Profesor na Filozofskom fakultetu u Nišu Dušan Aleksić smatra da se od predstojeće kampanje ne može očekivati ništa novo, što već nije viđeno.
„Ono što je za njihovu kampanju karakteristično i pretpostavljam da će samo naći neku novu formu, jeste da eksploatišu nizak nivo građanske svesti kod određenog dela građana koji ne razumeju da Aleksandar Vučić nije taj koji im daje novac i poklone u zamenu za glas“, navodi profesor.
Aleksić podseća da je „šatorska“ kampanja, odnosno okupljanja po manjim mestima koja SNS organizuje ovih dana, tu kako bi vlast pokazala da je uz narod, da brine o njima i vodi domaćinsku politiku, a kako on navodi, ovo predstavlja samo „zavesu kako bi se sakrilo da sistem ne funkcioniše, da institucije koje bi trebalo da rade svoj posao ne rade i da zbog toga posežu za emotivnom ekspolatacijom“, rekao je on.
Viši naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu Srđan Prodanović takođe zastupa stav da se u kampanji ne može očekivati nešto „novo“, i da se kroz skupove koji se održavaju pod šatorima pokušava konsolidacija biračkog tela.
„Mislim da će biti neki pokušaj da se prikaže ideja ujedinjene Srbije kao jedne vrste ideološkog pokrića za činjenicu da SNS rapidno gubi glasaško telo. Ali u osnovi, mislim da tu nekih velikih inovacija u kampanji neće biti, zato što je poznato da SNS svoje glasače motiviše na vrlo specifične načine koji ne proističu iz aktivnosti kampanje, nego iz činjenice da su institucije otete i da se može vršiti i formalni i neformalni pritisak na glasače“, navodi Prodanović.
On dodaje da se nakon raspisivanja izbora očekuje još „agresivnija“ kampanja u kojoj će veći prostor dobiti negativan narativ, priznavanje grešaka i pokušaj da se kod građana probudi neki novi strah, što, kako Prodanović ocenjuje, SNS do sada nije radila toliko direktno.
„Ne bi me iznenadilo da u okviru kampanje postoji jedan element u kome se prihvata to da su oni već dugo na vlasti, da su učinjene određene greške, naravno ne sa vrha vlasti, već će odgovornost biti pripisana neimenovanim pojedincima koji su izašli iz linije normalnog funkcionisanja države i državnih organa i da to treba da se koriguje“, smatra Prodanović.
Prodanović ocenjuje da će tokom kampanje dodatno biti naglašen narativ o „šteti blokada“, odnosno da će vlast različite društvene probleme sve češće povezivati sa studentskim protestima i blokadama.
Podsećamo da se vanredni parlamentarni izbori već duže vreme najavljuju, ali da i dalje nisu raspisani. Redovni parlamentarni izbori morali bi da budu raspisani oko 8. novembra naredne godine, a održani u periodu od 26. decembra 2027. do 2. januara 2028 godine. Redovni predsednički izbori moraju da budu raspisani najkasnije do 2. marta sledeće godine, a održani u periodu od 4. do 25. aprila 2027. godine.
K.Đ.
