Prema podacima Eurostata u 2025. godini 27,5 odsto stanovnika Evropske unije (EU) starijih od 16 godina nije moglo sebi da priušti putovanje od nedelju dana jednom godišnje.
U Hrvatskoj je taj procenat 32,6 posto stanovništva, a u Sloveniji na putovanje jednom godišnje ne može da ode 15,2 posto ljudi.
Sedmodnevni odmor ne može sebi da priušti 61,4 posto stanovništva Rumunije, 46,6 posto građana Grčke i 39,1 posto stanovništva Bugarske i Mađarske.
Najviše građana ima mogućnosti da putuje u Luksemburgu, gde 10,6 posto sebi ne može da priušti putovanje, u Švedskoj u kojoj 12, 4 posto ne može da odvoji novac za putovanje jednom godišnje i u Holandiji gde 12,8 posto stanovništva kaže da ne može sebi da priušti takav put.
Kako se u Srbiji nalaze sredstva za putovanja?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je juče, govoreći o raspisivanju izbora, da će to učiniti kada se bogatiji birači vrate sa ‘holideja’. Ali, da li, zaista, samo bogati ljudi letuju?
Mašina je nedavno pisala o tome da, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, oko 36 posto građana Srbije živi u domaćinstvima koja sebi ne mogu da priušte nedelju dana odmora van kuće, ali da se taj procenat smanjivao tokom prethodnih godina.
Statistika o mogućnosti odlaska na odmore ne znači suštinsko poboljšanje životnog standarda, a građani se, kako bi obezbedili nekoliko dana predaha za porodicu, često zadužuju ili odriču osnovnih životnih potreba, objasnile su tada naše sagovornice Bojana Tamindžija iz Centra za politike emancipacije (CPE) i Milica Marinković iz Inicijative za ekonomska i socijalna pitanja A 11.
Tamindžija je tada ukazala i na to da su danas turistički aranžmani masovno dostupni na 12 ili više mesečnih rata, preko administrativnih zabrana, čekova ili kratkoročnih keš-kredita.
„Građani zapravo finansiraju odmor tako što mesecima nakon povratka otplaćuju taj trošak, što samo produbljuje njihove „izvesne teškoće” u sastavljanju kraja sa krajem tokom ostatka godine”, objasnila je ona.
D.S.
