Broj upisanih studenata i studentkinja na državne i privatne fakultete smanjen je za 10 odsto, a diplomiranih za petinu, navode mediji.
Broj upisanih studenata i studentkinja na državne i privatne fakultete smanjen je za 10 odsto, a diplomiranih za petinu, navode mediji.
SeConS grupa za razvojnu inicijativu, Fondacija za otvoreno društvo i Evropska mreža protiv siromaštva su javnosti predstavile istraživanje „Covid kriza i siromaštvo: Praćenje siromaštva u Srbiji 2021”.
SeConS grupa za razvojnu inicijativu, Fondacija za otvoreno društvo i Evropska mreža protiv siromaštva su javnosti predstavile istraživanje „Covid kriza i siromaštvo: Praćenje siromaštva u Srbiji 2021”.
„Bez odlučnih i ciljanih napora da se ubrza otvaranje pristojnih radnih mesta, podrže najugroženiji članovi društva i oporave najteže pogođeni ekonomski sektori, ekonomski efekti pandemije mogli bi trajati godinama uz rast nejednakosti i siromaštva“, upozorava generalni direktor MOR-a Gaj Rajder.
„Bez odlučnih i ciljanih napora da se ubrza otvaranje pristojnih radnih mesta, podrže najugroženiji članovi društva i oporave najteže pogođeni ekonomski sektori, ekonomski efekti pandemije mogli bi trajati godinama uz rast nejednakosti i siromaštva“, upozorava generalni direktor MOR-a Gaj Rajder.
Oko milijardu ljudi širom sveta se plaši da će ostati bez doma ili zemljišta na kom žive u narednih pet godina. To pokazuje novo istraživanje Prindeksa, organizacije za monitoring sigurnosti vlasništva nad nekretninama.
Najava legalizacije surogat materinstva izazvala je brojne reakcije – s jedne strane, opšte oduševljenje onih koji na drugi način ne mogu da imaju biološko potomstvo, a s druge, nezadovoljstvo feministkinja koje upozororavaju da je ova forma asistirane reprodukcije eksploatacija ženskih tela i trgovina decom. Surogat materinstvo nije fenomen koji nastaje u društvenom vakuumu, te je neophodno kritički ga promišljati u okviru neoliberalnog patrijarhalnog konteksta u kome živimo, uvažavajući ženska ljudska prava da slobodno, van bilo kakve prinude, pa i ekonomske, odlučuju o svojim telima.
Najava legalizacije surogat materinstva izazvala je brojne reakcije – s jedne strane, opšte oduševljenje onih koji na drugi način ne mogu da imaju biološko potomstvo, a s druge, nezadovoljstvo feministkinja koje upozororavaju da je ova forma asistirane reprodukcije eksploatacija ženskih tela i trgovina decom. Surogat materinstvo nije fenomen koji nastaje u društvenom vakuumu, te je neophodno kritički ga promišljati u okviru neoliberalnog patrijarhalnog konteksta u kome živimo, uvažavajući ženska ljudska prava da slobodno, van bilo kakve prinude, pa i ekonomske, odlučuju o svojim telima.
