U saopštenju se navodi da je zahtev u međuvremenu ponovljen, a odgovor iz Beograda nije stigao, što je 11. septembra objavio rumunski portal România curată. Rumunsko ministarstvo im je na zahtev za informacije potvrdilo da je srpskoj strani pisalo dva puta, i dostavilo im samo pismo, koje je portal objavio.
U pismu Rumunija navodi da je saznala da je Srbija ponovo otvorila rudnike bakra i zlata kod Majdanpeka, u sastavu kompleksa Srbija Ziđin Koper, na oko 11 kilometara od rumunske granice. Pre toga, navodi se u saopštenju Timočke bune, nije sprovedena procena uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu, koju traži Konvencija iz Espoa. Obe zemlje su, dodaje se, tu konvenciju ratifikovale.
Pošto Rumunija nije bila obaveštena pre početka radova, ministarka traži podatke o uticaju projekta na zdravlje ljudi, o merama za sprečavanje i smanjenje štete po životnu sredinu, o monitoringu i izveštajima srpskih organa, navedeno je. Traži i da Rumunija učestvuje u postupcima procene za širenje rudnika u donjoj zoni Čukaru Pekija i u borskom kompleksu, kao i za projekte koji se na njih nadovezuju, piše u saopštenju.
„Ovo je još jedan dokaz da su našim institucijama interesi stranih kompanija preči od sopstvenih građana i od odnosa sa susedima. Ako Rumunija brine zbog rudnika koji je 11 kilometara od njene granice, koliko onda treba da brinu ljudi koji žive pored njega?“, izjavio je Martin Stanojević iz Timočke Bune.
România curată je detaljno opisala planirani kompleks. Očekuje se prostorni plan od 126 kvadratnih kilometara na teritorijama Bora i Zaječara, novi rudnik Malka Golaja na više od 1.000 hektara, jalovište od oko 1.900 hektara u dolini Kriveljske reke i topionicu sa fabrikom sumporne kiseline, piše u saopštenju te organizacije.
Sve otpadne vode kompleksa završavale bi preko Timoka u Dunavu, na tromeđi Srbije, Bugarske i Rumunije, nekoliko kilometara od rumunske opštine Gruja, dodaje se.
Portal podseća da je bakar u Borskoj reci gotovo sedam puta iznad zakonske granice, a arsen u vazduhu više od devedeset puta iznad nacionalnog cilja, i da se zagađenje od 2018. pogoršalo.
U tekstu se navodi i da plan raseljavanjem i eksproprijacijom direktno pogađa vlašku manjinu u Timočkoj krajini.
Tekst prenosi i pismo kojim je 28 rumunskih organizacija u avgustu od ministarke Buzoianu zatražilo da Rumunija uđe u proces. Organizacije ukazuju da je Srbija 2024. u celoj zemlji imala samo osam vodnih inspektora, pa Rumunija ne može da se osloni na rad srpskih institucija.
„Do sada se znalo da rumunske i bugarske organizacije traže od svojih vlada da uđu u proces. Sada je potvrđeno da je rumunska država to formalno tražila još pre skoro godinu dana, pre nego što je Vlada Srbije uopšte donela odluku o izradi Prostornog plana, i da Beograd ćuti“, navode iz Timočke bune.
K.Đ.
