Francuski parlament je 4. decembra izglasao nepoverenje premijeru Mišelu Barnijeu, koji će danas podneti ostavku. Slična situacija nije se desila već 60 godina, od 1962. godine.
Predlog za glasanje o nepoverenju je podnela levica, ali je protiv njega glasala i krajnja desnica. Štaviše, Barnije je pao sa 331 glasova za predlog, znatno više od 228 koliko je bilo potrebno da predlog prođe.
Neposredni povod za obaranje premijera je to što je Barnije pokušao da iskoristi posebna ovlašćenja da bez glasanja progura budžet koji je sam sastavio. I leva koalicija Novi narodni front (NFP) i desno Nacionalno okupljanje (NR) smatraju da je budžet premali; Le Pen ga je nazvala otrovnim. Sa Barnijeom je pao i taj predlog budžeta.
Francuzi ne žele da se kupaju u šampanjcu, nego da rade bolnice i škole
Dok deo međunarodne javnosti naklonjen neoliberalizmu zamišlja da Francuzi žele da se razbacuju novcem, i levica i desnica su protiv mera štednje koje će, tvrde, dalje unazaditi životni standard i institucije u Francuskoj. Francuzi ne žele da se kupaju u šampanjcu, nego da rade bolnice i škole. Kako smo ranije pisali, Evropska komisija je, nakon nekoliko godina pauze u merema štednje tokom pandemije koronavirusa, nametnula nove mere štednje u januaru 2024. godine.
„Sindikati su pozvali državne službenike, uključujući nastavnike i kontrolore letenja, da štrajkuju u četvrtak zbog odvojenih mera za smanjenje troškova“, izveštava Gardijan.
Podsetimo, Barnije, predstavnik desnog centra, se na mestu premijera našao kao rezultat Makronovog pokušaja da izvrda volju većine izraženu izborima. Francuska levica je letos uspela da dobije poverenje većine glasova u drugom krugu parlamentarnih izbora, nakon što je u prvom vodila krajnja desnica Marin le Pen. Levica jača već nekoliko godina – a sa jačanjem levice ojačala je i Makronova kampanja protiv nje. Francuski predsednik, koji u levici (a naročiti Melanšonovoj stranci Nepokorena Francuska) vidi podjednako opasnog suparnika kao u krajnjoj desnici, je nakon izbora mesecima otezao izbor novog premijera – ili premijerke (levica je predlagala Lusi Kastets).
Barnijeova Republikanska partija u parlamentu ima samo 50 poslanika
Makron je Barnijea postavio za premijera u zadnji čas, kada je neko to mesto morao da preuzme upravo da bi se glasalo o budžetu.
Nakon dva meseca otezanja s odlukom, francuski predsednik Emanuel Makron je u septembru mandat za sastavljanje vlade dao predstavniku političke grupe koja je na izborima prošla kao – četvrta, pisali smo tada. Mišel Barnije je član Republikanske partije (LR) koja u parlamentu ima svega 50 poslanika,a njegova vlada se uglavnom sastojala od članova konzervativne republikanske stranke (LR) i članova Makronovog centrističkog saveza.
Levica je tada organizovala proteste u 130 gradova i mesta; desnica je, međutim, podržala Makronovog kandidata.
Kako naglašava BBC, francuski predsednik formalno nije ugrožen ostavkom premijera, ali mnogi političari zahtevaju da on raspiše vanredne predsedničke izbore. Parlament se neće menjati bar do jula. Makron će se obratiti Francuskoj večeras.
I.K.
