Uslovi konkursa za otkup zemljišta u državnom vlasništvu potvrđuju iskrenu želju vlasti da udovolji profitnim interesima velikih kompanija. Malim poljoprivrednicima će biti sve teže da opstanu pod pritiskom tržišne konkurencije, što će dodatno srozati uslove života na selu.
Iako je sezonski rad oduvek bio „siva zona“, decenijski procesi deindustrijalizacije i sveopšte prekarizacije stanovništva su učinili da postane osnovni izvor prihoda mnogim domaćinstvima. Najavljen s ciljem zaštite prava radnika i radnica u ovom polju, novi Zakon o sezonskom radu u realnosti će ograničiti mogućnost zarađivanja na taj način, isključiti mnoge kategorije i otežati mogućnost organizovanja radništva u ovom sektoru.
Kapitalizam je nastao kao reakcija na otpor ljudi koji su se borili protiv feudalnih odnosa.
Neposredni povod za aktuelne proteste poljoprivrednika su predložene izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu koji će imati negativne posledice na mala i srednja poljoprivredna gazdinstva. Odvajanje poljoprivrednika od zemlje, te pretvaranje zemlje u robu podređenu pritisku tržišta koja se koncentriše u malo ruku sve bogatijih, osiromašujući sve veći broj ljudi, nužna je pretpostavka kapitalizma. Dovoljno je okrenuti se realnoj istoriji koja govori o prinudnim ograđivanjima, proterivanjima, pljačkanjima i ubijanjima u agrarnoj oblasti.
Poljoprivredna korporacija Beograd je jedno od profitabilnih preduzeća koje vlada Srbije želi da privatizuje. Iako je prošao kroz niz restrukturiranja, ovaj nekadašnji kombinat i dalje predstavlja jednog od najvećih poljoprivrednih proizvođača u Srbiji. Međutim, ostavši bez svojih prerađivačkih i distributivnih delova PKB je u sve većoj meri pritisnut uticajima monopolskog tržišta i privatnih interesa koji u njemu vide lak i brz profit dok primarni interesi društva za adekvatnom i dostupnom hranom ostaju zanemareni.
