Na adresu Prava na vodu u periodu jun – avgust 2026. godine stigle su čak 293 prijave iz 87 opština, odnosno 162 različita mesta u Srbiji. Građani su kao ključne uzroke naveli sušu i presušivanje izvora (77,8%), radove i kvarove na mreži (15,4%), dok je u 6,8% slučajeva građanima uzrok potpuno nepoznat i voda jednostavno nestaje bez ikakve najave.
Mapu restrikcija možete preuzeti ovde.
Iskustva svedoče o potpunom izostanku institucionalne podrške u situaciji nestašica pijaće vode, saopštavaju iz Prava na vodu. Ljudi jasno lociraju sistemske nedostatke kao što su dotrajala distributivna mreža, nedostatak primarnog vodovoda i drastičan pad nivoa podzemnih voda u individualnim bunarima tokom leta. Jedan komentar iz okoline Beograda sumira sav očaj ljudi koje leto provode sa restrikcijama vode i opisuju novu nametnutu realnost:
„U 2026. godini restrikcija vode nije normalna stvar. To je život nedostojan čoveka. Najviše boli to što se čovek vremenom navikne na nešto na šta nikada ne bi smeo da se navikne. Naviknemo se da proveravamo česmu čim uđemo u kuću. Naviknemo se da punimo kante i flaše čim voda dođe. Naviknemo se da pitamo komšiju koji ima bunar da li možemo da uzmemo vodu. Naviknemo se čak i da pet članova porodice koristi WC pre nego što potrošimo jednu kantu vode da ga isperemo. Ne tražimo luksuz. Ne tražimo bazene niti da zalivamo travnjake. Tražimo da kada dete, radnik ili stariji čovek tokom najvećih letnjih vrućina otvori česmu, ima vodu da se napije, istušira i ode normalno u WC“.
Problem, međutim, nije samo u tome što su postojeći sistemi vodosnabdevanja loši, već i u tome što se promenio kontekst u kojem ti sistemi treba da funkcionišu, kažu iz Prava na vodu.
„Srbija se nalazi u regionu koji se zagreva brže od globalnog proseka, a klimatske promene donose sve češće i duže periode suše, visoke temperature i ekstremne padavine koje ne mogu da nadomeste dugotrajni nedostatak vode“, ističe se.
Vode u Srbiji još uvek ima, ali je sve jasnije da neće biti dostupna u istoj količini, na istim mestima i u isto vreme kao danas. Zato iz Prava na vodu objašnjavaju da pitanje vodosnabdevanja više ne može da se rešava samo interventnim cisternama i povremenim sanacijama kvarova, već zahteva ozbiljnu i dugoročnu politiku prilagođavanja klimatskim promenama.
„Istovremeno, potrebe za vodom rastu, a voda će biti sve traženija za različite sektore – od poljoprivrede i energetike, do industrije i novih tehnoloških sektora, uključujući velike sisteme povezane sa informacionim tehnologijama i data centrima ukoliko se zaista izgrade kako je najavljeno. Na to sve, moramo razmišljati i o dostuonosti za gašenje požara. Ako se ne ispoštuje jasna politika prioriteta u korišćenju vode, zaštite izvorišta i raspodele dostupnih vodnih dobara, najveći teret nestašica ponovo će pasti na građane i lokalne zajednice“, piše u saopštenju.
Zato je adaptacija na klimatske promene u oblasti voda hitno pitanje javnog interesa, smatraju iz Prava na vodu i zaključuju da moramo istovremeno smanjivati gubitke u mreži, štititi izvore i podzemne vode, ulagati u infrastrukturu i planirati buduće potrebe za vodom tako da pravo ljudi na bezbednu i dostupnu pijaću vodu ne bude pogaženo pod klimatskom, ali i institucionalnom krizom koju živimo.
A.G.A.
