Ni održiv, ni izdržljiv, a „pametan“ samo deklarativno – tako bi se ukratko mogao opisati razvoj koji predlaže GUP 2041, sudeći po kritikama koji su iznele predstavnice stručnih udruženja na tribini posvećenoj planu Beograda.
Krovni urbanistički plan glavnog grada, koji je na ranom javnom uvidu do 30. juna, analizirali su Iva Čukić iz kolektiva Ministarstvo prostora, Jasmina Đokić iz Nove planske prakse, Ana Mitić-Radulović iz CEUS-a i Dragomir Ristanović, predstavnik RERI-ja, a razgovor je vodila Ljubica Slavković iz Nove planske prakse i CZKD.
„Ono čime plan obiluje su marketinški pojmovi ‘kreativniji, pametniji, zeleniji, zdraviji’, čije značenje nije objašnjeno“, ukazala je Iva Čukić. „Tu nema ničega – ni od čega se kreće, ni ka čemu se ide, ni kako se do toga stiže, zato što je sve toliko apstraktno i neozbiljno postavljeno“, prokomentarisala je Jasmina Đokić nedostatke jasne strukture i metodologije izrade dokumenta.
„U planu se podrazumeva i širenje gradskog građevinskog zemljišta i širenje zelenih zona, što je u direktnoj kontradiktornosti i jednostavno nemoguće“, komentariše Čukić.
Umesto zelenog Velikog ratnog, toplotna ostrva?
Iako će broj stanovnika opadati, plan predviđa ekspanziju stanogradnje; uprkos tome što stambene probleme stanovništva ne uzrokuje nedostatak stanova na tržištu, nego to što su papreno skupi, u dokumentu se favorizuje privatni interes i tržišni principi koji pogoduju daljem divljanju cena. Plan se zalaže za efikasnost, a unapred polaže oružje pred trendom rasta udela automobilskog saobraćaja. Da bi se prikazao kao „pametan“, velike površine namenjuje „kreativnim industrijama“, ali u njih nerazumljivo smešta raznorodne privredne aktivnosti; istovremeno, potpuno zanemaruje uveliko aktuelne klimatske promene, pa betonira, betonira, betonira – dozvoljava nove kvadrate u već preopterećenom centru, smanjuje gradske šume i urbanizuje ogromne zahvate poljoprivrednog zemljišta, naglašava Ristanović. „Da iz neba plaha kiša padne, nigde ne bi na zemljicu pala“, a naročito neće imati gde da otekne, jer će (kako i sam predlog plana ilustruje!) značajno opasti poroznost tla velikog dela gradske teritorije.
„Na ovaj način drastično utičemo na svoju sredinu, na to da će grad postajati sve topliji i imati manje mogućnosti da se nosi sa ekstremnim padavinama, kakvih će biti sve više“, ukazala je Mitić.
Na udaru urbanizacije su i rečna ostrva i obale reka, koje grad snabdevaju pijaćom vodom, amortizuju rast vodostaja Dunava i Save i predstavljaju vredne ekosisteme (kao što su Makiš, bara Reva i Veliko ratno ostrvo). Nesputana betonizacija će nas izložiti „toplotnim ostrvima“ i poplavljenim ulicama. Da li obrađivač na takvo uvođenje prirode u grad misli kada se zalagaže za integralni pristup?
Do not disturb, gradi se
Građani će imati prilike da i sami doprinesu alternativnim tumačenjima ovog pojma, plaćajući „integralno“ nadoknadu za opremanje gradskog građevinskog zemljišta i za sebe i za investitore, koji bi se ovog nameta mogli osloboditi, valjda u cilju gorenavedenog podsticanja stanogradnje. (I „kreativno“ i „efikasno“ rešenje, mora se priznati.) Za očekivati je da će opštine, ako se plan koji predlaže izmenu fiskalnih politika u ovom obliku donese, podizati i poreze na nekretnine. I onako preopterećeni troškovima stanovanja, građani će sigurno pozdraviti ovaj doprinos sopstvenoj rezilijentnosti i stoicizmu, u duhu slogana „šta te ne ubije, učini te jačim“.
Da investitorima ne bi bilo previše teško, GUP 2041 predlaže i druge finansijske mehanizme za podsticaj gradnje, iako krovnom urbanističkom planu nije „u opisu posla“ da se njima bavi. Tako se u GUP-u, kako izdvaja Mitić, između ostalog kaže:
„Investitorima omogućiti: dalje subvencionisanje u domenu gradskog građevinskog zemljišta; brz i efikasan pristup lokacijama, brzo dobijanje građevinske dozvole; bankama i investitorima podršku pri kupovini građevinskog zemljišta, racionalno i održivo proširenje grada u skladu sa razvojnim mogućnostima novog GUP-a tako da se omogući nesmetana realizacija budućih projekata i ponuda što kvalitetnijeg građevinskog zemjišta.“
Kako je pažnju skrenuo Ristanović, predlaže se i ozakonjenje svih nelegalno izgrađenih objekata: „Za jedan kompleksan problem dobili smo preterano jednostavno rešenje. Time se otvaraju vrata za korupciju u planiranju i izgradnji i faktički se dozvoljava investitorima bespravno izgrađenih objekata da ih stavljaju u promet“.
Staro za novo
Sve zalažući se za inovativnost u urbanom razvoju, predlog plana zadržava zastarela rešenja za centralizovana postrojenja za preradu otpadnih voda na periferiji (uprkos tome što se energetski i ekonomski efikasnija, mala i decentralizovana, mogu, kako je rečeno na tribini „graditi i na Terazijama“). U tome se, doduše, oslanja na novi-stari nacionalni plan, dok se inače, sa pogledom u budućnost, zasniva na strateškim i planskim dokumentima koji uskoro ističu ili su već istekli, i „friški“ popis iz 2011. godine (nota bene, novi popis se očekuje naredne godine). A to nije kraj problema.
„Prikupljanje materijala za GUP baziralo se na anketi o prioritetima iz 2021, gde su sve prioriteti, a u kojoj je učestvovalo 0,6% stanovnika Beograda. Ta anketa je metodološki potpuno neutemeljena i naučno neupotrebljiva jer manje od 1% građana ne može da reprezentuje stanovništvo grada“, dodaje Čukić.
Kako je naglasila, kada je pre pet decenija izrađivan GUP BG iz 1972. za razvoj grada do kraja stoleća, proces njegove izrade obuhvatao je brojne stručne diskusije i široko uključivanje javnosti putem javnih prezentacija i debata na nivou mesnih zajednica. Iako bi danas participativnost trebalo da bude jedna od okosnica demokratije, nadležni je nisu podstakli ni na koji način, čak ni obaveštavanjem javnosti: relevantno istraživanje koje je sproveo kolektiv Ministarstvo prostora pokazuje da 80% ispitanika ne zna da GUP postoji, a 63% ispitanika smatra da nije adekvatno uključeno u planiranje grada. Nadležni su se oglušili o zahtev stručnih organizacija da se u toku ranog javnog uvida organizuju javne prezentacije, koji je inicirala Nova planska praksa. Umesto prezentacije, na kojoj bi se o planu moglo debatovati, omogućen je uvid u plan na tri lokacije, a građani nisu informisani ni o razlikama između prezentacije i uvida.
Metodologija nepoznata, terapija simptomatska
Gotovo sav teret smeštanja u medijsku i javnu sferu krovnog urbanističkog plana kojim će biti postavljena strategija (urbanog) razvoja glavnog grada Republike Srbije za naredne dve decenije prepušten je civilnom društvu. O metodologiji izrade plana ovog reda nadležni bi sa građanima mogli razgovarati na javnim prezentacijama i informisati ih o tome šta on po zakonima treba, a šta ne treba da sadrži. Umesto toga, tri godine nakon donošenja odluke o izradi GUP-a stručnjacima iz nevladinih organizacija preostaje da na medijski slabo pokrivenim događajima konstatuju da je metodologija nekonzistentna.
„Da bismo imali dobru metodologiju prilikom izrade ovakvog dokumenta morale bi da se primene profesionalne urbanističke tehnike koje su proverive, razumljive i čiji se rezultati mogu pratiti u periodu implementacije projekta“, što je u ovom slučaju izostalo, objasnila je Jasmina Đokić iz Nove planske prakse.
Kako iznose urbanistkinje, plan u pojedinim tematskim poglavljima donosi utemeljene analize postojećeg stanja, ali propušta da ih prevede u parametre i time omogući nedvosmisleno tumačenje. Ozbiljnost i profesionalnost sa kojim je, tako, analizirano postojeće stanje zelenih površina nisu primenjene na plan njihovog budućeg razvoja, naglasila je Đokić; po rečima Mitić, predlozi u ovom aspektu ostaju na deklarativnom nivou. U drugim, kao što su stanovanje i saobraćaj, GUP preskače korake, pa postojeće trendove (rast stanogradnje i automobilskog saobraćaja) usvaja, nekritično, kao aksiomatske. Ponegde je kontradiktoran, pa tako Hipodrom, primera radi, označava kao prostor od međunarodnog značaja, dok istovremeno dozvoljava mogućnost njegovog izmeštanja. Nedostatak jasnih formulacija u mnogim tačkama otvara mogućnosti za buduća rešenja koja ne bi bila u javnom interesu. Izostala je i evaluacija prethodnog GUP-a i komentar njegovih mogućih propusta i neostvarenih ciljeva.
Građani bi morali biti temeljnije informisani da bi se uključili u procese planiranja grada. Primera radi, kako da razgraniče da li rast površina namenjenih javnim funkcijama istovremeno znači i proširenje uistinu javnog prostora, dostupnog svima? Nije svako „javno“ i od javnog interesa. Ako se u Surčinu, recimo, izgradi studentski kampus i tamo pojavi urbana javna funkcija obrazovanja, to je možda dobro za decentralizaciju grada i diverzifikaciju aktivnosti na lokalu, ali se istim rešenjem uvodi i mogućnost privatizacije postojećih kompleksa fakulteta, a ono je uz to vrlo verovatno loše i po sudbinu poljoprivrednog zemljišta. A šta znači uvođenje javnih funkcija na Košutnjak? Pre svega nestanak čitavih hektara gradske šume. „Pominje se i reforma komunalnih sistema, delimična privatizacija javnih preduzeća, što meni deluje prilično zastrašujuće“, prokomentarisala je Mitić.
„Nisu učinjeni ni minimalni napori da se građani obaveste o tome da postoji neka strategija, iako je gradski urbanista rekao da ovaj plan po participativnosti nadmašuje plan iz sedamdeset druge“, konstatovala je Čukić. Ona je podsetila na to da je anketa Ministarstva prostora pokazala da bi izgradnju stambeno-poslovnog centra na Košutnjaku bez informacije o tome da će se on graditi nauštrb zelenih površina i šuma podržalo 12% ispitanika, ali kada se o tome informišu samo 3.5%, te da slično važi za projekte nacionalnog stadiona, gondole, Beograda na vodi, i gradnju na Makišu, gde podrška sa 20% pada na 4,5.
„Mi se nadamo da će se na javnom uvidu naći ozbiljniji dokument jer zakon to nalaže i Sekretarijat ima obavezu da natera obrađivača da izađe sa nekim smislenim dokumentom“, konstatovale su urbanistkinje, dodajući da pravilnik o sadržini i načinu izrade ovakvih dokumenata i zakon o planskom sistemu nalažu intenzivniju participaciju tokom izrade plana, te da je to ono što stručne organizacije očekuju od nadležnih službi.
U nedostatku adekvatne saradnje sa institucijama, građanska udruženja i sami građani primorani su da se za svoja prava bore se sa njima se sukobljavajući. Slavković naglašava da je od ogromnog značaja da građani pošalju svoje primedbe u što većem broju, „da pokažemo da moramo i možemo da se ukljucimo u proces“. „Ekspertske organizacije će pripremiti primedbe na zemljišne, stambene, saobraćajne i politike zaštite životne sredine, ali je jako važno znati da one koje pišu građani ne moraju biti stručno formulisane“, istakla je Čukić, pozivajući građane da pošalju svoje zahteve i sugestije obrađivaču plana do 30. juna.
