Govoreći o očekivanim pomacima u odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), predsednik Republike je rekao da za sada to Srbija nije mogla da oseti, ni kada je reč o tarifama, ni o sankcijama na Naftnoj industriji Srbije.
„Kada nam je bilo teško, nismo tu podršku dobili ni od drugih velikih sila, ni na istoku, ni u Evropskoj uniji. Bilo ko od njih mogao je da kaže – mi smo tu sa vama, mi smo tu za vas. Niko to nije učinio, svako je imao svoje dodatne razloge za pritisak, očekujući još više od Srbije, tražeći mnogo, a ne dajući ništa“, rekao je Vučić.
Podsećamo, kako je prethodno za Mašinu govorio istraživač Novog trećeg puta Dragoslav Rašeta, a u vezi sve uočljivijeg odsustva podrške velikih sila aktuelnom režimu u Srbiji, prostor za manevrisanje se smanjuje, ali država i dalje ne odustaje od tzv. politike četiri stuba, na koju smo do sada i navikli.
„U vakuumu, ta politika nije pogrešna, naposletku postoje mnoge države na svetu koje vode istu, jer smatraju da je ona optimalna za nacionalne interese. Naravno, u prošlosti smo mogli da debatujemo o oportunitetnim troškovima takve politike i da li je bilo pametnije opredeliti se za druge opcije. Međutim, stigli smo do jedne činjenice, koju naša diplomatija odbija da prihvati i koja nam urušava tu politiku, a to je da se rat u Ukrajini i dalje nije završio. Jednostavno, naši zvaničnici su verovali, ili se pak nadali, da će brzo doći do potpisivanja mirovnog sporazuma te do reseta odnosa između Brisela i Moskve, samim tim i Rusije i SAD, a onda bi ponovo bilo mnogo lakše sedeti na četiri stolice. Međutim, to se ne dešava i mi vidimo da se odnosi između velikih sila komplikuju iz dana u dan, samim tim je veoma teško Srbiji da vodi ovakvu bilateralnu politiku, odnosno tzv. diplomatiju bambusa“, rekao je Rašeta.
Kako je tada ocenio sagovornik Mašine, u ovom trenutku je očigledno da Vučić, usled pritiska sa Zapada, nema više opciju da se okrene prema Moskvi.
„Zato što Amerika traži izbacivanje Rusije iz energetskog sektora, a to je poslednje utočište Moskve u Srbiji, iako kao država i dalje nemamo alternativu za ruski gas. Što je, naposletku, opet posledica razmišljanja da će rat u Ukrajini biti završen brzo, što nas dovodi do zaključka da se nije na vreme razmišljalo o mogućim posledicama. Ali i da se nije verovalo da će doći do ovih eskalacija u odnosima čak i sa Trampovom administracijom“, smatra Rašeta.
Kina kao poslednje utočište
Vučić je na današnjoj konferencije takođe rekao da se dešavaju velike promene u svetu i da se zato menja i uloga predstavnika država u različitim zemljama i organizacijama i istakao da moramo da pojačamo svoje prisustvo i u Aziji, Africi, kao i u južnoj i centralnoj Americi, iz mnogo razloga.
„Poštovani ambasadori, generalni konzuli i šefovi misija, pokušaću u kratkom obraćanju da ukažem to što nam je činiti, kako mislim da stvari izgledaju i što bi trebalo sve zajedno da promenimo. Naime, dešavaju se velike promene u svetu, menja se i uloga predstavnika država u različitim zemljama i organizacijama. Nekada su ambasadori služili za uspostavljanje što bližih kontakata, što bržih kontakata. Danas za tim nema potrebe. Tehnologija, mobilni telefoni, sve ostalo dovoljni su da to možemo da radimo sami i bez posrednika i bez drugih predstavnika. Ono što postoji kao sve veća uloga svakoga od vas, to je kreiranje politike u smislu uticaja na politiku tih zemalja na različite načine“, rekao je Vučić u Palati Srbija.
S tim u vezi, kako je prethodno Rašeta ocenio za Mašinu, on veruje da će srpska diplomatija sada tražiti izlaz u odnosima sa Kinom, naposletku, kako je dodao, nedavno smo i videli da je dogovorena zvanična poseta Pekingu.
„A opet, ne vidim kako će to dodolisanje dovesti do brzog kraja rata u Ukrajini, što je, čini mi se, i dalje naša glavna strategija kada je u pitanju srpska diplomatija. U tom smislu, verujem da se aktuelni režim nada da će se situacija u svetu vratiti na manje-više onu pred početka 2022. godine“, kazao je Rašeta.
Podsećamo, kako je prethodno pisala Mašina, kineski kapital, odnosno tzv. investicije iz Kine predstavljaju poslednje političko utočište vlasti.
Srbija je od 2013. godine deo kineske inicijative „Pojas i put“, kojom Kina širi svoj ekonomski i diplomatski uticaj kroz izgradnju infrastrukture u Evropi, Aziji i Africi.
U 2023. godini Kina je direktno uložila 5,4 milijarde evra u Srbiju, što predstavlja povećanje od dvadeset puta u odnosu na 2015. godinu. Većina proizvoda kineskih kompanija u Srbiji izvozi se u Evropsku uniju, izuzev rudnika u Boru, koji u velikoj meri izvozi bakar u Kinu.
Pored ekonomske saradnje, partnerstvo Kine i Srbije donelo je i nove sisteme nadzora, među kojima je projekat „Siguran grad“ za uvođenje inteligentnog video-nadzora.
Međutim, građanima su kineske investicije poznate po negativnim posledicama: zagađenju vazduha u Boru i drugim mestima, trovanju vode u Zrenjaninu zbog fabrike guma, kao i po velikim državnim subvencijama nakon kojih često slede otkazi, poput primera fabrike Mei Ta u Bariču.
M.B.
