Nakon dva meseca otezanja s odlukom, francuski predsednik Emanuel Makron je mandat za sastavljanje vlade dao predstavniku političke grupe koja je na izborima prošla kao – četvrta, pisali smo početkom meseca. Premijer Francuske će biti Mišel Barnije (Michel Barnier), član Republikanske partije (LR) koja će u parlamentu imati svega 50 poslanika.
Barnije je tom prilikom izjavio da će sastaviti vladu u kojoj „ne isključuje prisustvo predstavnika levice“. Kao da to nije bila dovoljna uvreda za glasače koji su u drugom krugu parlamentarnih izbora najviše glasova dali koaliciji stranaka levice i levog centra, Barnije je tokom vikenda vladu sastavio uglavnom od članova konzervativne republikanske stranke (LR) i članova Makronovog centrističkog saveza.
Levica će tražiti glasanje o nepoverenju
Pri davanju mandata Barnijeu Makron se zaklanjao iza tvrdnje da bi i premijer(ka) iz redova levice i onaj iz redova krajnje desnice – stranke Marin le Pen, koja je pojedinačno dobila najviše glasova i vodila u prvom krugu izbora – pali s vlasti dok trepneš, jer bi suparnički tabor odmah pokrenuo glasanje o nepoverenju.
To je, u suštini, bio izgovor za strah od levice, koju je Makron od njenog uspona 2022. počeo da doživljava kao (možda i) veću pretnju od fašisoidnog Nacionalnog fronta. Da je u pitanju puki izgovor potvrđuju i najave da će levica udružena u koaliciju Novi narodni front pokrenuti glasanje o nepoverenju i tak formiranoj Barnijeovoj vladi.
Kako smo ranije pisali, Nacionalni front je praktično podržao novog premijera time što je saopštio da neće automatski glasati protiv njega, a analitičari su komentarisali da je izborom Barnijea Makron dao još više moći desnici. Ipak, ni političari iz redova krajnje desnice nisu zadovoljni Barnijeovom centrističkom vladom, i opisuju je kao „sve po starom“.
Podsetimo, u drugom krugu parlamntarnih izbora koalicija levice i levog centra Novi narodni front je osvojila 182, Makronova grupa 163, a krajnje desno Nacionalno okupljanje 143 mesta u francuskom parlamentu. Rezultati drugog kruga izbora su pokazali da je većina Francuza bila odlučna da spreči da na vlast dođe stranka krajnje desnice Marin Le Pen, koja je bila „u vođstvu“ nakon prvog kruga izbora. Zbog postavljanja Barnijea za mandatara početkom septembra se protestovalo u 130 mesta u Francuskoj.
I.K.
