Do kraja 2022. godine dodatnih četvrt millijarde ljudi bi mogli da se nađu u ekstremnom siromaštvu širom sveta, piše organizacija konfederacija organizacija posvećenih iskorenjivanju siromaštva, Oxfam, u izveštaju koji su, u skladu sa nalazima istraživača, naslovili „Prvo kriza, zatim katastrofa“.
Do drastičnog rasta ekstremnog siromaštva dovodi kombinacija uticaja nekoliko faktora: pandemije Covid-19, globalnog rasta nejednakosti i rasta cena hrane koji je dodatno pojačan ratom u Ukrajini.
Prema Oxfamovoj računici s ovim povećanjem ukupan broj ljudi širom sveta koji žive u ekstremnom siromaštvu – odnosno, prema definiciji Svetske banke, sa manje od 1,9 američkih dolara dnevno – dostići će 860 miliona.
„Ukoliko brzo ne preduzmemo drastične mere, bićemo svedoci siromaštva i patnje dugo neviđenih razmera“, izjavila je izvršna direktorka Oxfam International-a Gabriela Bucher.
U Severnoj Africi i ratom devastiranim zemljama poput Sirije i Jemena stanovništvu preti masovno gladovanje. Najsiromašnije zemlje sveta u obavezi su da vrate 43 milijarde dolara duga, umesto da se taj novac preusmeri na pokrivanje troškova neophodnog uvoza hrane, upozoravaju iz Oxfama.
Cene prehrambenih proizvoda u februaru su dostigle rekordnu visinu nadmašivši vrhunac ekonomske krize 2011. godine. Paralelno, naftne korporacije obaraju rekorde u profitima, a iste trendove očekuju i veliki proizvođači hrane.
Siromašni su teže pogođeni ovom sinergijom različitih kriza. Rastući troškovi hrane čine 17% individualne potrošnje u bogatim zemljama, dok u podsaharskoj Africi 40%. Čak i u bogatim ekonomijama inflacija povećava nejednakost: u Sjedinjenim Američkim Državama 20% najsiromašnijih porodica troši 27% svojih prihoda na hranu, dok najbogatijih 20% troši samo 7% prihoda na hranu.
Istovremeno, realna vrednost plata većine radnica i radnika širom sveta ili stagnira ili čak pada.
Iz Oxfama poručuju da novac za izbavljenje ljudi iz siromaštva i za osiguravanje dobrobiti svima postoji, ali da vlade širom sveta ne preduzimaju neophodne korake. Iako se za vreme pandemije bogatstvo najbogatijih uvećavalo brže nego proteklih 14 godina, većina vlada i dalje odbija da oporezuje najbogatije. Taj nedostatak političke volje je poražavajući, budući da bi 2% godišnjeg poreza na bogatstvo milionera i 5% na bogatstvo milijardera generisalo dovoljno sredstava da se iz siromaštva izbavi 2,3 milijarde ljudi, da se obezbede vakcine za celu svetsku populaciju i da se obezbede javne zdravstvene usluge i socijalna zaštita za sve ljude koji žive u zemljama sa niskim i srednjim dohotkom.
U skladu sa tim najhitnije mere koje vlade treba da preduzmu, prema izveštaju Oxfama, tiču se poreskih politika, kao i obustavljanja potražnje od siromašnih zemalja da isplaćuju dugovanja.
Oxfam je u januaru ove godine ukazao na drastičan rast nejednakosti za vreme pandemije i ponudio set preporuka za transformaciju ekonomije prema idejama jednakosti i kvalitetnog života za sve.
Kako smo pisali ranije, prema toj organizaciji je potrebno da vlade preuzmu mere u tri područja.
Prvo područje delovanja koje Oxfam predlaže je fiskalno. Vlade, pogotovo one najbogatijih zemalja, treba da primene progresivno dizajnirane fiskalne instrumente putem kojih bi se državnim ekonomijama obezbedilo više biliona dolara za ulaganje u oporavak od posledica COVID-19. Bogate države treba da budu spremne i na otpis dugova siromašnih zemalja.
Među fiskalnim instrumentima treba da se nađe i solidarni porez koji bi plaćali milijarderi koji su se drastično bogatili za vreme pandemije. Primer iz Argentine pokazuje da jednokratna naplata takvog poreza može da obezbedi više milijardi dolara za programe oporavka.
Prema proračunu Oxfamovih istraživača, jednokratni porez od 99% na bogatstvo 10 najbogatijih milijardera stečeno tokom pandemije prikupio bi 812 milijardi dolara. To bi bilo dovoljno da se obezbede vakcine za ceo svet, da se popune rupe u finansiranju klimatskih mera, javne zdravstvene i socijalne zaštite i programa borbe protiv rodno zasnovanog nasilja u preko 80 zemalja.
Pored jednokratnih poreza vlade treba da nastave da oporezuju kapital i bogatstvo, te da se obračunaju sa poreskim rajevima i spreče korporacije u izbegavanju plaćanja poreza.
Drugo područje delovanja Oxfam opisuje kao preusmeravanje bogatstva za spasavanje života i investiranje u budućnost.
Radi se o javnim investicijama u transformativne politike i institucije koje dokazano smanjuju ekonomsku, rodnu i rasnu nejednakost i nude adekvatan odgovor na klimatsku krizu. Stubovi takvih mera su kvalitetan, javno finansiran i univerzalni sistem zdravstvene nege, univerzalna socijalna zaštita koja obezbeđuje dohodovnu sigurnost svima, ulaganje u adaptaciju na klimatske promene i u zelenu tranziciju, i, naposletku, ulaganja u iskorenjivanje rodno zasnovnog nasilja.
Treće područje delovanja su politike, sistemi i zakoni koji se hvataju ukoštac sa zarobljavanjem bogatstva i prihoda u rukama najbogatijeg sloja društva.
Oxfam predlaže mere koje bi pomogle da se dobici tržišta, privatnog sektora i globalizacije odlučnije usmere k radnicima i običnim ljudima. Uz to su važne i izmene zakona i reprezentacije koje su previše na strani najbogatijih zemalja, korporacija i pojedinaca, što cementira nejednakost.
Ovaj set Oxfamovih preporuka koja ima za cilj da promeni odnose moći i dobiti u ekonomiji obuhvata odricanje od prava na intelektualnu svojinu po pitanju vakcina, te tehnologija i znanja koja su značajna za borbu protiv klimatskih promena, prioritizovanje radničkih i ljudskih prava, donošenje zakona koji obezbeđuju rodnu jednakost i preraspodelu moći u politici i privatnom sektoru tako da služi interese većine.
Detaljniju razradu preporuka organizacije Oxfam možete pročitati u izveštaju „Nejednakost ubija“ koji je dostupan ovde.
A.J.
