Narodna poslanica stranke Zajedno koja u parlamentu i pred Vladom mesecima pokušava da pokrene rešavanje problema u poljoprivredi, za Mašinu komentariše razloge za najavljene proteste.
Narodna poslanica stranke Zajedno koja u parlamentu i pred Vladom mesecima pokušava da pokrene rešavanje problema u poljoprivredi, za Mašinu komentariše razloge za najavljene proteste.
Predstavnik Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije za Mašinu prenosi atmosferu sa pregovora i najavljuje podršku poljoprivrednika protestima Srbija protiv nasilja.
Predstavnik Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije za Mašinu prenosi atmosferu sa pregovora i najavljuje podršku poljoprivrednika protestima Srbija protiv nasilja.
Potpredsednik udruženja „Ne damo Jadar“ komentariše okolnosti koje su poljoprivrednike navele da se odluče za protest zakazan za 16. maj.
Potpredsednik udruženja „Ne damo Jadar“ komentariše okolnosti koje su poljoprivrednike navele da se odluče za protest zakazan za 16. maj.
Hrana će biti sve skuplja ukoliko se ne inicira temeljna promena poljoprivredne proizvodnje.
Hrana će biti sve skuplja ukoliko se ne inicira temeljna promena poljoprivredne proizvodnje.
Kupovina lokalne hrane i prehrambenih proizvoda preko interneta od malih proizvođača pokazalo se kao alternativa u doba pandemije koronavirusa. Uprkos nizu prednosti takve proizvodnje i prodaje, sistem favorizuje krupne aktere i njihove profite.
Vlast dosledno izbegava društveni interes kao vodilju svake, pa i poljoprivredne politike. Poslednji u nizu poteza prepuštanja proizvodnje hrane hirovitosti tržišta jeste potpuna privatizacija proizvodnje veštačkih đubriva.
Decenijama se smanjuje populacija medonosnih pčela. Rešenje ovog problema zahteva pristup širih političkih razmera od angažovanja ljudi za oprašivanje biljaka ili proizvodnje pčela-drononva.
Mali poljoprivrednici su ključni faktor u održivoj proizvodnji zdrave i kvalitetne hrane. Međutim, globalne tendencije poput korporativnog otimanja zemljišta prete njihovom opstanku.
Životi siromašnih i geopolitički potezi u Centralnoj i Istočnoj Aziji pokazuju nam kakve će biti posledice klimatksih promena.
Ono što se u medijima ne govori jeste da je sezonski rad u poljoprivredi izuzetno prekaran – gotovo da ne postoji pravna regulativa, niti radni ugovori, a samim tim ni mogućnosti za bolovanje, dok su nadnice jako niske a mobing od strane pretpostavljenih česta pojava.
Raspordajom kapitala i prekarizacijom zaposlenih država polako priprema teren za privatizaciju jedne od najvećih poljoprivredno-prehrambenih kompanija u zemlji. Posledice otuđenja PKB-a, osim samih radnika te firme, bi mogli osetiti i svi građani ‒ od urbanističkih promena u Beogradu, do ugrožavanja prehrambenog suvereniteta zemlje.
Uprkos opiranju velikog dela javnosti, vlasti pripremaju legalizaciju proizvodnje i prometa genetski modifikovanih proizvoda. Dok bi od toga nesumnjivu korist imale velike kompanije koje posluju u toj oblasti, štetne ekološke i ekonomske posledice osetila bi većina građana.
Sve je bliži datum od kojeg će stranim korporacijama biti omogućeno da kupuju poljoprivredno zemljište u Srbiji. Iako otimanje zemlje od seljaka nije nov proces, promene zakona bi mogle značajno da ugroze prehrambeni suverenitet stanovništva.
Transformacija sela je nužna posledica razvoja ljudskog društva. Međutim, smer tih promena zavisi od uloge koja će selu i poljoprivrednoj proizvodnji biti dodeljena u sistemu. Današnja profitna orijentisanost poljoprivrede onemogućava rešavanje problema sela i seoskog stanovništva.
Uslovi konkursa za otkup zemljišta u državnom vlasništvu potvrđuju iskrenu želju vlasti da udovolji profitnim interesima velikih kompanija. Malim poljoprivrednicima će biti sve teže da opstanu pod pritiskom tržišne konkurencije, što će dodatno srozati uslove života na selu.
Iako je sezonski rad oduvek bio „siva zona“, decenijski procesi deindustrijalizacije i sveopšte prekarizacije stanovništva su učinili da postane osnovni izvor prihoda mnogim domaćinstvima. Najavljen s ciljem zaštite prava radnika i radnica u ovom polju, novi Zakon o sezonskom radu u realnosti će ograničiti mogućnost zarađivanja na taj način, isključiti mnoge kategorije i otežati mogućnost organizovanja radništva u ovom sektoru.
Kapitalizam je nastao kao reakcija na otpor ljudi koji su se borili protiv feudalnih odnosa.
Neposredni povod za aktuelne proteste poljoprivrednika su predložene izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu koji će imati negativne posledice na mala i srednja poljoprivredna gazdinstva. Odvajanje poljoprivrednika od zemlje, te pretvaranje zemlje u robu podređenu pritisku tržišta koja se koncentriše u malo ruku sve bogatijih, osiromašujući sve veći broj ljudi, nužna je pretpostavka kapitalizma. Dovoljno je okrenuti se realnoj istoriji koja govori o prinudnim ograđivanjima, proterivanjima, pljačkanjima i ubijanjima u agrarnoj oblasti.
Poljoprivredna korporacija Beograd je jedno od profitabilnih preduzeća koje vlada Srbije želi da privatizuje. Iako je prošao kroz niz restrukturiranja, ovaj nekadašnji kombinat i dalje predstavlja jednog od najvećih poljoprivrednih proizvođača u Srbiji. Međutim, ostavši bez svojih prerađivačkih i distributivnih delova PKB je u sve većoj meri pritisnut uticajima monopolskog tržišta i privatnih interesa koji u njemu vide lak i brz profit dok primarni interesi društva za adekvatnom i dostupnom hranom ostaju zanemareni.
