„Bloquons tout“ (blokirajmo sve) je pokret u Francuskoj koji se pojavio na društvenim mrežama sredinom 2025. godine. Pokret je pozvao na opšti štrajk i nacionalnu blokadu 10. septembra 2025. zbog predloženih mera štednje.
Kako smo ranije pisali, u jednom danu sprovedeno je ukupno 430 akcija, uključujući 273 okupljanja i 157 blokada, u kojima je učestvovalo 29.000 ljudi. U podne je Operativni centar za među-ministarsko upravljanje krizama (COGIC) zabeležio 105 zapaljenih javnih površina.
Sa Ivicom Mladenovićem, naučnim saradnikom na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu, razgovarali smo o kontekstu iza 10. septembra i mogućnostima za dalji razvoj pokreta u Francuskoj.
Pokret je socijalno i politički heterogen
Kako Mladenović objašnjava za Mašinu, pokret se formirao prvenstveno putem društvenih mreža i „kružoka“ komunikacije na lokalnom nivou, pre svega preko Telegrama.
„On je zamišljen kao horizontalan, bez lidera i bez centralne organizacije, sa naglaskom na lokalne inicijative i koordinaciju putem digitalnih oruđa komunikacije“, navodi Mladenović.
Kako naš sagovornik dodaje, pokret je prvobitno bio apartijski, iako su mu se ubrzo priključili i različiti politički akteri, pre svega iz Nepokorne Francuske i nekih radikalno levih formacija, što je donekle izmenilo njegovu prirodu, ali u suštini ostaje vrlo heterogen i socijalno i politički.
„Mere štednje jesu povod, ali nezadovoljstvo je šire: osećaj nepravde, odbacivanje političkih elita, nepoverenje prema institucijama, želja za većom socijalnom pravdom i otpor prema klasičnoj reprezentativnoj politici. U pokret su ušli i oni koji su ranije bili deo nekih drugih protesnih pokreta (npr. bivši ,žuti prsluci’), ali i nove grupe koje su frustrirane ekonomskom i političkom situacijom u zemlji“, ističe Mladenović.
Teško je predvideti trajanje i intenzitet protesta
Prema rečima Mladenovića, moguća su dva scenarija. „Ili će institucionalna dinamika (pad vlade, parlamentarna taktika Nepokorne Francuske…) ugušiti pokret, ili će on evoluirati ka nečemu radikalnijem i nepredvidljivijem, u smislu masovnijih akcija građanske neposlušnosti, nekontrolisanih od strane partijskih i sindikalnih struktura“, za Mašinu kaže Mladenović.
Kada je u pitanju metod protesta, naš sagovornik ističe da su akcije raznolike.
„Od bojkota i povlačenja novca iz banaka, do blokada saobraćaja i zauzimanja institucija, što je prekjuče imalo zaista ograničene efekte, ali u perspektivi to može da se promeni. No, kako nedostaju jasni ciljevi i stabilna organizacija, teško je predvideti trajanje i intenzitet protesta“, zaključuje Mladenović.
A.G.A.
