Na Terazijama u Beogradu upravo se oržava protest ekoloških organizacija. Organizovan od strane Saveza ekoloških organizacija Srbije (SEOS) i još četiri ekološka udruženja kod Terazijske česme, ekolopke aktivistkinje i aktivisti ukazuju javnosti na opasnost, kako navode, rasprodaje zemlje i prirodnih resursa.
Za Mašinu je sa ovog skupa govorila Iva Marković, kandidatkinja na Studentskoj listi i dugogodišnja ekološka aktivistkinja u okviru inicijative Pravo na vodu.
I.P.
Inicijativa Pravo na vodu već treću godinu zaredom detaljno prati stanje vodosnabdevanja u Srbiji tokom letnjih meseci, kada su pritisci na vodna dobra najveći. Podaci pokazuju zabrinjavajući trend i ovogodišnje prijave još jednom pokazuju da slika koju vidimo kroz zvanična saopštenja lokalnih samouprava ne odgovara u potpunosti stanju na terenu.
Udruženje Polekol, organizacija za političku ekologiju, podnelo je prijavu nadležnoj inspekciji protiv privrednog društva Zlatna Reka Resources d.o.o, kao i krivičnu prijavu protiv NN odgovornog lica i pravnog lica, nakon višemesečnog istraživanja i prikupljanja informacija o problemima sa zagađenjem na području Rogozne, zbog osnova sumnje da su izvršili krivično delo nepreduzimanja mera za zaštitu životne sredine iz člana 261 Krivičnog zakonika.
Početkom avgusta Ministarstvo rudarstva i energetike i Privredna komora Srbije organizovali su javnu raspravu o Strategiji o mineralnim sirovinama. Policija i privatno obezbeđenje sprečili su tada pojedine ekološke aktiviste, naučnike i građane da uđu na raspravu. O tom događaju, ali i o odnosu Strategije upravljanja mineralnim resursima i nalazima Radne grupe Ujedinjenih nacija na primerima Bora i Jadra pišu za Mašinu naučna savetnica dr Dragana Đorđević i akademik Bogdan Šolaja.
Ekološki ustanak apeluje na sve učesnike javnog i političkog života da podrže akciju „Vodu u Ustav“, posebno u trenutku kada se Srbija suočava sa sušama, visokim temperaturama i sve češćim nestašicama vode. Studenti u blokadi nedavno su takođe saopštili da voda treba da bude zakonski prepoznata kao javno dobro, ljudsko pravo i stratreški resurs.
Požar koji je zahvatio Deliblatsku peščaru otvorio je pitanje blagovremenog sprovođenja svih zakonom propisanih i planskih mere zaštite jednog od požarno najugroženijih šumskih područja u Srbiji. U autorskom tekstu, diplomirani inženjer šumarstva Dragić Tomić upozorava da je preventiva ključna u zaštiti šuma od požara i traži da se utvrdi odgovornost za stanje protivpožarne infrastrukture i upravljanje ovim zaštićenim područjem.
Mesec dana nakon što su požari počeli da zahvataju Deliblatsku peščaru, u Srbiju je stigla međunarodna pomoć, iako su zvaničnici prethodno poručivali da za njom nema potrebe. Ruski „iljušin“ angažovan je tek kada je vatra zahvatila više od 3.500 hektara, a načelnik Sektora za vanredne situacije je poručio da je pitanje međunarodne pomoći „politička stvar“. Dejan Milutinović iz Strukovnog udruženja sektora bezbednosti za Mašinu ocenjuje da su bezbednosne procene i odluke mnogo važnije i stabilnije od političkih.