Hrana je u martu 2022. na svetu prosečno poskupela za 12,6%, nakon što je u februaru Indeks cena hrane već dostigao 146,7 poena – najveću vrednost od 1990. godine, kada je Organizacija za hranu i poljoprivredu UN (FAO) počela da prati mesečna kretanja cena najzastupljenijih namirnica na međunarodnim tržištima.
Ovogodišnji Indeks cena hrane (FAO Food Price Index) za mart je tako za 33.6% veći nego lane, dok je Indeks cena žitarica skočio za 17.1%, objavila je FAO u saopštenju osmog marta. Cene žita i kukuruza su se povećale za preko 19%, jestivog ulja za 23.2%, šećera za 6.7, a mesa za 4.8%.
Buduća prehrambena kriza nadovezuje se na već postojeću. Podsetimo, cene hrane su 2021, usled prekida u lancu snabdevanja izazvanih pandemijom, vrtoglavog rasta cena energenata i veštačkog đubriva, te suša, poplava i požara koji su pogodili ključne poljoprivredne oblasti na svetu, porasle za gotovo 30%, iliti najviše u prethodnih pola stoleća. Poskupljenja su se očekivala i u 2022. i pre izbijanja rata u Ukrajini, koji je situaciju značajno pogoršao.
Početkom godine je podatak da je udeo Rusije i Ukrajine u svetskoj trgovini pšenicom čitava trećina zanimala samo stručnjake; danas je činjenica da značajan deo svetskih zaliha pšenice, kukuruza i ječma (po podacima portala Portside) leži neisporučen u Rusiji i Ukrajini, a da je još veći udeo đubriva zaglavljen u Rusiji i Belorusiji informacija od interesa za širu javnost.
Tačne posledice rata po poljoprivrednu proizvodnju u Ukrajini zasad je nemoguće definisati, ali okvirna očekivanja govore o ovogodišnjoj setvi i žetvi kao propalim. Dok na svetskom nivou FAO između ostalog predviđa i „solidnu ponudu“ žitarica (uzimajući u obzir povoljne trendove proizvodnje u Kini, EU, Severnoj Americi, Argentini, Brazilu i Južnoj Africi), zabrinutost izazivaju tvrdnje iz drugih izvora da zalihe u SAD i Kanadi ne mogu da odgovore na stranu potražnju, te da drugi veliki proizvođači, poput Argentine, uvode zaštitne mere ograničavanja izvoza. Loša vest za zapadnu hemisferu je i porast potražnje za žitaricama u Aziji. Naime, usled poplava koje su ugrozile domaću poljorivrednu sezonu Kina navodno planira da otkupi veći udeo žitarica sa svetskog tržišta nego inače. Istovremeno, postoje indikacije da su fabrike veštačkih đubriva već umanjile proizvodnju zbog visokih cena goriva i sirovina, što bi u 2023. moglo ugroziti prinose širom sveta.
Rast cena hrane će nejednako uticati na bogate i siromašne zemlje, te socioekonomske grupe. Kako je sredinom marta upozorila Konferencija Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju (UNCTAD), potrošačka korpa u preko 5% najsiromašnijih zemalja sastoji od proizvoda čije će cene skočiti usled rata, dok se na njih pretežno oslanja stanovništvo u samo 1% bogatijih zemalja.
Očekivano najugroženije će biti desetine afričkih zemalja koje nemaju čime da zamene uvoz iz Rusije i Ukrajine, ali i svi koji na hranu izdvajaju previsoki udeo ličnog dohotka. Kako je za N1 nedavno prokomentarisao Zoran Nikolić iz Nacionalne organizacije potrošača, u Srbiji se na hranu izdvaja vrtoglavih 40-70% primanja, dok je taj procenat u većini razvijenih zemalja Evropske unije oko 20%.
Najteža posledica rasta cena hrane i nemogućnosti snabdevanja je glad koja se očekuje u najsiromašnijim zemljama. Izvršni direktor Svetskog programa za hranu (WFP UN) je zato rat u Ukrajini okarakterisao kao katastrofu koja je pogoršala već postojeću katastrofu, referišući na to da se broj gladnih u svetu za vreme pandemije uvećao sa 720 na 811 miliona, odnosno za 18%. Po aktuelnim procenama UN, koje prenosi Portside, uticaj rata na tržišta hrane bi mogao da u prehrambenu bedu gurne još 7 do 13 miliona ljudi.
I.K.
