Srbija

menstrualni proizvodi

Menstrualno odsustvo nije privilegija, već pitanje dostojanstva: Šta Srbija može da nauči od Crne Gore

Usvajanjem izmena Zakona o zdravstvenom osiguranju kojima žene u Crnoj Gori dobijaju pravo na menstrualno odsustvo otvorena je tema koja u Srbiji i dalje gotovo da ne postoji u institucionalnim raspravama. Dok se u regionu menstruacija sve više prepoznaje kao pitanje radnih prava, javnog zdravlja i rodne ravnopravnosti, u Srbiji se i dalje vodi borba da se o njoj govori bez stigme. Sagovornice Mašine Cvetinčanin Knežević i Jerinić ocenjuju da je crnogorsko rešenje važan iskorak za region, ali upozoravaju da Srbija zbog izostanka političke volje još nije blizu sličnog modela.

Usvajanjem izmena Zakona o zdravstvenom osiguranju kojima žene u Crnoj Gori dobijaju pravo na menstrualno odsustvo otvorena je tema koja u Srbiji i dalje gotovo da ne postoji u institucionalnim raspravama. Dok se u regionu menstruacija sve više prepoznaje kao pitanje radnih prava, javnog zdravlja i rodne ravnopravnosti, u Srbiji se i dalje vodi borba da se o njoj govori bez stigme. Sagovornice Mašine Cvetinčanin Knežević i Jerinić ocenjuju da je crnogorsko rešenje važan iskorak za region, ali upozoravaju da Srbija zbog izostanka političke volje još nije blizu sličnog modela.

dom zdravlja

Francuska otvorila put „pomoći pri umiranju“: Da li je Srbija spremna za raspravu o eutanaziji?

Francuska je usvojila zakon kojim se uvodi mogućnost „pomoći pri umiranju“ za odrasle osobe sa neizlečivim bolestima, nakon višegodišnje društvene i političke debate. Dok deo Evrope postepeno otvara prostor za legalizaciju eutanazije, u Srbiji takva rasprava gotovo da ne postoji. Sagovornice Mašine smatraju da pitanje eutanazije prevazilazi medicinu i pravo. Ono, prema rečima profesorke Đikanović i Sekulić, otvara dileme o ljudskom dostojanstvu, ulozi države, poverenju u institucije, uticaju religije i spremnosti društva da razgovara o smrti bez predrasuda.

Francuska je usvojila zakon kojim se uvodi mogućnost „pomoći pri umiranju“ za odrasle osobe sa neizlečivim bolestima, nakon višegodišnje društvene i političke debate. Dok deo Evrope postepeno otvara prostor za legalizaciju eutanazije, u Srbiji takva rasprava gotovo da ne postoji. Sagovornice Mašine smatraju da pitanje eutanazije prevazilazi medicinu i pravo. Ono, prema rečima profesorke Đikanović i Sekulić, otvara dileme o ljudskom dostojanstvu, ulozi države, poverenju u institucije, uticaju religije i spremnosti društva da razgovara o smrti bez predrasuda.

Radna grupa UN: Srbiji potrebna doslednija primena propisa i veća odgovornost države i kompanija

Radna grupa Ujedinjenih nacija za biznis i ljudska prava predstavila je na 62. zasedanju Saveta UN za ljudska prava konačan izveštaj o zvaničnoj poseti Srbiji, održanoj u oktobru 2025. godine. U dokumentu se ocenjuje da Srbija poseduje odgovarajući zakonodavni okvir za zaštitu ljudskih prava u kontekstu poslovnih aktivnosti, ali da njegova primena ostaje nedovoljna zbog slabog institucionalnog nadzora, neefikasnog sprovođenja propisa i otežanog pristupa pravdi.

Radna grupa Ujedinjenih nacija za biznis i ljudska prava predstavila je na 62. zasedanju Saveta UN za ljudska prava konačan izveštaj o zvaničnoj poseti Srbiji, održanoj u oktobru 2025. godine. U dokumentu se ocenjuje da Srbija poseduje odgovarajući zakonodavni okvir za zaštitu ljudskih prava u kontekstu poslovnih aktivnosti, ali da njegova primena ostaje nedovoljna zbog slabog institucionalnog nadzora, neefikasnog sprovođenja propisa i otežanog pristupa pravdi.

EU

Holandija ne podržava otvaranje Klastera 3 sa Srbijom zbog zabrinutosti za vladavinu prava

Holandija neće podržati otvaranje Klastera 3 u pristupnim pregovorima Srbije sa Evropskom unijom, ocenjujući da za to trenutno ne postoje uslovi zbog nedovoljnog napretka u oblasti vladavine prava. Ovu informaciju potvrdilo je Ministarstvo spoljnih poslova Holandije za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Holandija neće podržati otvaranje Klastera 3 u pristupnim pregovorima Srbije sa Evropskom unijom, ocenjujući da za to trenutno ne postoje uslovi zbog nedovoljnog napretka u oblasti vladavine prava. Ovu informaciju potvrdilo je Ministarstvo spoljnih poslova Holandije za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Kamere

Monitoring medijskog pluralizma 2026: Srbija u zoni visokog rizika za medijske slobode

Srbija je među državama sa najslabijim rezultatima u oblasti zaštite novinara i medijskog pluralizma, pokazuje izveštaj Monitoring medijskog pluralizma 2026 (Media Pluralism Monitor – MPM 2026) koji je objavio Centar za medijski pluralizam i medijske slobode (CMPF). Sa ukupnom ocenom od 74 odsto rizika, Srbija je svrstana u grupu zemalja visokog rizika u sve četiri ključne oblasti – od zaštite novinara i regulatornog okvira do političke nezavisnosti i tržišnog pluralizma.

Srbija je među državama sa najslabijim rezultatima u oblasti zaštite novinara i medijskog pluralizma, pokazuje izveštaj Monitoring medijskog pluralizma 2026 (Media Pluralism Monitor – MPM 2026) koji je objavio Centar za medijski pluralizam i medijske slobode (CMPF). Sa ukupnom ocenom od 74 odsto rizika, Srbija je svrstana u grupu zemalja visokog rizika u sve četiri ključne oblasti – od zaštite novinara i regulatornog okvira do političke nezavisnosti i tržišnog pluralizma.

Olaf Scholc and Aleksandar Vučić; Photo: Serbian Presidency/Dimitrije Goll

Kolonijalni savetnik

Tvrdnje o trgovanju državnim suverenitetom i prirodnim resursima, uz direktan uticaj nemačkih političkih struktura na vrh vlasti u Srbiji, otvaraju pitanje da li odnosi Beograda i Berlina poprimaju obrise savremenog kolonijalnog modela, o čemu piše kolumnista Luka Petrović u tekstu „Kolonijalni savetnik“.

Tvrdnje o trgovanju državnim suverenitetom i prirodnim resursima, uz direktan uticaj nemačkih političkih struktura na vrh vlasti u Srbiji, otvaraju pitanje da li odnosi Beograda i Berlina poprimaju obrise savremenog kolonijalnog modela, o čemu piše kolumnista Luka Petrović u tekstu „Kolonijalni savetnik“.

„Umesto o samitu EU i Zapadnog Balkana, pričamo o krizi koja odgovara Vučiću”, kaže Bojana Selaković iz Nacionalnog konventa o EU

Dok se u Tivtu održava samit na najvišem političkom nivou između Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana, regionalnu javnost poslednjih dana više zaokupljaju incidenti vezani za grupu državljana Srbije kojima nije dozvoljen ulazak u Crnu Goru, kao i odgovor srpskih vlasti kroz zabranu ulaska pojedinim crnogorskim državljanima. O ovoj temi razgovarali smo sa koordinatorkom Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Bojanom Selaković.

Dok se u Tivtu održava samit na najvišem političkom nivou između Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana, regionalnu javnost poslednjih dana više zaokupljaju incidenti vezani za grupu državljana Srbije kojima nije dozvoljen ulazak u Crnu Goru, kao i odgovor srpskih vlasti kroz zabranu ulaska pojedinim crnogorskim državljanima. O ovoj temi razgovarali smo sa koordinatorkom Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Bojanom Selaković.

Zgrada Parlamenta u Budimpešti

Mađarska posle Orbana: politički preokret sa porukama za Srbiju i region

Parlamentarni izbori u Mađarskoj doneli su istorijsku promenu. Nakon dugogodišnje vladavine Viktora Orbana, pobedu je odneo opozicioni lider Peter Mađar. O ishodima rezultata, kako oni mogu da utiču na buduću saradnju na relaciji Mađarska-Srbija i šta Srbija može da nauči od ovih izbora razgovarali smo sa politikologom Nikolom Ilićem sa Fakulteta političkih nauka i novinarkom i istraživačicom Savremene politike Sofijom Popović.

Parlamentarni izbori u Mađarskoj doneli su istorijsku promenu. Nakon dugogodišnje vladavine Viktora Orbana, pobedu je odneo opozicioni lider Peter Mađar. O ishodima rezultata, kako oni mogu da utiču na buduću saradnju na relaciji Mađarska-Srbija i šta Srbija može da nauči od ovih izbora razgovarali smo sa politikologom Nikolom Ilićem sa Fakulteta političkih nauka i novinarkom i istraživačicom Savremene politike Sofijom Popović.

Specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za stanje ljudskih prava na okupiranim palestinskim teritorijama Frančeska Albaneze u razgovoru za Mašinu

Frančeska Albaneze: Zbog trgovine oružjem sa Izraelom posledice po Srbiju bi mogle biti ozbiljne

Specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za stanje ljudskih prava na okupiranim palestinskim teritorijama Frančeska Albaneze, govoreći o odnosima Srbije i Izraela, posebno u kontekstu trgovine oružjem, upozorava da bi posledice po Srbiju mogle biti ozbiljne. Za Mašinu kaže da postoji mogućnost odgovornosti države, ali i individualne odgovornosti zvaničnika koji odobravaju takve transfere.

Specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za stanje ljudskih prava na okupiranim palestinskim teritorijama Frančeska Albaneze, govoreći o odnosima Srbije i Izraela, posebno u kontekstu trgovine oružjem, upozorava da bi posledice po Srbiju mogle biti ozbiljne. Za Mašinu kaže da postoji mogućnost odgovornosti države, ali i individualne odgovornosti zvaničnika koji odobravaju takve transfere.

rafovi u prodavnici

Trgovinski lanac Delez tuži Srbiju zbog cenovnih ograničenja, piše nemački dnevni list FAZ

Kompanija Ahold Delhaize, vlasnik Delhaize Srbija, koja upravlja lancima prodavnica Maxi i Shop&Go, tuži Srbiju zbog toga što je, kako piše nemački FAZ., ograničila marže, a time i prodajne cene. Do toga je došlo zbog, kako se navodi, povećanog troška života i nezadovoljstva građana, a Delhaize je, zbog zabeleženih gubitaka, zatvorio 25 prodavnica u poslednjih šest meseci, navodi se. 

Kompanija Ahold Delhaize, vlasnik Delhaize Srbija, koja upravlja lancima prodavnica Maxi i Shop&Go, tuži Srbiju zbog toga što je, kako piše nemački FAZ., ograničila marže, a time i prodajne cene. Do toga je došlo zbog, kako se navodi, povećanog troška života i nezadovoljstva građana, a Delhaize je, zbog zabeleženih gubitaka, zatvorio 25 prodavnica u poslednjih šest meseci, navodi se. 

Petar Denčev

Pisac Petar Denčev: „Korupcija nije moralna mana, već model upravljanja“

U trenutku kada masovni protesti u Srbiji i Bugarskoj dovode do padova vlada, ali ne nužno i do promene sistema, bugarski pisac i reditelj Petar Denčev u razgovoru sa književnikom Bojanom Babićem priča o stvarnim dometima građanskog otpora, upornosti koruptivnih struktura i ulozi kulture u borbi protiv političke normalizacije nepravde.

U trenutku kada masovni protesti u Srbiji i Bugarskoj dovode do padova vlada, ali ne nužno i do promene sistema, bugarski pisac i reditelj Petar Denčev u razgovoru sa književnikom Bojanom Babićem priča o stvarnim dometima građanskog otpora, upornosti koruptivnih struktura i ulozi kulture u borbi protiv političke normalizacije nepravde.

Aleksandar Vučić glasa na izborima

Biti, ili ne biti: Da li će raspisati izbore naredne godine?

Prihvatili smo njihov glavni zahtev, ići ćemo sledeće godine na izbore – rekao je Aleksandar Vučić okupljenima ispred Doma Narodne skupštine, u trenutku kada je tzv. ćacilend počeo sa konvertovanjem u novogodišnje seoce, ali i kada je postalo jasno da su studenti prikupili stotine hiljada potpisa za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora. Međutim, kako za Mašinu ocenjuje politikolog Cvijetin Milivojević, ta odluka ne zavisi isključivo od predsednika Srbije.

Prihvatili smo njihov glavni zahtev, ići ćemo sledeće godine na izbore – rekao je Aleksandar Vučić okupljenima ispred Doma Narodne skupštine, u trenutku kada je tzv. ćacilend počeo sa konvertovanjem u novogodišnje seoce, ali i kada je postalo jasno da su studenti prikupili stotine hiljada potpisa za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora. Međutim, kako za Mašinu ocenjuje politikolog Cvijetin Milivojević, ta odluka ne zavisi isključivo od predsednika Srbije.

Aleksandar Vučić

Priznavanje poraza „bambus“ diplomatije: Vučić ocenio kako Srbija nema podršku ni od jedne velike sile

Na današnjoj Ambasadorskoj konferenciji za medije Aleksandar Vučić je u jednom trenutku istakao da je Beograd od nove američke administracije očekivao velike pomake napred, ali da zapravo nema podrške ni od jedne velike sile. S tim u vezi, deluje da je i sam predsednik Srbije priznao da je njegova „bambus“ diplomatija doživela krah.

Na današnjoj Ambasadorskoj konferenciji za medije Aleksandar Vučić je u jednom trenutku istakao da je Beograd od nove američke administracije očekivao velike pomake napred, ali da zapravo nema podrške ni od jedne velike sile. S tim u vezi, deluje da je i sam predsednik Srbije priznao da je njegova „bambus“ diplomatija doživela krah.

aleksandar vučić u skpštini

Poraz na četiri fronta: Zašto su srpskoj „bambus“ diplomatiji izvučene sve stolice

Krah srpske diplomatije – tako se, kolokvijalno, mogu nazvati ishodi srpskih spoljnopolitičkih borbi tokom proteklih par meseci. Kako za Mašinu ocenjuje Dragoslav Rašeta, razlog tome je to što srpski zvaničnici odbijaju da prihvate jednu, naizgled jednostavnu, činjenicu.

Krah srpske diplomatije – tako se, kolokvijalno, mogu nazvati ishodi srpskih spoljnopolitičkih borbi tokom proteklih par meseci. Kako za Mašinu ocenjuje Dragoslav Rašeta, razlog tome je to što srpski zvaničnici odbijaju da prihvate jednu, naizgled jednostavnu, činjenicu.

Samit EU-Zapadni Balkan

Usaglašena rezolucija između Evropske unije i Zapadnog Balkana, bez predstavnika Srbije

Na jučerašnjem samitu EU i Zapadnog Balkana u Briselu usaglašena je zajednička deklaracija u kojoj je ukazano da ruski rat protiv Ukrajine i rastući geopolitički izazovi naglašavaju potrebu za sve jačim vezama između Evropske unije (EU) i Zapadnog Balkana, i potvrđena „puna i nedvosmislena posvećenost (EU) perspektivi članstva tog regiona u Uniji“. Pozdravljeno je što su se partneri sa Zapadnog Balkana usaglasili sa deklaracijom, uz napomenu da Srbija to nije učinila, što je i razumljivo, s obzirom da nije imala svojih predstavnika.

Na jučerašnjem samitu EU i Zapadnog Balkana u Briselu usaglašena je zajednička deklaracija u kojoj je ukazano da ruski rat protiv Ukrajine i rastući geopolitički izazovi naglašavaju potrebu za sve jačim vezama između Evropske unije (EU) i Zapadnog Balkana, i potvrđena „puna i nedvosmislena posvećenost (EU) perspektivi članstva tog regiona u Uniji“. Pozdravljeno je što su se partneri sa Zapadnog Balkana usaglasili sa deklaracijom, uz napomenu da Srbija to nije učinila, što je i razumljivo, s obzirom da nije imala svojih predstavnika.

EU

Čekaj me, ja sigurno neću doći: Evropski put Srbije i odsustvo sa Samita EU – Zapadni Balkan

Danas se u srcu Evropske unije (EU) održava Samit EU - Zapadni Balkan, međutim, bez jedne, uslovno rečeno bitne, zvanice – Srbije. I dok pojedine zemlje iz regiona ubrzanim korakom hodaju po evropskom putu, politikološkinja Sofija Popović za Mašinu ističe da naša država na istom stagnira već četiri godine te da ne vidi da će se sam proces otkočiti. A kako i bi, kada sam ministar za evropske integracije u Vladi Republike Srbije smatra da to što niko od srpskih zvaničnika neće danas biti u Briselu – „predstavlja izraz stvarne posvećenosti našem putu ka članstvu u EU“.

Danas se u srcu Evropske unije (EU) održava Samit EU – Zapadni Balkan, međutim, bez jedne, uslovno rečeno bitne, zvanice – Srbije. I dok pojedine zemlje iz regiona ubrzanim korakom hodaju po evropskom putu, politikološkinja Sofija Popović za Mašinu ističe da naša država na istom stagnira već četiri godine te da ne vidi da će se sam proces otkočiti. A kako i bi, kada sam ministar za evropske integracije u Vladi Republike Srbije smatra da to što niko od srpskih zvaničnika neće danas biti u Briselu – „predstavlja izraz stvarne posvećenosti našem putu ka članstvu u EU“.

Generalštab

Da li Kušner može da traži odštetu: Šta kaže ugovor?

Firma Džareda Kušnera, Affinity Partners, potvrdila je za Volstrit žurnal da se povlači iz projekta Generalštab. Kako su naveli, to rade iz poštovanja prema narodu Srbije i Beogradu jer „značajni projekti treba da ujedinjuju, a ne da dele“. Da li je to učinjeno nakon što je Tužilaštvo za organizovani kriminal podnelo optužni predlog protiv ministra kulture Nikole Selakovića ili je taj događaj samo kap koja je prelila ionako punu čašu protivljenja dela javnosti ovom projektu, ostaje zasad nerazjašnjeno. Ali, ono što je važnije jeste šta piše u ugovoru s američkom kompanijom. I kako bi ova situacija sada mogla da bude rešena.

Firma Džareda Kušnera, Affinity Partners, potvrdila je za Volstrit žurnal da se povlači iz projekta Generalštab. Kako su naveli, to rade iz poštovanja prema narodu Srbije i Beogradu jer „značajni projekti treba da ujedinjuju, a ne da dele“. Da li je to učinjeno nakon što je Tužilaštvo za organizovani kriminal podnelo optužni predlog protiv ministra kulture Nikole Selakovića ili je taj događaj samo kap koja je prelila ionako punu čašu protivljenja dela javnosti ovom projektu, ostaje zasad nerazjašnjeno. Ali, ono što je važnije jeste šta piše u ugovoru s američkom kompanijom. I kako bi ova situacija sada mogla da bude rešena.

Šta kaže Bojana Novaković: Rio Tinto nije odustao od projekta „Jadar“

Oni ne idu nigde, najveći problem im je zastoj u dobijanju dozvola, a to se dogodilo zahvaljujući građanima Srbije koji su masovno slali primedbe na sam projekat – ocenila je Bojana Novaković za Mašinu. Ona je u novoj epizodi emisije „Šta kaže?“ govorila o Rio Tintu, projektu „Jadar“, studentskom pokretu, regionalnoj saradnji i pritiscima na aktiviste.

Oni ne idu nigde, najveći problem im je zastoj u dobijanju dozvola, a to se dogodilo zahvaljujući građanima Srbije koji su masovno slali primedbe na sam projekat – ocenila je Bojana Novaković za Mašinu. Ona je u novoj epizodi emisije „Šta kaže?“ govorila o Rio Tintu, projektu „Jadar“, studentskom pokretu, regionalnoj saradnji i pritiscima na aktiviste.

Palata pravde u Beogradu

U ponedeljak širom Srbije sindikalni skupovi podrške tužiteljki iz Subotice

Sindikat sudske vlasti je najavio danas da će, u ponedeljak, 15. decembra organizovati 30-minutni mirni skup u svim pravosudnim organima Srbije, u znak podrške tužiteljki iz Subotice čiji automobil je zapaljen u noći između utorak i srede.

Sindikat sudske vlasti je najavio danas da će, u ponedeljak, 15. decembra organizovati 30-minutni mirni skup u svim pravosudnim organima Srbije, u znak podrške tužiteljki iz Subotice čiji automobil je zapaljen u noći između utorak i srede.

Solarna elektrana na krovu zgrade

Građanske energetske zajednice i dalje bez jasne procedure

Godinu dana nakon što su izmene Zakona o energetici omogućile formiranje energetskih zajednica građana, ovaj model udruživanja i dalje nije zaživeo u Srbiji. Nedostatak podzakonskih akata, registra energetskih zajednica i modela ugovora za snabdevanje i obračun energije i dalje onemogućava građane, lokalne samouprave i preduzeća da započnu proceduru osnivanja – zaključeno je na panelu „Energetske zajednice građana nakon godinu dana: U potrazi za procedurom“, koji je organizovao Centar za unapređenje životne sredine.

Godinu dana nakon što su izmene Zakona o energetici omogućile formiranje energetskih zajednica građana, ovaj model udruživanja i dalje nije zaživeo u Srbiji. Nedostatak podzakonskih akata, registra energetskih zajednica i modela ugovora za snabdevanje i obračun energije i dalje onemogućava građane, lokalne samouprave i preduzeća da započnu proceduru osnivanja – zaključeno je na panelu „Energetske zajednice građana nakon godinu dana: U potrazi za procedurom“, koji je organizovao Centar za unapređenje životne sredine.

Ursula fon der Lajen i Aleksandar Vučić

Vučićeva poseta Briselu: Tražeći izlaz iz sopstvene zamke

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se u sredu u zgradi Evropske komisije (EK) sastao sa predsednicom te institucije Ursulom fon der Lajen kao i predsednikom Evropskog saveta Antoniom Koštom. I dok je sam Vučić istakao da je bio zadovoljan kako je tekao sam razgovor, Jelica Minić iz Evropskog pokreta u Srbiji u razgovoru za Mašinu ističe da je on u Briselu tražio izlaz iz sopstvene zamke.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se u sredu u zgradi Evropske komisije (EK) sastao sa predsednicom te institucije Ursulom fon der Lajen kao i predsednikom Evropskog saveta Antoniom Koštom. I dok je sam Vučić istakao da je bio zadovoljan kako je tekao sam razgovor, Jelica Minić iz Evropskog pokreta u Srbiji u razgovoru za Mašinu ističe da je on u Briselu tražio izlaz iz sopstvene zamke.

Vladica Ilić

„Veliki broj građana se oslobodio straha koji je bio glavna poluga vladanja režima“, Vladica Ilić povodom Dana ljudskih prava

Nedostižna – tako deluju, barem za neke, ljudska prava u Srbiji 10. decembra 2025. godine, na Međunarodni dan ljudskih prava. A kako i ne bi, kada je javnost u prethodnom periodu svedočila grubom kršenju istih, i to od strane onih koji bi morali da budu njihov garant. Međutim, kako za Mašinu ocenjuje Vladica Ilić, ohrabruje to što su se građani tokom prethodnih godinu dana osvestili da za svoja prava moraju svakodnevno da se bore.

Nedostižna – tako deluju, barem za neke, ljudska prava u Srbiji 10. decembra 2025. godine, na Međunarodni dan ljudskih prava. A kako i ne bi, kada je javnost u prethodnom periodu svedočila grubom kršenju istih, i to od strane onih koji bi morali da budu njihov garant. Međutim, kako za Mašinu ocenjuje Vladica Ilić, ohrabruje to što su se građani tokom prethodnih godinu dana osvestili da za svoja prava moraju svakodnevno da se bore.

Centar za demokratiju: Ljudska prava temelj modernog društva

Fondacija Centar za demokratiju čestitala je svim građankama i građanima Srbije Međunarodni dan ljudskih prava, uz poruku da je poštovanje prava, sloboda i dostojanstva svakog pojedinca ključ za izgradnju modernog i demokratskog društva.

Fondacija Centar za demokratiju čestitala je svim građankama i građanima Srbije Međunarodni dan ljudskih prava, uz poruku da je poštovanje prava, sloboda i dostojanstva svakog pojedinca ključ za izgradnju modernog i demokratskog društva.

UČITAJ JOŠ POSTOVA
Mašina home

Impressum

Kontakt

Facebook

Twitter

Instagram

TikTok

Viber

RSS

© 2026 Copyleft Mašina.rs