U pripremi ove skupštine je postalo jasno da, uprkos napravljenim koracima, napredak ka zdravstvenim ciljevima nije potpun jer je pogoršan aktuelnim humanitarnim, socijalnim i klimatskim krizama, prenosi SZO. Ironično ili ne događaj je nazvan „Samit budućnosti“, i okupiće „svetske lidere u cilju stvaranja novog međunarodnog konsenzusa o tome kako da se postignu bolji rezultati u sadašnjosti, uključujući cilj da se globalno odlučivanje rukovodi naukom.“
„Moramo iskoristiti moć digitalnih tehnologija da premostimo praznine u pristupu zdravstvenim uslugama i izgradimo otporne sisteme koji mogu da odgovore na višestruke preklapajuće zdravstvene izazove našeg sveta, od epidemija i pandemija do klimatskih promena i tereta nezaraznih bolesti“, rekao je generalni direktor SZO.
Stručnjaci SZO kažu da će kao prioritet postaviti osiguravanje toga da zdravstveni argument za klimatske akcije zauzme centralno mesto u globalnim diskusijama. „Oni će naglasiti kako klimatske promene nisu samo ekološko pitanje već i hitna zdravstvena kriza, koja direktno utiče na milione ljudi širom sveta. Rastuće temperature, loš kvalitet vazduha i poremećeni ekosistemi doprinose širenju zaraznih bolesti, respiratornih bolesti i neuhranjenosti.“
Smatraj globalno, ne obraćaj pažnju lokalno
Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine i katastra kontaminiranih lokaliteta – lokacije na kojima su ugrožena, zagađena i degradirana zemljišta, na kojima je potvrđeno prisustvo zagađujućih, štetnih i opasnih materija, uzrokovano ljudskom aktivnošću, u koncentracijama iznad remedijacionih vrednosti, u skladu sa propisom o graničnim vrednostima zagađujućih, štetnih i opasnih materija u zemljištu – pokazuje da postoji 33 industrijska kompleksa na kojima su utvrđene prekoračene remedijacione vrednosti za period od 2017-2023. godine. Neka od imena na tom spisku su Mei Ta, Serbia Zijin Copper, Petrohemija Pančevo, TENT Obrenovac Kolubara i Morava, itd.
Pored toga, prema istraživanju UN u Srbiji postoji blizu 800 potencijalno kontaminiranih područja na kojima treba raditi dodatna ispitivanja, a ovi „zagađivači i teški metali iz ovih postrojenja mogu dospeti u zemljište, ali i reke. Na ovaj način mogu da ugroze kvalitet hrane i vode i da dovedu do gubitka biološke raznovrsnosti. Zagađenje u zemljištu u ovim područjima izazivaju teški metali kao što su cink, bakar, olovo, živa, kao i potvrđeni kancerogeni, hrom ili kadmijum, i mogu da utiču na zdravlje stanovništva“, navode UN.
Kako je komentarisao ekonomista Milan Prostran za Nin, „Poljoprivrednog zemljišta je sve manje, a to je neobnovljiv resurs, koji se sve više raubuje, zbog čega je njegov kvalitet sve više ugrožen. Prema rezultatima popisa iz 2023. godine, raspoloživo poljoprivredno zemljište je 4.073.703 hektara, korišćeno poljoprivredno zemljište 3.257.100 hektara, dok je 122.257 hektara nekorišćenog. Raspoloživo zemljište je za 11 godina smanjeno za 1,2 miliona hektara, odnosno 23,81 odsto. Veliki deo iskorišćen je za infrastrukturne objekte, kao što su auto-putevi i građevinski objekti. Kvalitet našeg zemljišta, koje je inače bilo jedno od najcenjenijih u ovom delu Evrope, ozbiljno je ugrožen. Mi imamo Vojvodinu koja je bila najplodnija, ali i taj humus, najkvalitetniji deo zemljišta koji je do pre 20-30 godina iznosio pet odsto, sada se sveo na 2-2,5 odsto. I nekontrolisana upotreba pesticida i drugih organskih zagađujućih jedinjenja je ono što zagađuje zemljište.“
Poljoprivreda između zagađenja i nebrige
Ono što posebno brine je što najnovija istraživanja pokazuju da i u poljoprivrednom zemljištu zaštićenih područja Nacionalnog parka Tara i reke Drine, jezera Palić i Ludoš, kao i zaštićenog područja vodosnabdevanja Gružanskog jezera, postoje veće vrednosti nekih opasnih materija od maksimalno dozvoljenih. Istraživanje je sprovedeno u okviru projekta Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), a rezultati su objavljeni sredinom juna, prenosi Nin.
Analiza objavljena u martu ove godine, o kojoj smo pisali na Mašini, pokazuje da bi globalno zagrevanje moglo da dovede do povećanja inflacije cena hrane za između 0,9 i 3,2 procentna poena godišnje do 2035. Globalno zagrevanje će prouzrokovati i manji rast ukupne inflacije (između 0,3 i 1,2 procentna poena), zbog čega će se još veći deo prihoda domaćinstava trošiti na hranu.
U Srbiji je poljoprivreda ugrožena pored zagađenja i ignorancijom vlasti. Podsetimo na razgovore sa poljoprivrednicima i ratarima u kojima su nam objašnjavali koliko je situacija u poljoprivredi i stočarstvu alarmantna.
Imajući u vidu sve navedeno, postavlja se pitanje zašto svetski i domaći lideri podržavaju projekte privatnih kompanija za eksploataciju ruda i minerala za koje postoji osnovana sumnja da će ako ne potpuno devastirati životnu sredinu, onda značajno doprineti pogoršanju njenog stanja? Kome nauka dostavlja istraživanja, predviđanja i upozorenja ako to nema ko da sluša? I stručna i šira javnost u Srbiji već mesecima oštro reaguje na planirano otvaranje rudnika litijuma u dolini Jadra, ali i na ostale potencijalne lokalitete za otvaranje rudnika.
Predstavnici političkog establišmenta u Srbiji naglašavaju privlačnost Srbije za ulaganje u rudarenje godinama, iako, tvrde stručnjaci, to ne dovodi toliko do ekonomskog prosperiteta građana iako se najviše ističu ekonomski parametri kada se govori o rudarenju. A o hrani i zdravlju drugom prilikom.
I.P.
