Beograđani ocenjuju da bi u prestonici bilo najvažnije poboljšati saobraćaj i proširiti zelene površine. Čak tri četvrtine građana smatra da zelenila nema dovoljno, a gotovo polovina prijavljuje da se ne oseća bezbedno od ekoloških nepogoda. Istovremeno, oko 50% Beograđana smatra da se njihov grad ne razvija ravnomerno. Isto toliko izražava stav da se prestonica razvija u skladu sa interesima moćnika, a čitavih 62.4% je mišljenja da građani nisu informisani niti uključeni u donošenje odluka o razvoju grada.
Ovo su neki od ključnih rezultata Istraživanja stavova građana Beograda o funkcionisanju i prioritetima razvoja grada, koje je danas na konferenciji za štampu predstavio kolektiv Ministarstvo prostora i urbanistkinja Jasmina Đokić. Istraživanje su koncipirali članovi Ministarstva, Iva Čukić, Jovana Timotijević i Marko Aksentijević, urbanistkinje Jasmina Đokić i Ana Graovac i Vujo Ilić, politikolog, a istraživanje je sprovela agencija MASMI.
Kako je na konferenciji održanoj u Medija centru objasnila Iva Čukić, urbanistkinja, povod za istraživanje dale su najave o izradi Generalnog urbanističkog plana 2041, strateškog dokumenta koji postavlja ključne smernice za razvoj grada u naredne dve decenije.
Građani prepoznaju da nisu dovoljno uključeni u donošenje planova
Čukić je naglasila da je istraživački tim iskoristio ovu priliku da pokrene u javnosti razgovor o tome u kakvom bismo gradu želeli da živimo u budućnosti, koji su vlasti propustile da pokrenu.
No, ono ispravlja još jedan propust gradskih organa – ili, tačnije, na njega skreće pažnju. Naime, kako ističu istraživači, vlasti nisu sprovele adekvatno istraživanje javnog mnjenja u vezi sa GUP-om koje se za potrebe izrade planova ovog nivoa važnosti uobičajeno sprovodi. Takođe, od kada je gradska skupština sredinom 2019. donela odluku o izradi GUP-a nisu održane niti jedne konsultacije sa građanima.
Đokić je pojasnila da je GUP istovremeno strateški i urbanistički dokument, koji strategiju prostornog razvoja grada usklađuje sa drugim strategijama i daje smernice kako da se opšti razvojni ciljevi „spuste“ na teritoriju grada. Dobar primer izrade takvog plana predstavlja GUP Beograda 2001 iz 1972. godine, podsetila je Čukić, na kome su mnogoljudni stručni timovi radili čitavih šest godina, a javnost bila obaveštena o njemu i uključena u odlučivanje o razvoju grada putem anketa i otvorenih sednica.
Za razliku od toga, građani proteklih meseci nisu bili obavešteni o izradi GUP-a putem sredstava javnog informisanja, a i oni koji ulože napor da se informišu u tome će imati samo polovičnog uspeha.
„Mi znamo da GUP radi Urbanistički zavod, ali ne i koji tim; ne znamo sa kojim dokumentima i na osnovu kojih podataka, a ne znamo ni kada će biti gotov“, navela je Čukić.
Nepoznato je i kada će biti održan rani javni uvid i ostale faze odlučivanja o planu, koji je po prvobitnim najavama trebalo da se održi u maju. To dodatno otežava uključivanje javnosti – koja je ostavljena po strani i samim tim što nije ni na koji način konsultovana pre ranog javnog uvida, na kom se vrši prezentovanje već gotovih planova i projekata. Stručnjaci su i danas, kao i na nekoliko tribina održanih u proteklih nekoliko nedelja, upozorili na to da vlasti jedva da ispunjavaju zakonski minimum formalnog uključivanja građana u procese odlučivanja o urbanom razvoju.
„Građani prepoznaju da nisu dovoljno uključeni u donošenje planova koji se tiču razvoja grada ili kraja u kom žive. Čak 62.4 ljudi misli da uopšte nisu uključeni u planiranje urbanog razvoja Beograda, dok 48.8%, odnosno skoro polovina Beograda, smatra da nije dovoljno informisana na ovu temu“, navela je Čukić. Važno je naglasiti i da se kod mnogih ispitanika stavovi prema razvojnim projektima menjaju, odnosno podrška opada kada su informisani o mogućim rizicima.
Beograđani žele parking mesta, ali ne po cenu zelenih površina
Detaljnije predstavljajući rezultate istraživanja Marko Aksentijević je ponovio da su se na listi prioriteta koji su građani sami definisali, pored već navedenih saobraćaja i životne sredine, našli i i komunalna opremljenost, te opremljenost objektima zdravstvene, obrazovne i kulturne namene, uključujući domove zdravlja i kulture, vrtiće i škole. Podsetimo čitaoce da su ovi tipovi objekata, koji zahtevaju kolektivno ulaganje i podrazumevaju kolektivno korišćenje, kao i komunalna infrastruktura, uveliko podzastupljeni u aktuelnom razvoju grada, u kom prevagu odnosi zidanje stanova za tržište.
Istraživače je zanimala i nijansiranija slika, pa su nizom pitanja proveravali kako građani reaguju u slučajevima kada su pojedini prioriteti u konfliktu.
Većina građana smatra poboljšanje javnog prevoza, smanjenje gužvi i izgradnju metroa prioritetima u funkcionisanju grada, ali ne bi prihvatili bilo koje ponuđeno rešenje. Velika većina ispitanika, recimo, takođe smatra da je rešavanje postojećih problema u saobraćaju važnije od izgradnje prve linije metroa. Kako Aksentijević skreće pažnju, to je važno u svetlu informacije da se sutra završava javni uvid u planom koji reguliše šinske sisteme,a koji naglašava razvojnu, a ne sanacionu funkciju predlaganog metroa – upravo obrnuto od onoga što nasušnom potrebom smatraju ispitanici.
Ukrštanje dva najpreča prioriteta, saobraćaja i zaštite životne sredine, pokazuje još zanimljivije rezultate. Tako čak 80.5% građana smatra da Beogradu nedostaju parking mesta, ali ova podrška pada na 17.5% ako se parkinzi grade na uštrb zelenih površina. Oko 11.7% podržava izgradnju stambeno-poslovnog kompleksa u Košutnjaku, ali procenat podrške opada na 3.5% ukoliko izgradnja podrazumeva krčenje šuma.
Slično je i sa ostalim projektima. Dve trećine građana je protiv izgradnje gondole koja bi spojila Kalemegdan i Ušće, a podrška projektu opada sa 20.9% na 5% kada se ispitanicima predoči da takva izgradnja uključuje i rizik od ugrožavanja kulturnog nasleđa i isključivanja Kalemegdana sa UNESCO liste svetske baštine. Širenje grada na teritoriji Makiša uz potencijalnu pretnju po izvorište vode podržava tek 4.5% uzorka u odnosu na prvobitnih 22.2% ispitanika.
GUP se izrađuje na osnovu zastarelih i nepreciznih podataka
Jasmina Đokić, urbanistkinja, se osvrnula na to da se planovi razmera GUP-a rade jednom u dve decenije, tokom kojih se redovno toliko toga promeni da za GUP ne postoji standardizovana metodologija izrade. To, sa jedne strane, čini nezahvalnim upoređivanje procesa izrade generalnih planova međusobno. Sa druge strane, ipak, težina i značaj koje GUP od izrađivača zahtevaju posebno odgovoran pristup izradi same metodologije i baziranju metodologije i generalnog plana na velikim bazama podataka koje se tiču demografske i socioekonomske slike, te tema koje GUP obrađuje, kao što su saobraćaj, stanovanje, zaštita životne sredine.
Đokić je upozorila da su neke od baza podataka koje se koriste za aktuelnu izradu GUP-a neprecizne i zastarele. Tako se, recimo, u izradi GUP-a koristi zastareli popis iz 2011. godine, neažurni strateški dokumenti, a istraživanje mišljenja i potreba stručne i šire javnosti, ponovimo, nije sprovedeno.
Istraživači su više puta naglasili da se zalažu za bolje informisanje javnosti i rad na poboljšanju učešće građana u odlučivanju o urbanom razvoju. Ispitanici su, s tim u vezi, u okviru istraživanja imali priliku da daju predloge za unapređenje informisanja javnosti o donošenju planskih dokumenata. Neke od njihovih sugestija bile su oglašavanje na javnim mestima, sedištima lokalnih samouprava, putem računa za infostan, oglasa u zgradi.
„Ono čemu svedočimo proteklih godina je veliki broj primera uzurpacija javnog prostora, veliki, pritisak kapitala na gradsko tkivo, gde se građani samoorganizuju da brane svoje okruženje kada konačno saznaju šta se dešava u njihovom kraju“, i u tome prečesto bivaju neuspešni, podsetila je Čukić. Međutim, kako zaključuje, tamo gde postoji politička volja, postoje i mehanizmi da se participacija realizuje.
