U nedelju 10. aprila održan je prvi krug predsedničkih izbora u Francuskoj. Prvoplasirani kandidat je, kako su to istraživanja javnog mnjenja predviđala, aktuelni predsednik Emanuel Makron sa osvojenih 27,6% glasova. U drugom krugu, koji se održava 24. aprila, Makronov protivkandidat će biti, kao i 2017. godine, najpopularnija političarka francuske ekstremne desnice Mari Le Pen, koja je osvojila 23,4% glasova.
Iznenađenje u odnosu na prognoze predstavlja rezultat kandidata radikalno leve Nepokorene Francuske, Žana Lika Melanšona, koji je sa osvojenih 22% glasova završio na trećem mestu, tik iza Le Pen. Melanšon je bio četvrto plasirani na izborima 2017. godine.
Sva tri navedena kandidata su osvojili nekoliko procenata više glasova nego na prošlim izborima, dok je izlaznost bila nešto niža nego 2017. godine, tačnije 74%.
Iako se istraživanja javnog mnjenja slažu u proceni da će Makron pobediti u drugom krugu izbora, projekcije rezultata pokazuju znatno nižu razliku između Makrona i Le Pen nego što je to bio slučaj pre pet godina, kada je aktuelni predsednik neoliberalnog usmerenja osvojio skoro duplo više glasova od kandidatkinje s krajnje desnice.
Kritičari Makronove politike s levice, upozoravaju na desna skretanja kako Makrona tako i na pomeranje čitavog političkog polja Francuske udesno. Kako smo pisali ranije, prema francuskom novinaru i aktivisti Taha Bouhafsu upravo je to razlog zbog kojeg je bilo važno da Melanšon osvoji što bolji rezultat:
„Čak i ako Melanšon ne pobedi, ali bude drugi, to bi mnogo značilo u pogledu političkih perspektiva koje bi se mogle otvoriti. Trideset godina imamo ili krajnju desnicu ili liberale. Moramo prekinuti ovu priču“.
Ostaje pitanje da li će i za koga glasati veliki broj ljudi koji su u prvom krugu birali Melanšona. Sam kandidat Nepokorene Francuske se ograničio na poruku protiv kandidatkinje s krajnje desnice i pozvao svoje birače da ne daju ni jedan glas Mari Le Pen. Procenjuje se da bi dobar deo Melanšonovih simpatizera mogao da ostane kod kuće 24. aprila, a Ipsosovo istraživanje pokazuje da je polovina njih podeljena između Le Pen i Makrona (većinom u korist drugog), dok druga polovina ne preferira ni jednog od dvoje kandidata.
A.J.
