Studenti u Srbiji su pokazali da neće ćutati na nasilje nad njihovim koleginicama i kolegama, ali i da za smrt petnaestoro ljudi u Novom Sadu postoji odgovornost, a da krivci ne smeju proći nekažnjeno. Blokade fakulteta i rektorata su u javnosti izazvale podeljena mišljenja, a zašto je do njih možda moralo da dođe razgovaramo sa profesorkom Filozofskog fakulteta, Nadom Sekulić.
Kakav je Vaš stav po pitanju blokada fakulteta u Srbiji i solidarnosti među studentima Beograda, Novog Sada i Niša?
Blokada fakulteta i rektorata u Srbiji od strane studenata iznuđen je čin, zbog zloupotrebe institucija – sudstva, policije i političke vlasti, što je onemogućilo njihovo funkcionisanje na načelima socijalne pravde i u skladu sa zakonom nakon urušavanja nadstrešnice u Novom Sadu.
Manipulisanje javnim mnjenjem, zadržavanje vela tajne nad projektom od javnog značaja koji je doveo do masovne tragedije, tolerisanje ili čak angažovanje batinaša i zatvaranje demonstranata, odbijanje preuzimanja objektivne političke odgovornosti, manipulacija tužilaštvom i sudstvom kroz unapred isplanirano hapšenje i puštanje g. Gorana Vesića i štićenički odnos prema onima koji su politički direktno odgovorni – kao što je ministar Momirović, g. Milan Đurić, g. Miloš Vučević, kao i onih koji su svojim političkim integritetom garantovali bezbednost novosadske stanice kao što su gđa Maja Gojković i predsednik Aleksandar Vučić, neki su od poteza koji su iznudili ovakvu reakciju studenata.
Studenti, pa čak i srednjoškolski, pokazali su svojim istupanjem odgovornost i rastuću solidarnost koja motiviše celo društvo i svakako su zaslužili i podršku svojih profesora, svojih roditelja i svih građana ovog društva. Udruživanje studenata i dobijanje podrške profesora u ovom momentu je izuzetno važno, jer ono onemogućuje vlast da rešava probleme kao što je to činila do sada.
Naime, njih ne plaše toliko studenti koji blokiraju fakultete, koliko što nemaju svoje redove među studentima. Ćutanje SNS glasača, mali broj aktivnih karijernih članova među studentima, trenutna nepropusnost fakulteta za batinaše, jer se proverava svako ko ulazi, pad rejtinga zbog primene sile i neprimenljivost metoda „autobus i sendvič“ predstavlja trenutno noćnu moru ove vlasti, koja se odavno otela svakom osećaju odgovornosti i zamenila je partijskom disciplinom. Čini mi se da je ovo prvi slučaj otpora u kome je na partijsku disciplinu odgovoreno podjednako snažnom, ali drugacijom – solidarnom studentskom disciplinom, i to, čini mi se, daje rezultate.
Da li nastava u ovom trenutku može biti u drugom planu i zbog čega je važno da studenti i mladi uopšte učestvuju u političkom životu (Srbije)?
U društvu u kome privilegija postaje zakon, a korupcija postaje razvojna politika, čemu obrazovanje, čemu nauka, kad će sutra na ključnim pozicijama biti partijski poslušnici urušavajući svojim ličnim ambicijama celo društvo? Ovo nije pitanje ove ili one političke opcije, već jasnog stava da je političko razumevanje i učestvovanje građana, a naročito mladih u važnim društvenim pitanjima njihovo elementarno pravo, a ne ekskluzivna privilegija profesionalnih političara koji bi trebalo da budu samo delegati građana.
