Državljanima Srbije u dijaspori u velikoj meri je ugroženo izborno pravo i nisu dovoljno informisani o načinu registracije, pokazuje istraživanje koje je prošle godine sprovela inicijativa ProGlas.
Na predstavljanju istraživanja saopšteno je da 53,7 posto državljana Srbije nikada nije glasalo u inostranstvu, pre svega zbog administrativnih i tehničkih prepreka, ali i političkih i ličnih razloga, kao i zbog logističke i vremenske barijere, odnosno udaljenosti biračkog mesta.
Upitani da li bi se angažovali tokom narednih izbora, njih 70,3 posto bi reklo da bi učestvovalo u kampanji, a 24,7 posto da nije sigurno, saopšteno je na predstavljanju rezulatata u septembru prošle godine.
„Studentski pokret je pokrenuo i nas u dijaspori”
Student Nikola Čuturić, koji pohađa Matematički fakultet Univerziteta u Beogradu i master studije na Univerzitetu Pariz-Sakle u Francuskoj gde živi od prošle godine, kaže za Mašinu da se dijaspora priprema za naredne izbore.
„Studenti organizuju obuke za kontrolore na biračkim mestima, to je za članove i zamenike članova biračkih odbora u dijaspori. Osim toga, radi se na otvaranju novih biračkih mesta u što većem broju gradova, kako bismo omogućili što većem broju ljudi da fizički dođe na biračko mesto i glasa na izborima koji predstoje”, navodi on.
Zainteresovanost za obuke je, navodi, velika, a prijave su i dalje u toku.
To potvrđuje i Olivera Miladinović, studentkinja postdoktorskim na Harvard, koja je ranije doktorirala u oblasti ćelijske i razvojne biologije na Univerzitetu Sorbona u Parizu.
„Od trenutka kada su studenti zatražili raspisivanje parlamentarnih izbora, dijaspora se aktivno priprema. Radi se na informisanju naših građana u dijaspori o njihovim biračkim pravima, a u toku su i obuke za kontrolore”, navodi Miladinović.
Ona poziva sve one koji planiraju da glasaju u inostranstvu da provere da li imaju važeća dokumenta, ličnu kartu ili pasoš, kao i da li su upisani u jedinstveni birački spisak.
Naša sagovornica ukazuje na to da se skoro pola miliona ljudi iselilo iz Srbije samo u zemlje Evropske unije u periodu od 2012. do 2024. godine zbog posla i obrazovanja, a svako, kako kaže, od njih potiče iz nekog grada ili sela u Srbiji, gde im i dalje žive porodica i prijatelji, pa je, navodi, prirodno da ih zanima budućnost države i da prate dešavanja u njoj.
„Studentski pokret pokrenuo je i nas u dijaspori u do sada nezabeleženom broju, dajući nam nadu i perspektivu”, navodi Miladinović.
Dijaspora „tradicionalno” ne glasa
Na poslednjim izborima za narodne poslanike 2023. godine glasalo je nešto više od 30.000 ljudi iz dijaspore, a iako nema preciznog broja, procene su da u dijaspori živi od nekoliko stotina do više od dva miliona srpskih državljana.
Miladinović objašnjava da je dijaspora počela intenzivnije da se organizuje još tokom protesta protiv Rio Tinta, a da je u narednim izbornim ciklusima beležen rast izlaznosti birača u dijaspori.
„Nakon pada nadstrešnice i pojave studentskog pokreta, reakcija dijaspore dodatno je intenzivirana, a organizovanje je dobilo jasnije okvire”, ističe ona.
Objašnjava da u svakom izbornom ciklusu u Sjedinjenim Američkim Državama, gde ona živi, birači moraju da se prijave za glasanje u državi u kojoj trenutno žive ili borave, a da su biračka mesta često udaljena, zbog čega je proces glasanja otežan i iziskuje i vreme i novac.
Iako postoji mogućnost da se otvore nova biračka mesta ukoliko se za glasanje prijavi najmanje sto birača, to nije garant da će biračko mesto zaista i biti otvoreno jer je zakonski gornja preporučena granica za otvaranje sledećeg biračkog mesta u jednoj državi 2.500 prijavljenih birača.
„Zbog toga u svakom izbornom ciklusu nisu otvorena biračka mesta u sredinama u kojima živi veliki broj naših ljudi, što mnogima znatno otežava odlazak na glasanje. Na primer, ukoliko se ne otvori biračko mesto u Bostonu, potrebno nam je četiri sata vožnje u jednom pravcu do Njujorka da bismo glasali. To iziskuje i vreme i novac. Zamislite tek gradove poput Los Anđelesa ili Majamija, čijim su stanovnicima biračka mesta još udaljenija”, navodi ona.
Da dijaspora tradicionalno ne glasa zbog otežanog procesa, smatra i student Nikola Čuturić, ali veruje da će izlaznost na narednim parlamentarnim izborima sigurno biti veća nego u prethodnim ciklusima.
On ističe da je na parlamentarnim izborima 2023. u Parizu glasalo oko 700 ljudi, u Strazburu oko 150 ljudi, a u Londonu je oko 300 ljudi.
„A procene su da su zajednice u svim tim državama, da se mere desetinama, ako ne i stotinama hiljada naših državljana. Tako da to govori o tome koliko naši ljudi nisu upoznati sa samim procesom glasanja, procesom prijave za glasanje i tako dalje”, objašnjava on.
Smatra da je podrška dijaspore za promene u Srbiji očigledna.
„Svesni smo da je značajan deo ljudi koji su otišli u inostranstvo, pogotovo u proteklih nekoliko decenija, otišao upravo zbog toga što su bili nezadovoljni stanjem u Srbiji i tražili bolje prilike negde izvan Srbije, tako da smatramo da može da bude veoma dobar rezultat i da je podrška studentskoj listi zaista velika” kaže naš sagovornik.
Umesto subvencija, traže prilike za posao i vladavinu prava
Odgovarajući na pitanje da li subvencije, koje vlast najavljuje da će dobiti ljudi iz dijaspore koji odluče da se vrate u Srbiju, mogu nekoga motivisati da dođe nazad, sagovornici Mašine ističu da građane u dijaspori ne interesuju kratkoročne subvencije, već uređen sistem.
Čuturić kaže da je u pitanju propagandni mehanizam i da se, očigledno, kampanja zahuktava.
„A to je negde, čini mi se, donekle i znak da je režim svestan da mi radimo u dijaspori i da se dijaspora aktivira i da je potrebno i njih nekako da adresiraju sa njihovom propagandom. Ali čini mi se da ljudima u dijaspori ne treba novac da bi se oni vratili u Srbiju. Njima treba ovde jedan uređen sistem u kom će moći da očekuju neku predvidivost, neku vladavinu prava i sve ono za šta se kao studenti zalažemo”, zaključuje naš sagovornik.
„Da nije tužno, bilo bi smešno”, navodi sagovornica Olivera Miladinović.
Ona kaže da, kao neko ko bi želeo da se vrati u Srbiju, zna koliko je ljudima iz dijaspore put za povratak otežan.
„Naša dijaspora puna je obrazovanih mladih ljudi, kao i ostvarenih i priznatih stručnjaka iz različitih oblasti koji bi imali mnogo toga da ponude svojoj zemlji. Da zaista postoji sistemska želja da se oni vrate, broj ljudi koji odlaze ne bi godinama bio znatno veći od broja onih koji se vraćaju”, navodi ona.
Podseća da su više puta najavljivani različiti programi za povratak dijaspore, ali da oni nisu dali značajne rezultate.
„Na kraju se često stiče utisak da mnogo više zavisi od političkih veza nego od stručnosti i znanja. Zbog toga mislim da ni ovog puta većina ljudi nije toj najavi posvetila previše pažnje. Kratkoročne subvencije same po sebi nisu dovoljne da vrate dijasporu, samo dugoročne prilike za posao, razvoj i kvalitetan život mogu zadržati ljude u Srbiji. Mi čekamo da čujemo kada će izbori biti raspisani”, zaključuje naša sagovornica.
D.S.
