Vlast tvrdi – izmenama pravosudnih zakona obezbeđuje se veća nezavisnost i bolja efikasnost tužilaštava. Opozicija i stručna javnost, sa druge strane kažu – izmene će dovesti do ukidanja nezavisnog sudstva.
Pravnik Rodoljub Šabić kaže da je karikaturalno govoriti o jačanju samostalnosti ukazujući na odredbu u Zakonu o javnom tužilaštvu koja uskraćuje mogućnost Vrhovnom javnom tužilaštvu da ostvaruje međunarodnu saradnju bez saglasnosti ministra pravde.
„To je, zaista, nešto što zabrinjava”, zaključuje.
On je za Mašinu prokomentarisao i tvrdnje vlasti da se ovim izmenama obezbeđuje nezavisnost pravosuđa od stranog faktora.
„Aktuelna vlast je 13 godina na vlasti i za to vreme postavila je praktično sve – sve glavne tužioce u zemlji i sve predsednike sudova. Čak i kada bi ta sumnja bila opravdana, postavlja se pitanje – ko je za to odgovoran?”, zaključuje Šabić.
Izmenjeni su Zakon o Visokom savetu tužilaštva, Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Zakon o javnom tužilaštvu i Zakon o sudijama.
Smanjeni resursi tužilaštvu koje vodi slučaj nadstrešnica
U Tužilaštvu za organizovani kriminal radili su u velikoj meri tužioci iz drugih tužilaštava, a po novim izmenama će tužiocu koji je privremeno upućen na rad u drugo tužilaštvo, u roku od 30 dana od stupanja na snagu izmenjenog Zakona o javnim tužilaštvima, to upućivanje prestati.
U pitanju je Tužilaštvo u kom se vode postupci protiv bivših ministara Gorana Vesića i Tomislava Momirovića u slučaju nadstrešnica i aktuelnog ministra Nikole Selakovića u slučaju Generalštab.
Iz Komiteta pravnika za ljudska prava – Jukom za Bi-bi-si na sprskom ranije su istakli da to znači da će TOK raditi sa 50 odsto kapaciteta, da će rad biti usporen, a ključni predmeti protiv funkcionera SNS-a preraspodeljeni.
Rodoljub Šabić ističe da takve izmene dovode do sumnje u motive jer je, kako kaže, apsurdno smanjivati resurse tužilaštva u zemlji koja je među najgorima na indeksu otpornosti na organizovani kriminal.
„Svakom pravniku je zapravo jasno da je cilj da se praktično ograniče resursi kojima je to tužilaštvo raspolagalo. Kroz ograničavanje broja tužilaca koji će moći da postupaju po izmenama zakona, de fakto se otežava ili praktično onemogućava sprovođenje čitavog niza postupaka koji su već u toku, a u njegovoj su nadležnosti”, navodi on.
Ranije su na predlog ovih izmena reagovali i iz Tužilaštva za organizovani kriminal upozoravajući da to može dovesti do teških i dalekosežnih posledica po funkcionisanje pravosudnog sistem.
Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal pod kontrolom Nenada Stefanovića
Usvojenim zakonskim izmenama Tužilaštvo za borbu protiv visokotehnološkog kriminala (VTK) postaće deo Višeg javnog tužilaštva (VJT). Šabić smatra da se time specijalno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal svodi na nivo običnog odeljenja u Višem tužilaštvu u Beogradu.
„To, zapravo, znači da se svodi pod kontrolu Glavnog tužioca Višeg tužilaštva, koji je poznat kao najizraženiji eksponent izvršne vlasti u toj strukturi, sa svim posledicama koje iz toga proizlaze”, kaže on.
Ranije su stručnjaci i opozicija, takođe, ukazivali na to da je cilj izmena u VTK-u, da se ovo Tužilaštvo stavi pod kontrolu Nenada Stefanovića, Glavnog javni tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, za koga se tvrdi da je blizak i lojalan Srpskoj naprednoj stranci.
Kritika ovog Tužilaštva i ranije se mogla čuti u javnosti zbog postupaka koji su vođeni zbog objava na društvenim mrežama neistomišljenika vlasti, a istovremeno nereagovanja na pretnje koje su putem društvenih mreža upućivane opoziciji, aktivistima i novinarima.
„Ta selektivna primena zakona je kod nas postala pravilo u postupanju naših tužilaštava, tako da smo ozbiljno potkopali fundamentalni princip uređene države – jednakost građana pred zakonom. U nekim slučajevima se reaguje, tako da nema apsolutno nikakve sumnje i razloga, a u nekim drugim očigledna kršenja zakona se ne procesuiraju”, zaključuje Šabić.
Još jedna od ključnih propisanih izmena je osnivanje Četvrtog osnovnog suda, odnosno razdvajanje Trećeg osnovnog suda na dva. Budući da će Četvrdi osnovni sud biti nadležan za Novi Beograd i Surčin, gde se grade objekati za međunarodnu izložbu Ekspo – Šabić kaže da su opravdane sumnje javnosti da će se time ovi slučajevi staviti „pod kontrolu”. On dodaje da ima i smislenih razloga za ove izmene budući da bi Ekspo mogao da dovede do povećanja broja odnosa koji podrazumevaju sudsku zaštitu.
Izmene usvojene bez obaveznih stručnih mišljenja – da li će predsednik države uložiti veto?
Šabić ukazuje na to da je za ovakve izmene bilo neophodno tražiti mišljenja Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva. On navodi da je jasno da iza ovih izmena, iako se navodi da ih je pokrenuo jedan poslanik, stoji, zapravo, Vlada, odnosno izvršna vlast.
Ističe da je ovo bio način da se izbegnu formalne obaveze koje bi Vlada imala da je bila predlagač zakona, a to je da pribavi mišljenja Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva.
Šabić kaže da to mišljenje nije traženo i da je to zapazio i novoizabrani predsednik Vrhovnog suda, koji je, kako kaže, sklon da pronalazi opravdanja za postupke izvršne vlasti.
„To sada otvara prostor i za još jednu spekulaciju. Imajući u vidu oštre reakcije u domaćoj javnosti, ali i veoma snažne reakcije iz inostranstva, nije isključeno da predsednik Republike može da odbije da potpiše zakon i vrati ga Skupštini na ponovno glasanje. Već smo imali takve situacije. Ne kažem da će se to desiti, ali ostaje da vidimo da li je i to moguće”, navodi on.
D.S.
