Kolektiv Ministarstvo prostora je u svojim prostorijama ove nedelje organizovao razgovor na temu povezanosti prostora i zdravlja. Razgovor je otpočeo pitanjem: „Urbanizacija i(li) zdravlje“? Time je već na početku otkrivena suština ovog razgovora, a to je neodvojivost urbanizacije i javnog zdravlja.
Kako je grad oblikovan direktno utiče na različite aspekte zdravlja stanovnika. Zastupljenost javnih zelenih i plavih površina, osvetljenost ulica, struktura javnih prostora – samo su neki od faktora koji utiču na fizičko i mentalno zdravlje građana.
Ovo je, takoreći, goruće pitanje uzevši u obzir iznet podatak da preko 55% svetske populacije živi u urbanim sredinama, sa očekivanim porastom na 70% do 2050. godine. Prof. dr Aleksandra Jović-Vraneš istakla je da upravo zato ova tema zahteva akciju i pozvala na multisektorsku saradnju.
„Zdravlje je odgovornost mnogih“, rekla je Jović-Vraneš i dodala da samo zajedničkim aktivnostima sektora možemo napraviti bezbedniji grad.
Dr Petar Đurić iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ naglasio je da su institucije te koje treba da smanjuju faktore rizika. Jedan od načina zagovaranja koji je predložen je ukazivanje na troškove javnog zdravlja, koji bi sigurno inspirisali institucije da se pozabave ovim problemom.
Četiri dimenzije saradnje
Asist. dr Aleksandar Stevanović prikazao je osam barijera ka zdravim gradovima koje obuhvataju: saobraćaj, buku, zagađenje vazduha, kriminal, socijalnu isključenost, fizičku neaktivnost, sedentaran stil života i nezdravu ishranu.
U sklopu međusektorskog pristupa problemu zdravijih gradova, prikazane su četiri dimenzije saradnje. Prva dimenzija se odnosi na osnovno prostorno planiranje i kreairanje zakonodavnog okvira u cilju neutralisanja rizika po zdravlje.
Druga dimenzija zahteva detaljnu regulaciju prostornog planiranja u cilju ograničavanja okruženja koja onemogućuju zdrave životne stilove i potenciraju nejednakosti. Treća se odnosi na održivo prostorno planiranje koje omogućava praktikovanje zdravih životnih navika, a poslednja dimenzija obuhvata potpunu integraciju koncepta zdravlja u osnovne ciljeve urbanizma i prostornog planiranja.
„Promene moraju biti programske, a ne projektne“
Svi govornici i učesnici diskusije su se složili da je potrebno ostvariti saradnju među različitim sektorima i institucionalno pokretati promene, ali su se takođe složili da da je u ovom trenutku to politički nemoguće.
Pitanje javnog zdravlja u odnosu na urbanizaciju je takođe i pitanje dostupnosti i jednakosti. Privatnici ne smeju upravljati resursima koji donose zdravstvene benefite građanima, zbog čega je borba za javno zdravlje ujedno i borba protiv privatizacije. „Promene moraju biti programske, a ne projektne“, bio je zaključak i jedino rešenje pitanja prostora i zdravlja.
Postoje primeri gradova u kojima je institucionalizovana saradnja urbanista i arhitekta sa zdravstvenim radnicima u procesu planiranja i oblikovanja zdravijih gradova. Kao primer jednog takvog grada istaknut je Beč, koji se godinama rangira kao jedan od najboljih gradova za život po mnogim kriterijumima.
Govorili su: prof. dr Aleksandra Jović-Vraneš, rukovoditeljka Centra škole javnog zdravlja Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, doc. dr Jovana Todorović iz Instituta za socijalnu medicinu Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dr Petar Đurić iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, a razgovor je moderirao asist. dr Aleksandar Stevanović iz Instituta za socijalnu medicinu Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
A.G.A.
