Poljoprivrednici u Srbiji dovedeni su u stanje očaja – mraz kada mu nije vreme i nedostatak kiše kada je neophodna ostavili su svoj trag. Upravo je takva situacija dovela do raznih apela državi tokom leta za pomoć. Pored apela, bilo je i pretnji.
Tako su udruženja poljoprivrednika u Srbiji krajem jula najavila da očekuju pomoć od države zbog posledica suše, te poručili da će, u krajnjoj meri, izaći na ulice.
„Poljoprivrednici su očajni i ne bi im bio problem da izađu na ulice ako država ništa ne preduzme“, rekao je krajem jula predsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije Goran Filipović.
Filipović je rekao da su posledice suše katastrofalne i da su mnoga domaćinstva egzistencijalno ugrožena jer neće imati prihoda od kukuruza, soje, suncokreta i šećerne repe, pa očekuju da im država zbog elementarne nepogode ponudi neku vrstu pomoći, kao što je otpis poreza ili odlaganje kredita.
Vlada i Ministarstvo poljoprivrede bi, kako je ocenio, trebalo da budu svesni posledica suše i desetkovanih prinosa prolećnih useva jer neće biti dovoljno hrane za stoku, što znači da će stočari smanjivati ili gasiti farme zbog čega će hrana poskupljivati i morati da se uvozi.
Pored useva za stoku, veliki udar su pretrpeli voćari. Od malina do višnje, rod je ove godine bio, najblaže rečeno, minimalan. To je, naposletku, dovelo i do enormnih cena voća, pa je tako cena malina skočila sa 200 dinara za kilogram na 300.
Predstavnici udruženja voćara Srbije zatražili su, takođe krajem jula, da država otkupljivačima, hladnjačarima i izvoznicima obezbedi moratorijum na kredite kod komercijalnih banaka, jer su istakli da je došlo do zagušenja u isplati i u tekućoj i u prethodnim godinama, zbog umanjenog roda i prihoda.
Deluje da se ovakva situacija u Srbiji, usled klimatskih promena, ponavlja iz godine u godine. Kako i ne bi, kada ne deluje da država na sistematski način pristupa rešavanju problema u poljoprivredi, već po principu brzih rešenja koji su privremeni.
Agroekonomista Milan Prostran u razgovoru za Mašinu ocenjuje da je voćarstvo u Srbiji za trenutnu, ali i neke prethodne godine, desetkovano. Kako kaže, to se najbolje ilustruje kroz rast cena poljoprivrednih proizvoda u državi, gde je voće zauzelo prvo mesto.
„Ima pozitivnih primera u vidu ranog i srednjeg voća, poput jabuka, ali to ne menja celokupnu situaciju“, započinje Prostran.
Ipak, sagovornik Mašine napominje da mnogo veći problem od voća predstavlja pad proizvodnje proletnjih kultura – poput kukuraza, soje i suncokreta.
„Voćarstvo nema veliki udeo u bruto domaćem proizvodu Srbije, svega pet do deset odsto, u zavisnosti od godine. S druge strane, kukuruz je naša vodeća ratarska kultura, koja učestvuje u bruto društvenom proizvodu, opet u zavisnosti od godine, između 14 i 18 odsto, što je izuzetno veliki doprinos. I ovako loša godina će imati negativne posledice na mnogo načina, od proizvodnje do cene. Kada se sve sabere, ova godina će ostaviti dubok trag, pre svega na dohodak poljoprivrednika, ali i na ukupan BDP zemlje“, smatra Prostran.
Potencijalna rešenja
Upitan kako je došlo do ovako loše situacije u sektoru poljoprivrede, Prostran navodi, između ostalog, ignorisanje klimatskih promena od strane države i poljoprivrednika, te nedostatak ulaganja u taj sektor, ali i nedostatak nove agrarne politike kao i edukacije.
„Potrebno je obezbediti edukaciju poljoprivrednicima da zbog klimatskih promena moraju menjati način rada, te da počnu da seju što više kultura u jesen. Tu prvenstveno mislim na ječam, ali mogu se saditi i ovas i raž. Kod takvih kultura se rod ne dovodi u pitanje“, objašnjava Prostran.
Sagovornik Mašine ističe da svi navedeni problemi nisu karakteristični samo za prilike u Srbiji, već su rasprostranjeni u celoj Evropi.
„Ali, poljoprivrednici u Evropi mogu da se oslone na fondove rizika, te će njima iz tih fondova biti nadoknađeni svi gubici. U Srbiji takav sistem, pošto nismo u Evropskoj uniji, ne postoji“, napominje Prostran.
Upitan koja su neka realna rešenja, odnosno vidovi pomoći koje država može da pruži poljoprivrednicam, Prostran prvenstveno ističe krupnija ulaganja koja će rešiti probleme poljoprivrednog zemljišta, koje je devastirano, kao i sistema navodnjavanja. Ipak, kako kaže, za tako nešto je potrebno vreme.
„Ova godina, ali i prethodna, otvorila je mnoga pitanja. Od pitanja investiranja u poljoprivredi, odnosno pitanje zemljišta i voda, do strukture proizvodnje, u smislu koje sorte sejati i kada. I za sve to je potrebno vreme. A ako već pričamo o trenutnim rešenjima, država može da oslobodi plaćanja poreza sve poljoprivrednike koje je pogodila suša, kao i da se kod banaka založe da im bude odloženo plaćanje kreditnih aranžmana. Drugim rečima, da dođe do relaksacije poreske politike. Ono što je takođe neophodno je da dođe do bržih isplata, odnosno da novac koji Srbija izdvaja za poljoprivredu brže dođe do krajnih korisnika. Za saljake je najvažnije da kada već postoji nešto u budžetu za neku namenu, bilo da se radi o premijama ili subvencijama, se to odmah isplati. Brzina je u ovakvim situacija, prečesto, važnija i od obima“, zaključuje Prostran.
M.B.
