Obnavljanje ekosistema je neophodno da ne bismo izgoreli i odnele nas poplave, da bi se sprečili ratovi za resurse, glad i epidemije. Ako bi se uspešno sproveo Zakon o obnovi prirode, u narednih nekoliko godina bi bilo obnovljeno 20% morske i kopnene površine, a do 2050. svi ekosistemi u EU kojima je potrebna obnova, objavio je Evropski parlament. Kako se precizira:
„Zemlje Evropske unije moraju da obnove barem 30% staništa u lošem stanju do 2030, 60% do 2040. i 90% do 2050. godine“.
Ovaj ambiciozni plan zahteva pošumljavanje, revitalizaciju vlažnih staništa (močvara i bara koje se isušuju radi pretvaranja u poljoprivredno zemljište, kao i zbog klimatskih promena) i vraćanje reka u njihova prirodna stanja slobodnog toka.
Trećina po trećina, sva ugrožena staništa da se obnove do 2050.
Da ponovimo da se ne bismo pogubili u ciframa: po trećina staništa koja su trenutno u lošem stanju treba da se obnove do kraja narednih decenija – ove, naredne i sledeće. Godina 2050. je značajan reper jer se prema njoj „ravnaju“ mnogi međunarodni i nacionalni planovi o napuštanju fosilnih goriva, prelasku na obnovljive izvore energije, smanjenju proizvodnje plastike (uključujući i naš neslavni INEKP).
Ako bude primenjivala Zakon o obnovi prirode, EU će imati pune ruke posla. Kada je „Stari kontinent“ u pitanju, u nepovoljnom stanju je 70% zemljišta i oko 80% staništa u EU, a 10% vrsta pčela i leptira (čitaj – oprašivača bez kojih nema ni cveća ni voća) je pred pretnjom izumiranja, piše Phis.org.
Konzervativci hteli da se prioritet da ekonomiji iako ekonomije neće biti bez prirode
Zakonom o obnovi prirode se preciziraju ciljevi i obaveze EU i zemalja članica koji su skicirani u Evropskom zelenom dogovoru Unije kao okviru zaštite klime i biodiverziteta, pojašnjava Radio Slobodna evropa (RSE). Zakon o obnovi prirode je tako ključni deo Evropskog zelenog dogovora (EU Green deal).
Privremeni sporazum, u medijima nazvan i Nacrtom Zakona, je usvojen 9. novembra 2023. sa tankom većinom od 324 glasa „za“, 312 „protiv“ i 12 uzdržanih. Prethodila mu je intenzivna kampanja lobiranja protiv zakona koju je predvodila konzervativna Evropska narodna partija.
Konzervativci i krajnja desnica su zahtevali da se donošenje zakona i sličnih mera odloži „te da se naglasak u narednih pet godina prevashodno stavi na ekonomsku konkurentnost“, piše RSE. Desničari u ovome zastupaju interese poljoprivrednika. (Imajmo u vidu da u pitanju nisu neka zamišljena porodična gazdinstva nego multinacionalne korporacije koje se, između ostalog, bore za to da širom sveta ostvare zakonska prava na prioritet u vodosnabdevanju u odnosu na lokalno stanovništvo koje vodu koristi za piće).
Da bi Zakon stupio na snagu moraće da ga usvoje pojedinačne članice EU, nakon čega će se o Zakonu ponovo glasati, objašnjava RSE.
Nacrt zasad daje poljoprivredi mogućnost da mu se usprotivi. Bojazni koje to podstiče je formulisao Josef Settele, entomolog iz Helmholc centra za istraživanje životne sredine i bivši kopredsednik IPBES-a (The Intergovernmental Science-Policy Platform on Biodiversity and Ecosystem Services, osnovan 2012). On je naglasio da vidi „Damoklov mač“ u odredbi koja poljoprivrednicima omogućava kočenje primene zakona u slučaju nužde, to jest ako je bezbednost hrane ugrožena. Po njegovim rečima, ovaj kompromis ukazuje na to da još uvek nedostaje razumevanja da obnova prirode može unaprediti proizvodnju hrane u okviru transformacije poljoprivrednog sistema, preneo je portal Interesting Engineering.
Da li će Zakon pomoći zaštitu prirode na celom kontinentu i dati primer ostatku sveta?
Španska ministarka životne sredine Tereza Ribera je povodom usvajanja privremenog sporazuma izjavila: „Suočeni smo sa sve dramatičnijom realnošću: priroda i biodiverzitet EU su u opasnosti i treba ih zaštititi“.
Nema dileme da je obnavljanje prirode potrebno. „Klimatske promene“ su postale previše blaga sintagma za ono kroz šta planeta prolazi. Da se klimatska kriza ne bi pretvorila u klimatsku katastrofu, potrebno je vratiti deo zemlje i mora prirodi i omogućiti joj da pravi kiseonik i da upija toplotu i gasove sa efektom staklene bašte. Ipak, pred tim da se obnavljanje prirode u Evropi sprovede na efikasan i pravedan način stoje mnoge prepreke.
Za stanovništvo i prirodu našeg regiona jedna od njih je i pitanje da li će, ako Zakon o obnovi prirode bude izglasan u EU, to podstaći domaće vlasti u Srbiji i susednim zemljama da više (odnosno iole) čuvaju prirodu, ili će ekonomija naći način da prirodna dobra u Uniji čuva još većom eksploatacijom resursa iz susedstva koje neće biti obuhvaćeno Zakonom?
Podsetimo, Evropska komisija je 8. novembra u Izveštaju o evrointergraciji zemalja Zapadnog Balkana ocenila napredak Srbije u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena jedva „prelaznom ocenom“. U oblasti zaštite prirode domaće vlasti samo gledaju da izbegnu da ih EU ne proziva na času. Samo dan ranije, a dva dana pre nego što je EU Parlament glasao o Nacrtu Zakona o obnovi prirode, aktivisti i predstavnici dela opozicije su upali na panel o rudarstvu. Protiveći se planovima za razvoj rudarstva za potrebe stranih automobilskih industrija i zelene tehnologije koja neće imati realnu primenu u Srbiji, Zlatko Kokanović iz SEOS-a se tada zapitao „Strane ambasade rade za svoje narode, a za koga radi naša vlast?“. Vreme i ishod političke borbe će dati odgovore na ova pitanja.
I.K.
