Gladna zemlja, gladna usta – zašto je hrana sve skuplja?
Hrana će biti sve skuplja ukoliko se ne inicira temeljna promena poljoprivredne proizvodnje.
Hrana će biti sve skuplja ukoliko se ne inicira temeljna promena poljoprivredne proizvodnje.
poljoprivreda
Putokazi ka solidarnoj ekonomiji: mali proizvođači hrane u doba pandemije
Kupovina lokalne hrane i prehrambenih proizvoda preko interneta od malih proizvođača pokazalo se kao alternativa u doba pandemije koronavirusa. Uprkos nizu prednosti takve proizvodnje i prodaje, sistem favorizuje krupne aktere i njihove profite.
Pančevačka azotara: stečajem do budućih privatnih profita
Vlast dosledno izbegava društveni interes kao vodilju svake, pa i poljoprivredne politike. Poslednji u nizu poteza prepuštanja proizvodnje hrane hirovitosti tržišta jeste potpuna privatizacija proizvodnje veštačkih đubriva.
Nestanak pčela dovodi u pitanje budućnost proizvodnje hrane
Decenijama se smanjuje populacija medonosnih pčela. Rešenje ovog problema zahteva pristup širih političkih razmera od angažovanja ljudi za oprašivanje biljaka ili proizvodnje pčela-drononva.
Ko zapravo hrani svet?
Mali poljoprivrednici su ključni faktor u održivoj proizvodnji zdrave i kvalitetne hrane. Međutim, globalne tendencije poput korporativnog otimanja zemljišta prete njihovom opstanku.
Klimatske promene vode ka samoubistvima na globalnom jugu
Životi siromašnih i geopolitički potezi u Centralnoj i Istočnoj Aziji pokazuju nam kakve će biti posledice klimatksih promena.
Kad kreneš nema stajanja – sezonski rad u poljoprivredi
Ono što se u medijima ne govori jeste da je sezonski rad u poljoprivredi izuzetno prekaran – gotovo da ne postoji pravna regulativa, niti radni ugovori, a samim tim ni mogućnosti za bolovanje, dok su nadnice jako niske a mobing od strane pretpostavljenih česta pojava.
PKB: otuđivanje budućnosti
Raspordajom kapitala i prekarizacijom zaposlenih država polako priprema teren za privatizaciju jedne od najvećih poljoprivredno-prehrambenih kompanija u zemlji. Posledice otuđenja PKB-a, osim samih radnika te firme, bi mogli osetiti i svi građani ‒ od urbanističkih promena u Beogradu, do ugrožavanja prehrambenog suvereniteta zemlje.
GMO ili korporativno modifikovana poljoprivreda
Uprkos opiranju velikog dela javnosti, vlasti pripremaju legalizaciju proizvodnje i prometa genetski modifikovanih proizvoda. Dok bi od toga nesumnjivu korist imale velike kompanije koje posluju u toj oblasti, štetne ekološke i ekonomske posledice osetila bi većina građana.
Zakon o zemljištu i prehrambeni suverenitet
Sve je bliži datum od kojeg će stranim korporacijama biti omogućeno da kupuju poljoprivredno zemljište u Srbiji. Iako otimanje zemlje od seljaka nije nov proces, promene zakona bi mogle značajno da ugroze prehrambeni suverenitet stanovništva.
Zašto sela umiru?
Transformacija sela je nužna posledica razvoja ljudskog društva. Međutim, smer tih promena zavisi od uloge koja će selu i poljoprivrednoj proizvodnji biti dodeljena u sistemu. Današnja profitna orijentisanost poljoprivrede onemogućava rešavanje problema sela i seoskog stanovništva.
Selo u borbi za opstanak
Uslovi konkursa za otkup zemljišta u državnom vlasništvu potvrđuju iskrenu želju vlasti da udovolji profitnim interesima velikih kompanija. Malim poljoprivrednicima će biti sve teže da opstanu pod pritiskom tržišne konkurencije, što će dodatno srozati uslove života na selu.
Sezonski rad: između crnog i crnjeg tržišta
Iako je sezonski rad oduvek bio „siva zona“, decenijski procesi deindustrijalizacije i sveopšte prekarizacije stanovništva su učinili da postane osnovni izvor prihoda mnogim domaćinstvima. Najavljen s ciljem zaštite prava radnika i radnica u ovom polju, novi Zakon o sezonskom radu u realnosti će ograničiti mogućnost zarađivanja na taj način, isključiti mnoge kategorije i otežati mogućnost organizovanja radništva u ovom sektoru.
Od zemlje za ljude do zemlje za kapital
Neposredni povod za aktuelne proteste poljoprivrednika su predložene izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu koji će imati negativne posledice na mala i srednja poljoprivredna gazdinstva. Odvajanje poljoprivrednika od zemlje, te pretvaranje zemlje u robu podređenu pritisku tržišta koja se koncentriše u malo ruku sve bogatijih, osiromašujući sve veći broj ljudi, nužna je pretpostavka kapitalizma. Dovoljno je okrenuti se realnoj istoriji koja govori o prinudnim ograđivanjima, proterivanjima, pljačkanjima i ubijanjima u agrarnoj oblasti.
Neposredni povod za aktuelne proteste poljoprivrednika su predložene izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu koji će imati negativne posledice na mala i srednja poljoprivredna gazdinstva. Odvajanje poljoprivrednika od zemlje, te pretvaranje zemlje u robu podređenu pritisku tržišta koja se koncentriše u malo ruku sve bogatijih, osiromašujući sve veći broj ljudi, nužna je pretpostavka kapitalizma. Dovoljno je okrenuti se realnoj istoriji koja govori o prinudnim ograđivanjima, proterivanjima, pljačkanjima i ubijanjima u agrarnoj oblasti.
PKB: Od kombinata do korporacije
Poljoprivredna korporacija Beograd je jedno od profitabilnih preduzeća koje vlada Srbije želi da privatizuje. Iako je prošao kroz niz restrukturiranja, ovaj nekadašnji kombinat i dalje predstavlja jednog od najvećih poljoprivrednih proizvođača u Srbiji. Međutim, ostavši bez svojih prerađivačkih i distributivnih delova PKB je u sve većoj meri pritisnut uticajima monopolskog tržišta i privatnih interesa koji u njemu vide lak i brz profit dok primarni interesi društva za adekvatnom i dostupnom hranom ostaju zanemareni.
