i preranih porođaja.
Procenjuje se da su ekstremne temperature veći uzročnik zdravstvenih poremećaja i smrti od drugih ekstremnih klimatskih pojava, a postoje jasni pokazatelji da urbana toplotna ostrva remete obrasce padavina i doprinose zagađenju vazduha, u začaranom krugu klimatskih promena.
Izloženost ekstremnim temperaturama urbanih populacija širom sveta utrostručila se u periodu od 1983-2016, i nastavlja da raste. „Očekuje se da će smrtnost povezana sa vrućinama u Evropi do 2100. porasti 50 puta zbog efekata klimatskih promena uvećanih širenjem urbanizovanih sredina“, navodi se u istraživanju iz 2021.
Ceo širi centar Beograda je toplotno ostrvo
„Posmatrajući kartu broja tropskih noći možemo reći da je celokupan širi centar Beograda uključujući veliki deo Novog Beograda značajno pogođen efektom toplotnog ostrva. Postoje varijacije u prosečnoj temperaturi između određenih centralnih delova grada ali svi oni se kreću u rasponu od 40 do 50 tropskih noći. Izuzetak predstavljaju velike parkovske i šumske površine i delovi naselja u njihovoj neposrednoj blizini, kao i tokovi reka“, piše Ivan Simić, docent Arhitektonskog fakulteta BU, za portal Klima101.
Da bi utvrdio mapu urbanih toplotnih ostrva (UHI) u Beogradu, Simić je preklopio mapu tropskih noći Beograda iz 2023. sa mapom urbane matrice glavnog grada.
Mapu indeksa tropskih noći za Beograd su prethodno izradili klimatolozi sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu prof. dr Vladimir Đurđević i saradnik Lazar Filipović koristeći računarski model UrbClim koji simulira interakciju između planetarnog graničnog sloja atmosfere (PGS, ili eng. Planetary Boundary Layer – PBL) i podloge. Simić je koristio QGIS softver i OSM (Open Street Map) bazu podataka.
„Rezultat je georeferencirana kompozitna mapa koja nam ukazuje da je urbano toplotno ostrvo rezultat složene interakcije prirodnih parametara (atmosfere i podloge- poroznosti, morfologije i sastava) i antropogenih uticaja, tj. vrste i intenziteta izgrađenosti“, navodi se na Klima.101.
„Koliko će toplotno ostrvo biti izraženo, pa i koliko će jedan grad imati ‚viška‘ tropskih noći zavisi od prirodnih, ali i od ljudskih faktora, pre svega od karaktera urbanog prostora, odnosno zemljišta“, navodi Simić za Klima101, skrećući pažnju na to da to da su neporozne, betonirane površine i nedostatak zelenila među osnovnim (lokalnim) faktorima za nastanak UHI.
Ministarstvo prostora: „Gde je plan?“
Kolektiv Ministarstvo prostora podseća na to da predlog Generalni urbanističkog plana za razvoj Beograda do 2041 godine ne prepoznaje problem toplotnih ostrva.
„Koncept plana koji smo prošlog leta imali priliku da vidimo, na ranom javnom uvidu, naslućuje da se GUP 2041 uopšte nije bavio problemom toplotnih ostrva, niti nudio moguća rešenja za hlađenje ovih ostrva.“, navode iz Ministarstva prostora na društvenim mrežama.
Kako smo ranije pisali, predstavnice stručnih organizacija smatraju predlog plana urbanog razvoja Beograda do 2041. godine metodološki neutemeljenim i višestruko problematičnim.
„Iako će broj stanovnika opadati, plan predviđa ekspanziju stanogradnje (…) istovremeno, potpuno zanemaruje uveliko aktuelne klimatske promene, pa betonira, betonira, betonira – dozvoljava nove kvadrate u već preopterećenom centru, smanjuje gradske šume i urbanizuje ogromne zahvate poljoprivrednog zemljišta. (…) Na udaru urbanizacije su i rečna ostrva i obale reka, koje grad snabdevaju pijaćom vodom, amortizuju rast vodostaja Dunava i Save i predstavljaju vredne ekosisteme (kao što su Makiš, bara Reva i Veliko ratno ostrvo). Nesputana betonizacija će nas izložiti ‚toplotnim ostrvima‘ i poplavljenim ulicama. Da li obrađivač na takvo uvođenje prirode u grad misli kada se zalagaže za integralni pristup?“, izvestili smo sa diskusije o predlogu GUP BG 2041 koji su ekspertske organizacije održale krajem juna 2022.
Ministarstvo prostora je pozvalo građane da se upute u dosadašnje analize GUP BG 2041 i budu spremni da se uključe u javni uvid, koji se uskoro očekuje.
„Sada očekujemo Nacrt plana koji će biti mnogo detaljniji, gde ćemo videti ukupan strateški plan i zajedno sa vama uputiti primedbe na isti“, stoji u saopštenju.
I.K.
