Zahvaljujući novinarima BIRN-a i Špigla, dobili smo još jedan dokaz o tome kako aktuelna politička elita, na čelu sa predsednikom Republike, trguje suverenitetom i prirodnim dobrima zarad opstanka na vlasti. Ovo je još jedan nedvosmislen i očigledan primer kolonijalnog odnosa Nemačke prema Srbiji. Drugačiji opis za situaciju kada nemačka država direktno finansira „savetničko“ delovanje čoveka u najbližem okruženju najmoćnijeg političara u Srbiji, nije prikladan. Makar straha da će Srbija postati ruska gubernija više nema, pošto se faktički svodi na nemačku koloniju. Otkako je SNS na vlasti, teško da je iko imao približan savetodavni uticaj, kao savetnik Heskens. I to neposredno, plaćeno preko državnog ministarstva.
Pošto je reč o nemačkom savetniku, umesto brzopoteznih saopštenja „proevropskih“ opozicionih partija o malignom uticaju po srpsku demokratiju, desilo se – ništa. Proteklih dana smo sa pravom čuli kritike na račun odlaska državnog vrha u Kinu, posebno imajući u vidu kako se ponašaju kineske kompanije u Srbiji. No, kada svedočimo daleko problematičnijem ponašanju Nemačke, onda reakcija gotovo da nema.
Savetovanje, odnosno da budemo precizniji, neposredno lobiranje za interese nemačke države i nemačkih kompanija traje otkako je SNS došao na vlast. Ovde nije reč o slučajnosti ili trenutnom prijateljstvu, već o strateškom i nedvosmisleno kolonijalnom ponašanju nemačke države, te podaničkom odnosu srpskih vlasti. Valja podsetiti i da je SNS na vlast i došao uz obilatu pomoć Berlina. Sada su se ponovo pojavili jasni dokazi da je odatle, bez obzira na to jesu li na vlasti demohrišćeni, socijaldemokrate ili zeleni, lobirano za povlašćen položaj nemačkih kompanija i sprovođenje ekološki štetnih projekata kakav je Jadar.
Bez obzira na svu „zabrinutost“ za stanje demokratije u Srbiji, ponovo je pokazano kakav je odnos najmoćnije države Evropske unije prema Srbiji. Sa druge strane, reč je o očiglednoj kupovini opstanka na vlasti, dok moćnija država dobija ekonomske privilegije i najvrednija prirodna dobra.
Savetnici i oni koji savetovanje finansiraju, vrlo dobro znaju šta se dešava u Srbiji i kako se aktuelna vlast ponaša prema svojim građanima i javnim dobrima. No, oni biraju partnera koji je spreman da savete prihvati, dok zauzvrat dobija političku podršku. Zbog toga je važno i da se eventualna smena vlasti ne svede na postavljanje novog „državnika“ koji će slušati ovakve savetnike.
Vazali
Iako vladajuća partija i režimski mediji, pokušavaju da predsednika Republike prikažu kao principijelnog i posvećenog suverenistu, kome su državni interesi na prvom mestu, on, kao i većina ostalih desnih „suverenista“, ponovo interese drugih država i inostranih preduzeća stavlja na prvo mesto. U proteklom periodu je bilo jasno da su teze o obojenoj revoluciji u Srbiji najobičnija režimska propaganda. Ako je iko obojen, od političkih aktera u Srbiji, onda su to vladajuće partije. I to direktno iz budžeta nemačke države. Možda je i inostranim strateškim partnerima tako i lakše, nema potrebe da se petljaju u komplikovane demokratske procese ili da savetuju više različitih aktera, kada se direktnim savetima autokrati mogu sprovoditi svoji interesi.
Iza figure velikog državnika kriju se bezobzirna rasprodaja prirodnih dobara, ekonomska zavisnost od inostranih kompanija, potpuno razaranje strateških resursa i trgovina teritorijom. Sve što iole vredi u Srbiji očerupano je. Dok oligarhija partija na vlasti nemilosrdno isisava javne resurse u privatne džepove, po ulicama ratuju kriminalni karteli, predsednik prima savete od nemačkih eksperata za kolonijalnu upravu. No, pošto je savetnik iz Berlina, nema nikakvih problema, sve dok postoje obećanja da će saveti biti ispunjeni. Potpuno posrnuće i raspad jedne države gledamo uživo. Na strani režima ostali su samo najverniji lojalisti, gotovo u potpunosti i zavisni – interesno ili od milosti režima. A sam režim, u velikoj meri zavisi od nemačkih saveta.
Proevropska magla
Iako je tekst poprilično uzburkao javnost, nije bilo reakcija od strane opozicionih političkih partija. Nije bilo izjava o malignom nemačkom uticaju ili korozivnom kapitalu, što su uobičajene floskule kada su u pitanju druge svetske sile. Deluje da su korozija i malignost vezane samo za Istok. Sa Zapada dolaze saveti.
Dok se javnost, preko društvenih mreža i javnih nastupa, neprestano zastrašuje estetikom pojedinih učesnika studentskih protesta, sada nismo čuli adekvatnu političku artikulaciju koruptivnog ponašanja. Umesto da se problematizuje kolonijalni odnos Nemačke prema Srbiji, uz jasno naznačavanje ko je spoljnopolitički oslonac režima, te da savetnik finansiran iz nemačkog budžeta, doslovno kupuje uticaj i privilegovani položaj nemačkih kompanija, verovatno ćemo i u danima oko protesta na Vidovdan svedočiti novom talasu moralne panike. Istaknuti proevropski političari, aktivisti i politički organizovani tviteraši su najgori advokati „evropskih vrednosti“ u Srbiji – otuda i odnos našeg društva prema Evropskoj uniji. Možda to može imati i dobar ishod u vidu brane da na vlast dođe novi poslušnik saveta.
No, kada se raziđe proevropska magla, vidi se ono što je zaista važno. Konkretna borba građana za sopstvenu slobodu i pravo da biraju svoj politički put. Ako slučajno nije bilo jasno ko je sve spoljni oslonac aktuelne vlasti, deluje da sada nema dileme.
Luka Petrović je asistent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Njegove primarne oblasti interesovanja su istorija političkih ideja i teorija demokratije. Pored akademskog rada, piše za portal Mašina i aktivno se bavi vaterpolom.
