U okviru programa koji studenti predočavaju na štandovima, tribinama i skupovima, jedan deo posvećen je problemima s kojima se suočava zdravstveni sistem u Srbiji.
U segmentu pod nazivom „Srbija raste s nama“ Studentska lista navodi korake koje će preduzeti: dostupnost lekova i lekara u svakom selu, državna kontrola i drastično snižavanje cena lekova uz obnovu seoskih ambulanti i domova zdravlja i zapošljavanje mladih lekara i tehničara.
Već u junu ove godine studenti su najavili neke od ovih ideja pokušavši da odgovore na pitanje: „Šta će studetni da urade za zdravstvo?“
Tom prilikom istakli su pet prioriteta: obezbeđivanje zdravstvenih radnika u svim sredinama, uključujući sela i manje opštine, dostupnije lekove za sve građane, ravnomernu dostupnost bolničke zaštite u svim regionima Srbije, veća ulaganja u obrazovanje i usavršavanje medicinskog kadra i stvaranje uslova koji će zdravstvenim radnicima omogućiti da ostanu i rade u zemlji.
Njihova težnja je formiranje zdravstvenog sistema koji će biti: dostupan, transparentan i zasnovan na stručnosti, uz jednak tretman svih pacijenata i zaposlenih u zdravstvu.
Odnos trenutnog zdravstvenog sistema i studentskog programa
Dr Milutin Kostić, koordinator Političkog saveta Zeleno – levog fronta (ZLF) i docent na Medicinskom fakultetu u Beogradu, za Mašinu ocenjuje studentski program za zdravstvo kao fantastičan, a posebno ističe i važnost uključivanja problema s kojim se suočavaju državne apoteke u studentski program.
Kardiolog Dejan Hristov kao prvi problem s kojim se zdravstvo suočava ističe nedostatak plana napretka koji se javlja kao tema samo u periodima predizborne kampanje. Iz tog razloga, ističe on, ne mogu se praviti dugoročni planovi na pet ili deset godina, kao što to čine ozbiljni sistemi.
„Imate Institut za javno zdravlje koji bi trebalo da organizuje i da daje predloge kako zdravstveni sistem treba da se menja i da se unapređuje. Niko ih ne sluša. Vi imate samovolju i imate zloupotrebu zdravstvenog sistema zarad opstanka na vlasti jedne stranke.“
Uz to, Hristov navodi i veliki broj lekara i farmaceuta koji se nalaze na birou, kao i slučajeve onih koji kada se zaposle dobijaju ugovore na tri ili četiri meseca.
U svom saopštenju, organizacija Doktori protiv korupcije prepoznaje srpspko zdravstvo kao tipičan primer sistemske korupcije.
Iznose podatak da Srbija ima ukupno veći broj lekara od proseka u EU, a da je slično i sa bolničkim krevetima, bez onih u privatnom sektoru.
„Konstatacije u debatama su često realne ali na žalost, limitiranog dometa pošto se izbegava, kako od predstavnika vlasti tako i opozicije, ukazivanje na osnovni uzrok pogubnog stanja – na postojanje sistemske korupcije u zdravstvu,“ saopštili su iz Doktori protiv korupcije.
Preventivni pregledi kao deo kampanje
Kako je pitanje prevencije bolesti i skriniga jedna od stavki u studentskom programu, Kostić skreće pažnju da većina ljudi često meša prevenciju i skrining.
„Prevencija je mnogo širi pojam koji zahteva direktno državno i društveno povezivanje. Radi se o tome da su nam čiste reke, čist vazduh, da je bolja hrana, da ljudi imaju manje stresa kroz nenormalan medijski program i tako dalje. Studentski plan za skrining je odličan,“ objašnjava Kostić.
Hristov skreće pažnju na to da je Studentski program za zdravstvo mnogo širi od onoga što je najavljeno.
On ocenjuje da vlast sama prepoznaje nedostatak lekara u manjim mestima kao problem i otud se javljaju preventivni pregledi koji se sada organizuju po manjim mestima.
„Ne treba da bude predizborna kampanja, to mora da bude nekakva sistematska stvar. Ako ste prepoznali problem, postoje mogućnosti, kao što su studenti predložili, da se reformiše zdravstvo i da se reformiše obrazovni sistem.“
Kao jedno od rešenja, Hristov vidi obavezan rad lekara u seoskim ambulantama kraći vremenski period u toku stažiranja. Skreće pažnju i na činjenicu da manjak lekara nije problem samo u selima.
Kardiolog Dejan Hristov daje primer lekara koji je nakon četiri godine vraćen iz penzije na rad u Aleksincu, kao i odeljenja ginekologije u Pirotu koje je ostalo bez lekara kako bi ilustrovao posledice sistemskog zanemarivanja zdravstvenih radnika u manjim gradovima.
Prema Kostiću, problem zanemarivanja manjih mesta i sela postoji i u periodu koji prethodi ovoj vlasti, ali da, kako on kaže, ona nije uradila ništa da se taj sistem promeni.
„Kroz različite druge organizacije, kroz povećanje poštovanja samih lekara opšte prakse to može da se sredi mnogo bolje, ali trenutna situacija je užasna i nastavlja da se pogoršava jer je cilj ove vlasti u stvari zapuštanje javnog zdravlja sa ciljem ’svojatanja’ privatnog sektora,“ predlaže Kostić.
Uništavanje državnog i njegovo pretvaranje u privatno zarad profita, prema Kostiću, jedini je cilj ove vlasti.
„U tom smislu studentski program ima levičarske elemente, prepoznaje nužnost jakog javnog zdravlja i to je za svaku pohvalu,“ zaključuje Kostić.
M.P.
