„Ovih pet pravosudnih zakona će ojačati i tužilaštvo i sud, ali pre svega, ojačati poštovanje Ustava i uticati da se deo otuđenog i otetog tužilaštava i sudstva vrati pod kontrolu države Srbije”, zagovarao je u Skupštini predlagač Mrdić.
U pitanju su izmene pet pravosudnih zakona, koje će, prema rečima nezavisnih stručnjaka dovesti do potpune kontrole rada Tužilaštva. Prema rečima Mrdića, postoji intencija da se menja i zakon o Tužilaštvu za organizovani kriminal, izmeštanje Tužilaštva za visoko tehnološki kriminal u okvir rada Višeg tužilaštva u Beogradu koji vodi tužilac Nenad Stefanović, ali i otvaranje novog suda koji će biti nadležan za sporove koji će nastati zbog Ekspa. Kao jedan od problema navedeno je i potencijalno spajanje privatne i političke moći sa uticajem na pravosuđe na loklanom nivou, o čemu je govorio Predsednik Sindikata sudske vlasti Nemanja Đurić.
Sve to, navodno, kao deo „borbe za efikasnije pravosuđe koje radi po Ustavu”.
Amandmani mahom odbijeni
Amandmani opozicije na takozvane Mrdićeve zakone su odbačeni.
Kako piše Insajder, na predlog izmena Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava podnet je 41 amandman, a Mrdić i Odbor su prihvatili osam. Prema pisanju ovog medija, nije prihvaćen nijedan od 15 amandmana na predlog izmena Zakona o Visokom savetu tužilaštva, kao ni nijedan od 50 predloženih amandmana na predlog izmena Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, nijedan od devet amandmana na izmenu Zakona o sudijama, kao ni nijedan od šest amandmana na izmene Zakona o državnim službenicima.
Amandman, koji, kako upozoravaju poslanici opozicije, služi za „obračun“ sa Tužilaštvom za organizovani kriminal pred kojim se vode predmeti „Nadstrešnica“ i „Generalštab“, prenosi Insajder. Poslanik Zeleno-levog fronta Bogdan Radovanović je rekao da se ovim amandmanom, koji je predložila poslanica Srpske napredne stranke Olja Petrović, omogućava da se sklone tužioci upućeni u TOK kao pomoć i tako zaustave neke od istraga ili spreči njihovo pokretanje.
Stručna javnost izričito protiv usvajanja
Kako prenosi N1, vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac je istakla da je stav Kolegijuma VJT da procedura predlaganja i usvajanja zakona podrazumeva pribavljanje mišljenja nadležnih institucija, u koje spada i Vrhovno javno tužilaštvo, i da bez održavanja javne rasprave i potvrde usklađenosti zakona sa tekovinama Evropske unije predstavlja negativan presedan i veliki korak unazad u procesu reforme javnog tužilaštva i sudstva u našoj zemlji, piše u saopštenju VJT.
Visoki savet sudstva je, kako su naveli, prvenstveno zbog izostanka javne rasprave i procene finansijskih efekata zakonskih izmena, tražio povlačenje zakona o sudijama. Kako je saopšteno, Visoki savet sudstva smatra da nisu ispunjeni uslovi propisani Poslovnikom o radu Narodne skupštine za razmatranje ovih sistemskih zakona po hitnom postupku, te da će njihovo donošenje proizvesti ozbiljne posledice po pravni sistem Republike Srbije i po pravnu sigurnost svih građana.
Dodatno, skupštinskim poslovnikom se ne mogu derogirati odredbe Zakona o Visokom savetu sudstva, navedeno je u saopštenju.
Jovana Spremo iz Komiteta pravnika za ljudska prava je u gostovanju na televiziji Nova izjavila da je TOK bolna tačka vlastima, a od skora i vrhovna tužiteljka „i ovi zakoni odgovaraju na klinč o kom iz medija slušamo već dva meseca. Pravosuđe je izgleda poslednja brana. S poslednjim amandmanima vidimo da bi to značilo i da bi se svih 11 upućenih tužilaca vratilo u svoja matična tužilaštva, što može značajno usporiti ili ugroziti predmete koji su već u toku”, rekla je Spremo.
Kako je Yucom ranije saopštio, „tokom prethodne godine, reformski zakoni od presudnog značaja za funkcionisanje pravosuđa nisu donošeni kroz uobičajenu proceduru, zbog odsustva saglasnosti između predlagača zakona i pravne struke. Predložene izmene u kontinuitetu snižavaju nivo dostignutih prava i procesnih garancija, što je i glavni razlog izostanka stručnog konsenzusa. Najnoviji primer takve prakse jeste pokušaj Ministarstva pravde da izmeni Zakon o sudijama, na koji je Visoki savet sudstva dao negativno mišljenje.”
Yukom podseća da alternativna procedura – kroz poslaničke predloge i hitni postupak koristi izuzetno retko i da nikada do sada nije korišćena za sistemske pravosudne zakone, čime se obesmišljava uloga struke i institucija uspostavljenih upravo radi zaštite nezavisnosti pravosuđa, saopšteno je iz ove organizacije.
Biro za društvena istraživanja zatražio od Agencije za sprečavanje korupcije da utvrdi da li je poslanik Srpske napredne stranke i predlagač pravosudnih zakona, Uglješa Mrdić prekršio Zakon o sprečavanju korupcije, jer usvajanje „može uticati i na status članova SNS protiv kojih Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) vodi postupke”, saopšteno je.
I.P.
