Nosilac liste „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija” Aleksandar Vučić pozvao je u više navrata doktora Iliju Srdanović, prvog na izbornoj listi „Studentska lista – studenti pobeđuju” na televizijski duel.
Vučić je, godinama unazad, izbegavao i odbijao pozive na televizijske debate sa političkim neistomišljenicima.
Profesorica FPN-a u penziji Snježana Milivojević kaže da višegodišnja „lagodna pozicija u kontrolisanim medijima” nije bila samo uzurpacija javnosti, već se, smatra, tako gradio i predsednički imidž „sam iznad svih drugih“ .
„Odbijanje da razgovara sa bilo kim bila je poruku da mu niko nije ravan i da je smo on ‘državnik među političarima’, čak i kada ima protivkandidate”, navodi ona.
Kaže da je ovakva promene sada u skladu sa drugačijim ciljevima i strategijom izborne kampanje, koja, navodi, iako je za parlamentarne izbore, izgleda kao da je za predsedničke
„Poziv na duel je važan potez kojim se proces, koji studentski pokret vodi kao participativan i sveuključujući, individualizuje i prevodi u personalizovani i lični duel. Aleksandar Vučić verovatno i ne ume da vodi drugačiju kampanju, a i za SNS je posle katastrofalnog gubitka ugleda i kadrovske devastacije to najbolje”, navodi Milivojević.
Dodaje da je predkampanja, koja je trajala tokom leta, „pokazala minorni potencijal najviših SNS funkcionera da motivišu ljude”.
Kao drugi razlog zašto je Vučić uputio poziv Srdanoviću navodi da bi taj svojevrsni ‘predsednički duel’ vlasti forsirale kao važan događaj u kontroli nad izbornom agendom.
„Verujem da se misli kako je posle godina medijskog sveprisustva, odlazeći predsednik superioran i da će na tom terenu lakše izaći na kraj sa kandidatom studenske liste koji ima manje iskustva u javnim nastupima, dok je sva medijska mašina vlasti upregnuta da ga u svakom pogledu javno diskredituje”, navodi profesorica u penziji.
Istraživačica Novosadske novinarske škole (NNŠ), organizacije koja decenijama unazad prati izveštavanje medija tokom predizbornih kampanja, Milica Janjatović Jovanović, takođe, smatra da je reč o proceni da bi se Vučić bolje snašao u duelu računajući na svoje političko i medijsko iskustvo.
U ovoj situaciji kada je duel odbijen, kaže da SNS ima prostora da svojim biračima plasira priče, poput one Vladimira Đukanovića objavljene u Politici o propuštenim ‘kolosalnim’ prilikama opozicije da dokaže snagu svojih argumenata i kvalitet programa.
„Moguće i da je došlo do procene da je bolje da prvi izađu sa pozivom, jer smo videli da je 2022. kada su Zdravko Ponoš i N1 uputili poziv, Vučić morao da objašnjava zašto ne želi da učestvuje. Sada Vučić na svaki novi poziv opozicije može da odgovori da je on prvi zvao i da je odbijen i da nema potrebe da se odaziva”, smatra Janjatović Jovanović.
Milivojević kao treći razlog za pozivanje na TV duel, vidi to što je, kako kaže, dugogodišnja arogancija i projekcija svemoći Aleksandra Vučića, izgleda donela negativne efekte.
„U polarizovanoj javnosti umesto ranijeg ‘gospodara svega’ sada je Aleksandru Vučiću važno da humanizuje imidž, da se pokaže kao ‘jedan od nas’, pa se na mrežama dele videi u kojima voli životinje, peva, vozi, jede, druži se sa ‘običnim svetom’”, navodi ona.
Dodaje da bi i na televiziji, u direktnom susretu, trebalo da pokaže da ume da razgovara, čak i sa neistomišljenicima.
„TV duel bi bio prilika da se publika vrati na jedno mesto, da se okupi veliki broj različitih gledalaca oko zajedničkog događaja. To se sad retko može. U mnoštvu medija, algoritamske personalizacije i podela na internetu, publike sve manje dele iste medijske trenutke, a mlađa publika, ne prati prorežimske televizije. To bi bio način da se ipak dođe do onih koji ga inače ne bi gledali, koje je verovatno i nepovratno izgubio”, zaključuje Milivojević.
Na gostovanja pozivaju mediji, a ne političari
Vučić je u svojim pozivima Srdanoviću na TV duel istakao da to može „kad god on poželi i gde god poželi”, pa i na televizijama Nova ili N1.
Samopozivanje je, navodi profesorica Milivojević, još jedna manifestacije moći, „ono što uvek radi RTS-u dolazeći u njihov studio, ili onima u čije prostorije ulazi i iz frižidera”.
Zato je, smatra, odgovor N1 da se u njihove emisije niko ne može sam pozivati, odgovarajući.
„Onome ko godinama devastira javni prostor i ko ne poštuje medije i njihove publike važno je uskratiti publicitet koji sam zahteva”, zaključuje Milivojević.
Istraživačica NNŠ-a kaže da mediji treba da budu ti koji pozivaju na gostovanja, ali da su u Srbiji često političari ti koji medijima nameću teme, pa i formate u kojima žele ili ne žele da učestvuju.
„Izostanak TV formata na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, a naročito na javnim servisima, u kojima se kritički propituju postupci vlasti i analizira da li vlast radi u interesu građana nam već dugo svedoči o odsustvu uređivačke autonomije ovih medija”, zaključuje ona.
Dodaje da je razumljivo i to što je prvi na Studentskoj listi odbio poziv na televizijski duel, budući da su, kako kaže, prorežimski mediji i predstavnici vlasti, prema istraživanjima portala NNŠ-a FakeNews Tragač, prošle godine za šest meseci objavili skoro šest hiljada manipulativnih vesti o protestima i blokadama u Srbiji, nazivajući demonstrante teroristima, fašistima, ustašama, satanistima.
Poslednji TV duel organizovan 2012. godine
Građani Srbije su već godinama uskraćeni za televizijske duele ključnih političkih aktera tokom predizbornih kampanja, kaže istaživačica Novosadske novinarske škole.
„Poslednji TV duel predsedničkih kandidata bio je 2012. godine između Borisa Tadića i Tomislava Nikolića i upravo taj izostanak sučeljavanja različitih političkih opcija u mejnstrim medijima je značajna odlika medija tokom protekle decenije”, navodi Milica Janjatović Jovanović iz NNŠ-a.
S druge strane, kaže, organizovane su debatne emisije, a monitoring te organizacuje pokazuje da su za parlamentarne i lokalne izbore 2020. godine sagovornici u debatnim emisijima najčešće govorili o političkim subjektima, a da je izostajalo diskusije o programima.
„To je model po kom mi već godinama gradimo političku kulturu koja neguje kult ličnosti i sve se svodi na dopadljivost i retoričke veštine političara uz istovremenu diskreditaciju protivnika, dok činjenice ostaju u drugom planu”, objašnjava istraživačica.
D.S.
