Patogeni otporni na antibiotike identifikovani su u kuvajtskom moru, rekama i tlu u Južnoj Africi, živini u Nigeriji i svinjama u Ugandi, što naglašava rasprostranjenost ovog problema, navodi Health Policy Watch. Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, antimikrobna rezistencija nastaje kada bakterije, virusi, gljivice i paraziti više ne reaguju na lekove, čineći ljude bolesnijima i povećavajući širenje infekcija koje je teško lečiti, što dovodi i do bolesti i do smrti.
Drugim rečima, kako se antimikrobna rezistencija povećava – efikasnost antibiotika opada, što dovodi do mogućnosti da uobičajene infekcije postanu neizlečive.
Kako navodi HPW, ključni problem koji doprinosi ovom procesu jeste prekomerna upotreba antibiotika, naročito u poljoprivredi, gde se otprilike 75 odsto antibiotika koristi za životinje. Uticaj je posebno ozbiljan u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, gde je upravljanje antibioticima i otpadnim vodama u poljoprivredi često neadekvatno.
Kako se navodi, pristup „Jedno zdravlje“ zalaže se za objedinjenu strategiju koja uzima u obzir međusobnu povezanost ljudskog, životinjskog i ekološkog zdravlja kako bi se AMR efikasno suzbio. Ovaj integrisani pristup je ključan za osiguranje održivog odgovora na ovu rastuću globalnu pretnju.
HPW navodi da su otpadne vode glavni izvor antimikrobne rezistencije, jer se u poljoprivredi u mnogim zemljama koriste neprečišćene otpadne vode za navodnjavanje useva. Ovo širi patogene na biljke, kao i na životinje a potom i na ljude koji ih konzumiraju. Nedostatak sanitarnih uslova i izlivanje kanalizacije u reke takođe dovodi do širenja antimikrobne otpornosti, ali i industrijski otpad gde se teški metali, ostaci i drugi zagađivači ispuštaju u okolinu.
Istraživači iz Kine su izvestili o studiji u regionu Guangsi, gde živi pola miliona ljudi. Uzorci E-coli su prikupljeni iz klanica, lokalnih pijaca, domaćinstava, farmi i bolnica. „Ukupna stopa rezistencije na više lekova bila je alarmantno visokih 87,3 odsto“, prenosi HPW.
Druge studije i posteri su pokazali salmonelu otpornu na antibiotike u živini koja se prodaje u Gani i Nigeriji, patogene otporne na lekove kod svinja u Ugandi i mnoge druge alarmantne primere koliko je antimikrobna rezistencija rasprostranjena.
Čak ni divlje životinje nisu izuzete od ovog procesa, istraživači su prikazali studije o rezistenciji rađenoj na oko 60 divljih životinja koja pokazuje skoro potpunu rezistenciju na neke antibiotike, recimo 97 odsto na ampicilin, prenosi HPW.
Na konferenciji je rečeno da, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko 60 odsto novih zaraznih bolesti potiče od životinja, zajedno sa tri četvrtine od 30 novih ljudskih patogena otkrivenih u poslednjih 30 godina. „Visoka stopa rezistencije na više lekova naglašava kritičnu potrebu za integrisanim nadzorom i strategijama intervencije koje obuhvataju zdravlje ljudi, životinja i životne sredine“, naveli su istraživači.
I.P.
